profimedia 0778679400 copy
Foto: GIL COHEN-MAGEN / AFP / Profimedia
Šta donosi optužnica Međunarodnog krivičnog suda protiv Netanijahua i lidera Hamasa

Kraj mita o nekažnjivosti Izraela

Izdanje 12
17

Rat u Gazi gotovo je uništio ono malo što je ostalo od ugleda izraelskog premijera, potvrdio strateški fijasko njegove politike i ozbiljno okrnjio međunarodnu reputaciju države

Jevrejski proroci Starog zaveta, Isaija posebno, slali su apokaliptična upozorenja svom narodu opisujući patnje sa kojima bi mogao da se suoči ukoliko nastavi da ne poštuje božije zapovesti.

Sa Holokaustom u pozadini, Izrael je smatrao da je iznad međunarodnih zakona. Dopušteno mu je da nema definisane granice, da van ičije kontrole raspolaže nuklearnim oružjem, da okupira palestinske zemlje i kolonizira ih jevrejskim naseljenicima, da „preventivno“ napada arapske susede, da vrši „ciljana ubistva“ po Bejrutu, Damasku ili Teheranu.

Pakao na zemlji

Sve pretnje, obećanja osvete ili opsesivne najave trijumfa – koje sada prate najkrvaviji od svih ratova u Pojasu Gaze – doveli su do toga da apokaliptični nagoni definišu stvarnost koja je palestinsku enklavu uz Sredozemlje pretvorila u pakao na zemlji.

Šta izraelskom premijeru znači totalna pobeda, koja i nije izvojevana posle sedam meseci nemilosrdnih bombardovanja i granatiranja koja su izazvala smrt više od 35.500 palestinskih civila i humanitarnu katastrofu, pa je Izrael, uhvaćen u onu vrstu izolacije koja često prethodi porazu, zbog brutalnosti svoje armije, u rastućem raskolu sa ostatkom sveta?

Kako opisati fanatično samopouzdanje vođa islamističkog Hamasa koji su 7. oktobra 2023. naredili likvidaciju više od 1.170 jevrejskih civila, što je bio najveći masakr u jednom danu od vremena Holokausta, i uzeli 252 talaca od kojih je 124 i dalje u zatočeništvu, a danas, skriveni u tunelima ispod zemlje, Palestincima obećavaju pobedu čiji će se efekti protezati od reke Jordan do mora?

To što je Međunarodni krivični sud Izraelu suspendovao licencu za ubijanje ne znači da će Netanijahu biti uhapšen. Teoretski je moguće, ali ICC nema mehanizme da sprovede svoju odluku. Kao u slučaju Putina

Onda se pojavio glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Kerim Kan koji je izraelskog premijera i njegovog ministra odbrane opužio za „namerno ubijanje“ Palestinaca, za blokadu međunarodne pomoći i smišljenu kampanju izgladnjivanja zbog koje je najmanje milion ljudi – gotovo polovina stanovništva Pojasa Gaze – dovedena u stanje apsolutne gladi. Političkog lidera Hamasa i dvojicu komandanata u Gazi optužio je za „osmišljenu okrutnost“.

Polazeći od toga da međunarodno pravo i zakoni rata moraju da se primenjuju na sve, da „nijedan vojnik, komandant ili civilni lider – niko – ne može da postupa nekažnjeno“, tužilac Kan je od sudija ICC zatražio da se izjasne o njegovom zahtevu da se raspišu poternice na kojima bi bila imena Izraelaca Benjamina Netanijahua i Joava Galanta, i Palestinaca Ismaila Hanije, Jahje Sinvara i Mohameda Daib Ibrahima.

Pod zaštitom Amerike

Premijer Netanijahu, naviknut da ga SAD u Savetu bezbednosti štite ulažući veto i da mu saveznici tolerišu okupaciju, represiju i oslonac na silu u decenijskom obračunu sa Palestincima, doživeo je da bude prvi premijer neke zemlje koju podržavaju vodeće sile Zapada za kojim bi mogla da bude raspisana međunarodna poternica.

To što su premijer i ministar jedine demokratije Bliskog istoka postali moralni ekvivalenti vođa islamističke i militantne grupe koju mnoge zemlje Zapada smatraju terorističkom organizacijom, zaprepastilo je izraelski politički establišment. Izrael se nikada nije našao u sličnoj situaciji.

profimedia 0821510268 copy
Foto: MOHAMMED ABED / AFP / Profimedia

Netanijahu je tokom duge karijere znao da se suočava sa raznim izazovima, ali prošla nedelja bila je izuzetno teška. U ponedeljak je podnet zahtev za izdavanje poternice, u sredu su Irska, Norveška i Španija najavile da 28. maja priznaju Državu Palestinu, što Izrael dublje gura u političku, diplomatsku, ali i moralnu izolaciju. „Istorija će zapamtiti da su Španija, Norveška i Irska odlučile da zlatnom medaljom nagrade Hamasove ubice i silovatelje“, izjavio je šef diplomatije Izrael Kac pošto je premijer naložio da su povuku ambasadori iz ove tri zemlje.

Onda je u petak Međunarodni sud pravde (ICJ) po zahtevu Južne Afrike, Izraelu naložio hitan prekid svih kopnenih operacija u području grada Rafe gde je zbijeno više od milion palestinskih izbeglica, i otvaranje prelaza na granici Pojasa prema Egiptu gde humanitarna pomoć danima trune. Još jedna odluka koju je Izrael pokušavao da izbegne.

Nervozni Netanijahu optužio je ICC za „nečuveni napad“ i zatražio da tužilac Kan bude sankcionisan. Izrael nije član ICC. Kao ni SAD – što Amerikancima garantuje da ne odgovaraju za zločine protiv civila koje su počinili u raznim ratovima, od Avganistana do Iraka. Za razliku od ICJ koji je takođe baziran u Hagu i bavi se odgovornošću država, ICC istražuje pojedince optužene za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i agresije.

Borba za legitimitet suda

Netanijahu, premijer sa najdužim stažom u istoriji zemlje i majstor političkog preživljavanja, pokušava da zahtev tužioca ICC iskoristi kako bi sebe predstavio kao mučenika koji pati na oltaru domovine, kao žrtvu globalne antisemitske zavere. Kapitališe na raspoloženju mnogih Izraelaca koji svoju armiju smatraju „najmoralnijom na svetu“ i ne žele da vide kako deca u Gazi umiru od gladi.

Američka administracija, koja je poslednjih nedelja obazrivo upozoravala Izrael da izbegne masovne pogibije palestinskih civila i da odustane od najavljene velike kopnene ofanzive na Rafu, stala je uz bok sve izolovanijeg Netanijahua i takođe zapretila sankcijama sudijama ICC. Jedino povoljno rešenje u vizuri SAD je da lideri Hamasa ili budu ubijeni, ili da budu izvedeni pred izraelski sud.

To što su premijer i ministar jedine demokratije Bliskog istoka postali moralni ekvivalenti vođa islamističke i militantne grupe, dovelo je Izrael u poziciju u kojoj se nikad nije našao

Francuska i Nemačka, dve vodeće sile Evropske unije su, uprkos određenih rezervi, izrazile podršku nezavisnosti ICC ostavljajući SAD usamljene u podršci krajnje desničarskom izraelskom režimu religioznih cionista, radikalnih nacionalista i stranaka ultraortodoksnih Jevreja.

Proizraelski lobi u SAD razmatra načine kako da „kazni“ ICC i pokušava da zemlje prijateljski naklonjene Izraelu nagovori da povuku svedočanja i dokumentaciju oko rata u Gazi. Stavovi Pariza i Berlina pokazuju da to neće biti lako.

U toku je borba za legitimitet ICC i tužioca Kana koji je do sada mogao da misli da je od preuzimanja dužnosti 2021. njegov najveći uspeh bio izdavanje poternice za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog ratnih zločina u Ukrajini. Američki predsednik Džo Bajden tada je aplaudirao. Sada je mišljenje tužioca Kana nazvao „nečuvenim“, čime u vreme velikih propalestinskih protesta po američkim univerzitetima rizikuje dalji pad svog ionako niskog rejtinga uoči novembarskih izbora.

Bajdenov bes

Šef Bele kuće mora da je besan što ga je Netanijahu uvukao u igru u kojoj je svako rešenje po njega nepovoljno, ali Vašington insistira da ICC nema jurisdikcije nad slučajem pošto nijedna strana nije član suda. Što je tačno za Izrael ali ne i za Državu Palestinu koja od 2014. u UN ima posmatrački status nečlanice, što joj je naredne godine omogućilo pristup Rimskom statutu, po kome je osnovan ICC.

To što je ICC Izraelu suspendovao licencu za ubijanje ne znači da će Netanijahu biti uhapšen. Teoretski je moguće, ali ICC nema mehanizme da sprovede svoju odluku. Kao u slučaju Putina. Što znači da će premijer koristiti vakuum moći i nastaviti rat uprkos tome što Palestinci – ne Hamas – danas imaju široku podršku međunarodne javnosti, iste one koja se solidarisala sa Izraelom posle masakra 7. oktobra.

Mišljenje tužioca Kana ne samo da razbija mit o nekažnjivosti Izraela, već razobličava kolonijalnu prirodu stava da međunarodna pravda važi samo za druge i da je ICC stvoren za „Afriku i nasilnike kakav je Putin“, kako je Kanu rekao neimenovani zapadni lider.

Rat u Gazi gotovo je uništio ono malo što je ostalo od Netanijahuovog ugleda, potvrdio strateški fijasko njegove politike i ozbiljno okrnjio međunarodnu reputaciju Izraela. Izraelci povređenog ponosa sada su uz premijera, ali teško da će mu oprostiti što od Izraela pravi parija državu koja je u vizuri značajnog dela sveta izjednačena sa militantnom islamističkom grupom kakav je Hamas.

Da li je na Bliskom istoku moguća postupna tranzicija od rata ka miru, od nasilja kao politici? Pitanje zvuči utopijski, a odgovor je poput proroka Isaije – apokaliptičan.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

17 komentara
Poslednje izdanje