Iza Srbije je „najlakša“ utakmica na Evropskom prvenstvu, protiv reprezentacije Engleske, jedne od selekcija koja važi za favorita za titulu. Jednostavno je, u sudaru sa Sautgejtovim milijarderima, srpska reprezentacija nije imala šta da izgubi, a mogla je štošta da dobije. I dobila je – uprkos minimalnom porazu – injekciju samopouzdanja i saznanje da može ravnopravno da igra i protiv najjačih evropskih timova. Opet, kada ostanete bez bodova, teško je kada izgubite govoriti o nekom izuzetnom postignuću, na velikim takmičenjima računaju se samo bodovi, ali zalaganje i disciplina, selektoru Draganu Stojkoviću i njegovim igračima daju nadu i pravo da u utakmicama sa Slovenijom i Danskom mogu da se nadaju boljem rezultatu.
Šta smo, na koncu, videli u tih 90 i kusur minuta u Gelzenkirhenu?
Pre svega pouke koje je Piksi izvukao sa Svetskog prvenstva u Kataru, taktički uravnoteženiju igru u kojoj nismo jurnuli „grlom u jagode“, iako je suštinski selektor na teren poslao ofanzivnu formaciju, u kojoj su dva napadača, Mitrović i Vlahović, igrali zajedno, pri čemu je ovaj drugi prvi put u karijeri igrao na poziciji uz desni bok. Bilo je, takođe, belodano jasno da je preveliki respekt naših igrača u prvih pola sata utakmice, preskupo plaćen – golom koji je i odlučio utakmicu. Videli smo i čudnu odluku da golman Vanja Milinković-Savić bude „skinut“ sa gola nakon što je pune dve godine u kontinuitetu bio standardan, i još važnije, da je kapiten Tadić postao „žrtva“ taktičkih zamisli stručnog štaba.
Tako nefrizirana, i za sportiste potpuno neuobičajena izjava, odmah je u javnosti otvorila prostor za spekulacije – da li se pojavila prva pukotina u našem timu, i to na najosetljivijem mestu – na relaciji selektor – kapiten
I upravo Tadićev slučaj nas dovodi do tačke koja je, blago rečeno, iznenadila javnost. Kapiten nije krio da mu je teško palo to što nije počeo utakmicu, otelo se Dušanu i da misli da je, bez lažne skromnosti, najbolji igrač Piksijevog tima, ali i da je spreman da poštuje odluke selektora. Tako nefrizirana, i za sportiste potpuno neuobičajena izjava, odmah je u javnosti otvorila prostor za spekulacije – da li se pojavila prva pukotina u našem timu, i to na najosetljivijem mestu – na relaciji selektor – kapiten? Stojkovićeva izjava da „nije dobro ako je Tadić tako rekao“ samo je dodatno podgrejala ove priče.
„Oko kapitena nema nikakve bure, taman posla. Možda je nekome to interesantno. On može da počne utakmicu, ali ovo je moja odluka i moje viđenje situacije. Ja sam na mestu na kom donosim odluke“, zaključio je Stojković.
Gledajući sa strane, Tadić jeste pogrešio rekavši da je najbolji igrač reprezentacije, verujem da ih ima bar još nekoliko koji se osećaju slično, ali s druge strane rekao je istinu, a to je ono što rade pravi kapiteni. Sasvim je normalno da igrač koji je nosio reprezentaciju minulih godina, koji će uskoro postati rekorder po broju utakmica u nacionalnom timu, kaže da mu je teško palo to što je izostavljen iz tima na startu šampionata, u utakmici protiv velike Engleske i pred 70.000 ljudi. S druge strane, Tadić je poštovao odluku selektora i ne vidim da bi ovaj trenutak iskrenosti jednog sjajnog igrača mogao da napravi jaz između Piksija i Dušana.
Nekadašnji reprezentativac Engleske, Džejms Milner, jednom prilikom je rekao da je „fudbal bolji od života, jer život nema drugo poluvreme“. Za Stojkovića i njegove pulene to drugo poluvreme će biti utakmica sa Slovenijom. Trećeg neće biti
Ali vratimo se onome što čeka reprezentaciju Srbije. Ako je utakmica protiv Engleza bila „najlakša“, meč sa Slovenijom biće „najteži“ za Stojkovićeve izabranike. Biće to potpuno drugačija utakmica, već zbog činjenice da Slovenija ima jedan bod, te da će naša reprezentacija imati imperativ pobede. Nema velike mudrosti, ili pobeđuješ i ostaješ na prvenstvu ili kupiš prnje i odlaziš kući. Zato ovo i jeste i najteža i najvažnija utakmica koja čeka naš tim.
Ali da se na ovom mestu oslonimo na izjavu nekadašnjeg reprezentativca upravo Engleske, Džejmsa Milnera, koji je jednom prilikom rekao da je „fudbal bolji od života, jer život nema drugo poluvreme“. Za Stojkovića i njegove pulene to drugo poluvreme će biti utakmica sa Slovenijom. Trećeg neće biti.
I da, utakmica je imala svoju predigru. Najpre se pojavila informacija da je došlo do sukoba srpskih i engleskih navijača, da bi potom pojedini britanski tabloidi objavili da su zapravo albanski navijači napravili „sačekušu“ i jednima i drugima. Kako god bilo, možda je i ovde najprikladnije pozvati se na izjavu legendarnog irskog ragbiste Brajana O‘Driskola da je „fudbal igra džentlmena koju igraju grubijani i huligani, a ragbi igra grubijana i huligana koju igraju džentlmeni“. Deo onih koji dolaze na stadione i sebe nazivaju navijačima, očigledno je, već odavno su samo huligani.