Trošili 4,6 miliona evra na sat

Kao da će sutra smak sveta. Tako se Vlada ponašala pred kraj prošle godine, jer je samo u decembru 2025. u budžetu Srbije napravila minus od 1,63 milijarde evra, saznaje Radar. Iako će ti podaci biti zvanično objavljeni tek početkom februara, iz dobro obaveštenih izvora saznajemo da je u decembru Vlada oborila sve dosadašnje rekorde, jer je uspela da za samo mesec dana potroši 399 milijardi dinara, više nego ikada u modernoj istoriji Srbije.

Paralelno sa tim, oborila je još jedan rekord, jer je potrošila čak 191,2 milijarde više nego što je uspela da tog meseca naplati od svih poreskih obveznika, s obzirom na to da su ukupni prihodi budžeta u decembru bili 207,8 milijardi dinara.

Istovremeno, većina domaćih medija posle božićnih praznika, 8. januara, objavila je vest na osnovu saopštenja Ministarstva finansija da je od početka januara do kraja novembra prošle godine minus u državnoj kasi bio samo 79,6 milijardi dinara i da je „to za 114,4 milijarde dinara bolje od budžetskog plana, s obzirom na to da je planiran deficit od 194 milijarde dinara“. Privid o stabilnim i zdravim javnim finansijama dodatno je pojačan isticanjem u prvi plan podatka da je deficit u novembru bio samo dve milijarde dinara.

Kako je deficit budžeta za samo mesec dana uvećan sa 79,6 na 270,8 milijardi dinara

I ništa tu ne bi bio problem da i pre praznika ministar finansija Siniša Mali već nije raspolagao i podacima za decembar, koji bitno kvare sliku o stanju u državnoj kasi, u kojoj je na kraju 2025. minus dostigao 270,8 milijardi dinara, odnosno 2,3 milijarde evra. Ili nije hteo da kvari praznično raspoloženje, koje su pojedinim građanima u zavejanim selima ionako pokvarile nestašice električne energije.

Ono što mnogo više od samog deficita brine je tempo kojim je on rastao poslednjeg meseca prošle godine, jer se stiče utisak da je vlast nemilice trošila javni novac. Uostalom, samo u decembru napravila je manjak u državnoj kasi 2,4 puta veći nego u prethodnih 11 meseci. Što i nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je Vlada prošlog meseca svakog dana u proseku trošila 109,7 miliona evra ili skoro 4,6 miliona evra na sat.

Poređenja radi, pred kraj 2025. država nas je na sat koštala 2,8 puta više novca nego izgradnja novog vrtića sa 180 mesta za smeštaj mališana u Aleksandrovcu, koji je u julu svečano otvorio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Ko je jedini ministar u svim vladama od 2018.

Ako ni zbog čega drugog, premijer Đuro Macut ostaće upamćen po tome što je u vreme njegovog mandata Vlada za samo jedan mesec uspela da potroši 3,4 milijarde evra i tako obori dosadašnji rekord Miloša Vučevića, postavljen u decembru 2024, kada su rashodi budžeta bili tri milijarde evra. Pri tome je i u Macutovoj i u Vučevićevoj, kao uostalom i u svim drugim vladama SNS-a posle maja 2018, ministar finansija bio Siniša Mali, koji je u prvoj vladi Ane Brnabić popunio mesto upražnjeno nakon ostavke Dušana Vujovića.

2,8 puta

više novca svakog sata u decembru trošila je Vlada nego što je koštao novi vrtić sa 180 mesta u Aleksandrovcu, koji je sredinom 2025. svečano otvorio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković

Sam po sebi taj podatak ima dodatnu specifičnu težinu, jer u prethodnih osam godina niko drugi osim Malog nije uspeo da zadrži isti ministarski resor. Iz „prve postave“ u kabinetu Ane Brnabić društvo mu, doduše, i sada prave Ivica Dačić, Zoran Lončar i Nenad Popović, ali su njih trojica imali „rupe“ u ministarskom stažu.

Činjenica da je jedini politički preživeo sva tumbanja u vrhu izvršne vlasti govori i o karakteru odnosa između šefa države i prvog blagajnika zemlje. I koliko poverenja Aleksandar Vučić ima u Malog, koji mu očito pomaže u stvaranju iluzija da je ekonomska realnost mnogo bolja nego što objektivno jeste.

Tome je očito trebalo da posluži i prošlonedeljno saopštenje o novembarskom deficitu budžeta od samo dve milijarde dinara. Iako su i Vučić i Mali sigurno već uveliko znali da je u decembru đavo odneo šalu, da su u odnosu na novembar prihodi pali za skoro 20 milijardi, a istovremeno izdaci povećani za 170 milijardi dinara.

Epilog je da je vlast u proseku svakog decembarskog dana iz budžeta trošila 52,6 miliona evra više nego što je bio priliv novca u državnu kasu. To znači da je Vlada praktično svakog sata, računajući i vikende, trošila skoro 2,2 miliona evra više nego što su joj prihodi budžeta to omogućavali. Biće da su, ipak, procenili da građani to baš i ne moraju da saznaju, bar dok ne prođu praznici.

Do kraja novembra gladac, u decembru jadac

Slični, umirujući tonovi stizali su iz Ministarstva finansija i ranije. Pre dva meseca Mali je požurio da uhvati muštuluk i građanima saopšti radosnu vest da je do kraja septembra 2025. deficit budžeta Srbije bio samo 13,4 milijarde, iako je planirano da do tada bude 128,8 milijardi dinara. Resorno ministarstvo se istim povodom oglasilo i u junu, kada je saopštilo da je u prva četiri meseca deficit bio za 107,9 milijardi manji nego što je planirano.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija od prošle sedmice, stanje u budžetu Srbije je za prvih 11 meseci 2025. bilo prilično uravnoteženo, ali sreću kvari decembar, jer su nezvanično prihodi bili za 20 milijardi manji, dok su izdaci bili za 170 milijardi dinara veći nego u novembru

Nije, doduše, isključeno ni da će u februaru, kada zvanično objavi podatke za decembar, Ministarstvo finansija saopštiti da je minus u državnoj kasi u 2025. bio za skoro 370 miliona evra ili za 43 milijarde dinara manji od planiranog, jer je stvarni deficit bio 2,3 milijarde, a planirani 2,67 milijardi evra. Radar saznaje da su u odnosu na Zakon o budžetu, koji je skrojio ministar Mali, a usvojila Skupština Srbije, prihodi podbacili za nepunih 700 miliona evra (smanjeni su sa planiranih 20 na 19,3 milijarde evra), a izdaci za milijardu i 70 miliona, sa planiranih 22,68 na 21,61 milijardu evra, koliko je stvarno potrošeno do 31. decembra.

Ni u jeku pandemije Vlada nije trošila kao prošlog meseca

Teško da će iko od zvaničnika javno priznati da je decembarski minus u državnoj blagajni najveći u istoriji Srbije. Činjenica je, međutim, da toliko preko svake mere vlast nije trošila čak ni 2020, u jeku svetske ekonomske krize, izazvane pandemijom kovida-19, kada je rupa u budžetu dostigla do sada rekordnih 3,9 milijardi evra. Međutim, čak ni tada, uprkos brojnim, neselektivnim podsticajima privredi i stanovništvu, Vlada ni u jednom mesecu nije potrošila ni približno kao u decembru 2025.

700 miliona evra

u odnosu na Zakon o budžetu, podbacili su prihodi, pa se u državnu kasu tokom 2025. umesto planiranih 20 slilo 19,3 milijarde evra, dok su izdaci sa planiranih 22,7 smanjeni na 21,6 milijardi

Te 2020. najveći minus, nešto veći od milijardu evra, napravljen je u maju. Baš tog meseca Vlada je oko šest miliona punoletnih građana „častila“ sa po 100 evra, i to samo nekoliko nedelja uoči još jednih vanrednih izbora, 21. juna, koje je opozicija bojkotovala, pa je 231 mandat pripao SNS-u, SPS-u i listi Aleksandra Šapića, koji je nedugo potom postao član SNS, a dve godine kasnije i gradonačelnik Beograda.

Analizirajući ceo paket fiskalnih mera, koje je Vlada usvojila da bi ublažila posledice pandemije, Fiskalni savet je svojevremeno izračunao da su sve one koštale budžet čak 5,4 milijarde evra i da su presudno doprinele što se javni dug od kraja 2019. do kraja 2021. povećao za šest milijardi. Osnovna zamerka Fiskalnog saveta je da mere nisu bile ekonomski racionalne i da se relativno sličan efekat mogao postići i sa dve milijarde evra manje potrošenog budžetskog novca, samo da su one bile usmerene ka ugroženim segmentima privrede i stanovništva, a ne prema svima.

Dobre poznavaoce lika i dela ministra Malog decembarski „šok“, ipak, nije previše iznenadio, jer godinama unazad vlast mesecima odlaže sva plaćanja, a onda, kao na fudbalskoj utakmici, tokom sudijske nadoknade vremena, pokušava da nadoknadi sve što je do tada propustila. Uostalom, i 2024. je sve do kraja novembra budžet izgledao prilično uravnotežen, jer su rashodi bili za 600 miliona evra veći od prihoda, da bi samo u decembru minus bio duplo veći nego u prethodnih 11 meseci, pa je na kraju te godine ukupni deficit skočio na 1,8 milijardi evra.

Kao jaje jajetu liče podaci i za dve prethodne godine, jer je ministar Mali do kraja novembra 2022. minus u državnoj kasi držao na nivou od 690 miliona, da bi ga za samo mesec dana na kraju godine povećao na dve milijarde, dok je na kraju 2023. deficit bio 1,53 milijarde evra, s tim što je samo za 31 dan decembra bio 2,8 puta veći nego u prethodna 334 dana.

Čekaju li nas u izbornoj godini novi neslavni rekordi

Sve u svemu, u Ministarstvu finansija nastavljaju staru praksu, s tim što su u 2025. oborili mnoge dosadašnje i postavili nove neslavne rekorde. Ostaje da se vidi da li će i oni biti oboreni u 2026. Ako Vučić prevremene izbore raspiše krajem godine, ne bi li do 1. decembra učesnicima Ekspa 2027. predao sve objekte koji se grade za tu izložbu, nije isključeno da bismo i u decembru 2026. mogli biti svedoci novih rekordnih minusa u državnoj kasi. S tim što nije isključeno da bi, za razliku od prošle, ove godine deficit mogao biti i veći od planiranih 2,55 milijardi evra. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog „podmazivanja“ biračke mašine, čemu će SNS, suočen sa padom rejtinga, teško odoleti.

Brojne budžetske reprize „boljeg života“ u prvih 11 meseci jasno sugerišu da se „prvi mačići bacaju u vodu“. I da ne bi trebalo gajiti preterani optimizam čak i ako sve do novembra vlast bude tvrdila da budžet „preliva“ i da ima para i za kapitalne investicije, i za povećanje plata i penzija. Tim pre što je i u 2025, sve do 1. decembra dnevni manjak u državnoj kasi bio samo dva miliona evra, da bi praktično preko noći u poslednjem mesecu porastao 26 puta, na 52,6 miliona evra.

Neki privrednici još se sećaju šta ih je u martu 2015. na Kopaonik biznis forumu uveravao Vučić. „Ako se nastavi ovakav priliv novca u budžet, moraćemo da pravimo rebalans budžeta, ali će to biti dobar rebalans“, izjavio je tadašnji premijer, očito ohrabren viškom u budžetu u prva dva meseca od nepunih 1,9 milijardi dinara.

52,6 miliona evra

bio je prosečan manjak u državnoj kasi svakog dana tokom decembra, uključujući i vikende, jer su za toliko ukupni rashodi budžeta bili veći od svih poreskih i neporeskih prihoda i donacija

„Dobrog“ rebalansa, ipak, nije bilo, a višak iz januara i februara se do kraja te godine pretvorio u manjak od 115 milijardi dinara. Tadašnji ministar finansija Dušan Vujović uspeo je da u 2016. deficit svede na zanemarljiv nivo, a još tri godine prihodi države bili su veći od njenih rashoda. Druga strana te medalje nije baš tako svetla, bar ne za najstarije, jer su za prvih sedam godina vladavine SNS-a, od početka 2013. do kraja 2019, prosečne penzije realno smanjene za 6,5 odsto, da bi njihova stvarna kupovna moć počela značajnije da raste tek od 2023. i od početka te do kraja 2025. su realno povećane 33,2 odsto.

Indikativno je što paralelno sa penzijama raste i deficit budžeta. U 2023. on je bio 1,5 milijardi evra, naredne godine 1,8 milijardi, lane 2,3 milijarde, a za ovu godinu se planira minus od 2,55 milijardi. I ta trka teško da će biti zaustavljena u godini za koju se veruje da će biti predizborna.