Pišu: Vladimir Obradović, Ognjen Radonjić
Kabinet predsednika Republike Srbije, ne zna se po kom osnovu, jer je finansijer gradnje deonice pruge od Novog Sada do Kelebije bila Vlada Srbije, a investitor državno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije, svojevremeno je tražio da se ti radovi ubrzaju, a da bi izašao u susret tom zahtevu izvođač radova, kineski konzorcijum, koji su činile kompanije CRIC i CCCC, ispostavio je novu cenu, uvećanu za dodatnih 65 miliona dolara, podsetila je na konferenciji za novinare 21. maja Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Da je u pregovore o ceni pruge bio uključen Ivica Kojić, i to upravo na zahtev Zorane Mihajlović, potvrđuje njen mejl u kom od šefice svog kabineta Beke Jović traži da informaciju o ishodu pregovora Infrastrukture Srbije sa Kinezima prosledi upravo šefu Vučićevog kabineta
Tom prilikom Anketna komisija dostavila je javnosti nove dokaze, u vidu mejl prepiske, iz koje se jasno vidi da je nenadležni šef kabineta nenadležnog predsednika Srbije Ivica Kojić, na zahtev tadašnje ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, bio uključen u pregovore o ceni izgradnje ove deonice pruge.
Istog dana, nekoliko sati nakon konferencije, reagovala je Zorana Mihajlović i na svom Instagram profilu napisala da je „laž“ da je Ministarstvo koje je sa ponosom vodila „dogovaralo cenu rekonstrukcije pruge Novi Sad – Subotica sa šefom kabineta predsednika“. Takođe, utvrdila je da ispada da je kriva i zato što je „uštedela novac za gradnju pruge“ u iznosu od 147 miliona dolara.
Naravno, prećutala je da novac nije uštedela ona, jer je te pregovore vodila Infrastruktura železnice Srbije, što se lako može videti iz dokumentacije kojom Anketna komisija raspolaže. Naime, u svom mejlu od petka 13. aprila 2018, Imre Kern, nekadašnji državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavestio je Zoranu Mihajlović da je u pregovorima koje je vodila Infrastruktura železnice, sa tadašnjim direktorom Miroljubom Jevtićem na čelu, postignuto da se cena izgradnje deonice pruge od Novog Sada, preko Subotice do državne granice spusti za 147 miliona evra, a ne dolara, kako na svom Instagram nalogu navodi bivša ministarka.
Bivša ministarka trebalo bi da objasni građanima čiji novac vlast troši kao džuboks za bogaćenje i bahaćenje i kako je ona „uštedela“ 147 miliona dolara, ako je na kraju pruga koštala više od milijardu evra, a po prvobitnom projektu, koji je trebalo da finansira EU, bi koštala 330 miliona
Slučajno ili ne, samo dan nakon konferencije za novinare Anketne komisije, Vlada je smenila dosadašnjeg v. d. direktora Infrastruktura železnice Vladimira Maksimovića, koji je početkom marta potpisao izveštaj u kome se navode brojni nedostaci i na deonici brze pruge od Beograda do Novog Sada, kojom vozovi saobraćaju od marta 2022, o čemu je javnost prvi obavestio Radar.
Nadalje, da je u pregovore o ceni izgradnje ove deonice pruge zaista bio uključen Ivica Kojić, šef kabineta predsednika Aleksandra Vučića i to upravo na zahtev Zorane Mihajlović, može se videti iz mejla koji je ona poslala šefici svog kabineta Beki Jović, samo pola sata nakon što ju je Imre Kern obavestio o najnovijem dogovoru. Uz čestitke svim uključenim u pregovore za taj uspeh, Mihajlović je od Beke Jović tražila da tu informaciju prosledi upravo Kojiću.
Već prvog narednog radnog dana, u ponedeljak, 16. aprila 2018, po nalogu potpredsednice Vlade i resorne ministarke, šefica njenog kabineta prosleđuje Kojiću mejl nekadašnjeg državnog sekretara u tom Ministarstvu.
Sutradan, 17. aprila, Ivica Kojić odgovara na mejl i traži uporednu analizu ugovorenih cena za deonicu pruge od Beograda do Stare Pazove sa deonicom od Novog Sada, preko Subotice, do državne granice sa Mađarskom.
Na ovaj zahtev Ivice Kojića, istog dana odgovorio je nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu Imre Kern koji, između ostalog, ističe da su „ugovorom predviđeni vrlo strogi kriterijumi vezano za primenu evropskih normi, kako je to predviđeno i za prvu deonicu“. Nažalost, evropske norme očito nisu poštovane, jer da jesu nadstrešnica Železničke stanice ne bi se srušila i usmrtila 16 nedužnih ljudi i dece.
Time se sporna prepiska ne završava. Dan kasnije, 18. aprila 2018, Zorana Mihajlović sa svoje privatne džimejl adrese (?) obaveštava tadašnjeg državnog sekretara Kerna da su dobili odobrenje za finalizaciju ugovora sa kineskim izvođačima. U mejlu ona ne precizira ko je dao saglasnost za to, ali se iz dotadašnje prepiske može pretpostaviti da je to verovatno odobrio Ivica Kojić, šef kabineta predsednika Srbije.
Vratimo se sada na pitanje ušteda na ovom projektu i likovanja bivše ministarke zbog smanjenja troškova izgradnje od 147 miliona evra (ne dolara kako ona tvrdi). Podsećamo javnost da je rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge od Novog Sada do Kelebije koštala građane Srbije više od milijardu evra, a projekat još nije završen. Prilikom obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, poginulo je 16 osoba i jedna je teško povređena, stanična zgrada u Novom Sadu je oštećena i, usled nekorišćenja zgrade, šteta iznosi oko 35.000 evra dnevno, tako da je do sada narasla na više od sedam miliona evra.
Javnost je možda zaboravila, ali je 2013. Evropska unija bespovratno dala 3,95 miliona evra pomoći Srbiji da se uradi kompletna projektna i tenderska dokumentacija za projekat rekonstrukcije predmetne pruge.
Nakon toga bilo je planirano da se projekat rekonstrukcije finansira delom iz bespovratnih sredstava, delom iz povoljnog kredita. Inicijalna procenjena vrednost navedenog projekta iznosila je 330 miliona evra. Procena je da bi bespovratna sredstva iznosila oko 20 odsto ili oko 60 miliona evra, tako da bi Srbiju ceo taj projekat koštao oko 270 miliona evra.
U prilog ovoj tvrdnji govore podaci navedeni u zvaničnom dokumentu Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, koji prikazuje projekte za 2014. godinu.
Na strani 47 ove knjige projekata jasno se navodi da izradu projektne dokumentacije projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge finansira Evropska komisija. Prema ovom dokumentu, koji je potpisala Zorana Mihajlović, očekivana investiciona vrednost projekta iznosi 330 miliona evra.
Po napuštanju naprednjačke kamarile, kojoj se naknadno očigledno vratila, Zorana Mihajlović je na „oproštajnoj“ konferenciji za medije kao ministarka izjavila da neki ljudi „iskorišćavaju SNS kao svoj džuboks za bahaćenje i bogaćenje“. Stoga bi bilo uputno da Zorana Mihajlović objasni građanima Srbije čiji je novac trošila kao džuboks, kako je za nju milijarda evra, koliko je potrošeno za prugu od Novog Sada do Kelebije, manje od 270 miliona evra, koliko je trebalo da košta po prvobitnom projektu? I kako je i šta Srbija uštedela time što je za gradnju te pruge platila tri i po puta više nego što je prvobitno bilo planirano?
U odgovoru na zahtev Ivice Kojića, tadašnji državni sekretar Imre Kern je, između ostalog, naveo i da su „ugovorom predviđeni vrlo strogi kriterijumi vezano za primenu evropskih normi, kako je to predviđeno i za prvu deonicu“. Nažalost, očito je da evropske norme nisu poštovane
Uz to, pravosudnim organima Srbije i Evropske unije ostaje da utvrde zašto su najpre iskorišćena EU sredstva za početak projekta, a onda se odustalo od EU finansiranja na štetu budžeta Srbije.
Svoju objavu na Instagramu Zorana Mihajlović poletno završava rečima: „Iako mrzitelji znaju samo da mrze, ja ih pozivam da se raduju, jer je ovo nešto što ostaje svima.“
Da, ostaje svima, ali ne radost, već velika tuga, jer se na toj deonici pruge obrušila nadstrešnica i ubila i teško povredila nedužne ljude i decu.
autori su članovi Anketne komisije i redovni profesori FON-a i Filozofskog fakulteta
