Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od nafte i gasa. Ukratko, u zavisnosti od tipa koncesionog ugovora sa kompanijama koje istražuju i eksploatišu naftu i gas, država Norveška za sebe zadržava između 27 i 78 odsto ukupne vrednosti proizvedene nafte i gasa, a profesor međunarodnog ugovornog i privrednog prava Milan Parivodić je u više navrata ukazao da je praksa država sa „dobro pozicioniranom rudarskom politikom“ da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, a isto toliko i kompaniji koja eksploatiše rudnik. S druge strane, u Srbiji se rudna renta kreće u rasponu od tri odsto za ugalj do sedam procenata za naftu i gas, s tim što je međudržavnim ugovorom ona za NIS smanjena na samo tri procenta.
Norveški model se zasniva na koncesijama i detaljno je objašnjen u publikaciji Global Oil and Gas Tax Guide konsultantske i revizorske kompanije Ernst & Young, zajedno sa koncesionim modelima za naftu i gas u još 83 države sveta, uključujući i nama dve susedne zemlje, Hrvatsku i Rumuniju, ali i Rusiju i Kinu, iz kojih dolaze najveći investitori u istraživanje i eksploataciju ruda u Srbiji. Upravo je hrvatski koncesioni model bio polazište za izradu tri predloga zakona – o koncesijama, o koncesionim naknadama i o tehničkom nadzoru – koji su dostavljeni Skupštini Srbije pre više od godinu dana, 4. aprila 2023.
Prednosti koncesionog modela za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga
Osnovna razlika sa nabrojanim zemljama je da koncesioni model istraživanja i eksploatacije ruda u Srbiji – ne postoji, a sadašnji nije prilagođen tržišnoj privredi, jer je samo neznatno poboljšan u odnosu na model iz samoupravnog socijalizma. Pri tome kao da se zanemaruje da i u Ustavu piše da su koncesije obavezne za istraživanje i eksploataciju prirodnog bogatstva i dobara od opšteg interesa. A ako je Ana Brnabić bila iskrena kada je obećavala građanima Srbije da će, zahvaljujući eksploataciji ruda, u konkretnom slučaju jadarita, dostići standarde Norveške, predlažem joj da na dnevni red Skupštine, po hitnom postupku, stavi usvajanje tri predloga zakona – o koncesionim istraživanjima rudnog blaga, koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga i o tehničkom nadzoru investitora koji obavlja geološka istraživanja i eksploataciju rudnog blaga – koji na usvajanje čekaju duže od godinu dana.
Da je prošle godine važio predloženi zakon o koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga, samo Ziđin i NIS bi državi uplatili više od 1,7 milijardi dolara, a resorna ministarka se hvali što je u prvih 10 meseci 2023. od rudne rente uplaćeno nešto više od 140 miliona evra
Prema javno dostupnim podacima, kineski Ziđin Koper je prošle godine u Srbiji proizveo 240.000 tona bakra i 7,5 tona zlata (nema podataka o srebru, platini i paladijumu, iako su se i ti plemeniti metali pre privatizacije proizvodili u RTB Bor), a NIS 1,2 miliona uslovnih tona nafte. Krajem aprila ove godine tona bakra na Londonskoj berzi koštala je 9.762 dolara, a unca zlata 2.319, srebra 27,3, platine 912,8 i paladijuma 1.001,5 dolara, dok je srednja cena nafte tipa Crude, Brent i Ural bila 80 dolara za barel ili oko 500 dolara po toni. Po tim cenama vrednost proizvodnje NIS-a u 2023. bila je 600 miliona dolara, a Ziđina čak 2,86 milijardi dolara, i to ne računajući prihode od proizvedenog srebra, platine i paladijuma.
Da je prošle godine važio predloženi zakon o koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju rudnog blaga, opštinama na čijoj se teritoriji ono eksploatiše bi pripalo 3,5 odsto, mesne zajednice i sela u kojima se ruda iskopava bi dobile 1,4 odsto, a preostalih oko 45 odsto prihoda od cene rude na Londonskoj berzi u trenutku prodaje bi bilo raspoređeno za lečenje dece u inostranstvu, povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu i prosveti, povećanje subvencija poljoprivredi, izgradnju i održavanje prečistača otpadnih voda i filtera industrijskih gasova.
Po ovom zakonu bi, dakle, samo Ziđin i NIS u državni i lokalne budžete za navedene namene prošle godine uplatili više od 1,7 milijardi dolara (polovinu prihoda po cenama sa Londonske berze – NIS 300 miliona, a Ziđin 1,43 milijarde dolara), a ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno se u Skupštini pohvalila da je u prvih 10 meseci 2023. u budžet Srbije od rudne rente uplaćeno 15,7 milijardi dinara ili nešto više od 140 miliona dolara.
Litijum po sadašnjim propisima ne bi ni mogao da se iskopava i prerađuje
Nije, međutim, niska rudna renta jedini problem srpskog rudarstva. U Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, usvojenom u decembru 2015, dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, prvi put se pominju „strateške“ mineralne sirovine/rude – nafta i prirodni gas, ugalj, rude bakra, zlata, olova, cinka, bora i litijuma i uljni škriljci. S druge strane, Pravilnikom o čvrstim mineralnim sirovinama, koji datira još iz 1979, definisani su specifični uslovi geoloških istraživanja svake od 59 različitih ruda, ali među njima nema ruda bora i litijuma. To što Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima prepoznaje bor i litijum kao rude nije dovoljno.
Naprotiv, bilo bi normalno da je u međuvremenu bar izmenjen važeći, ako ne i usvojen novi pravilnik. Tim pre što je od usvajanja zakona prošlo osam i po godina. Uz to, pravilnik bi morao biti prilagođen i Ustavu. Problem je, međutim, što takve izmene očito ne bi odgovarale „investitorima“, jer bi to dovelo do uspostavljanja koncesionog modela za korišćenje ruda i uspostavljanja savremenih, mnogo rigoroznijih standarda za zaštitu životne sredine. O tome se pre četiri i po decenije, kada je Pravilnik usvojen, nije baš mnogo vodilo računa, a njegove odredbe se primenjuju i danas kada je zaštita životne sredine u celom svetu postala najvažnija tema. Osim u srpskim propisima kojima se regulišu geologija i rudarstvo.
Na stranu što bez unapred određenih specifičnih uslova geoloških istraživanja svih čvrstih ruda, pa i bora i litijuma, investitor ne može da planira troškove, niti nadležne državne institucije mogu da provere i utvrde da li rudarske kompanije poštuju sve propisane norme i da li su predviđene metode istraživanja bezbedne za ljude ili prirodu.
Do 2011. su na snazi bili zakoni po kojima su podaci i dokumentacija o geološkim istraživanjima bili vlasništvo države, koja je mogla da ih ustupi samo na korišćenje investitorima u rudarstvo i to uz naknadu od pet odsto od realne vrednosti izvedenih geoloških istraživanja
S tim u vezi posebno je indikativan podatak da je rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru pod brojem 310-02-1602/2020-02 u Ministarstvu rudarstva i energetike evidentirano 29. decembra 2020, godinu dana pre nego što su počeli masovni protesti građana protiv Rio Tinta. To rešenje je i geološki, a verovatno i pravno manjkavo. U rešenju se, naime, navode rezerve dveju ruda, bora (B2O3) i litijuma (Li2O), kojima je kasnije, na drugoj strani, pridodata i treća mineralna sirovina/ruda – natrijum sulfat, koji uopšte nije bilansiran, pa se nameće pitanje kako je državni sekretar, koji je potpisao rešenje, znao za postojanje natrijum sulfata, ako ga nije prepoznala ni Državna reviziona komisija, koja je ocenjivala ispravnost elaborata. Na stranu što je o postojanju natrijum sulfata, kao jedne od tri rude u području Jadra, javnost obaveštena tek 10 meseci kasnije, krajem oktobra 2021, u Privrednoj komori Srbije, u prezentaciji Ekonomski uticaj projekta Jadar. Konačno, na više mesta se u samom rešenju o overi rezervi u Jadru poziva na Pravilnik iz 1979, u kome se bor i litijum ne pominju, jer se u to vreme za te rude nije ni znalo. Samim tim, na osnovu tog Pravilnika, rezerve tih ruda nisu mogle ni da budu overene. Neko je to, ipak, uradio. I još se pozvao na Pravilnik koji ih uopšte ne evidentira!? Zašto je to urađeno? Da se građani Srbije dovedu u zabludu? Ili postoje i neki drugi razlozi?
Podaci o količini gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i ostalih hemijskih elemenata i jedinjenja sastavni su deo krvne slike svakog građanina Srbije. I ti podaci, važni pokazatelji ličnog opšteg zdravlja, isključivo su vlasništvo svakog građanina ponaosob. Isti ti elementi, međutim, grade i različite mineralne sirovine/rude, a do podataka o njihovoj količini i koncentraciji dolazi se geološkim istraživanjima i svi ti podaci u Srbiji, suprotno Ustavu, isključivo su vlasništvo investitora u rudarstvo. Drugim rečima, država Srbija ne raspolaže pokazateljima svog opšteg zdravlja, pa ne može te podatke da koristi ni za poboljšanje standarda i zdravlja društva.
To je isto kao da građanin ode u neku laboratoriju i da uzorak krvi na analizu, a ona odbije da mu dostavi podatke analize krvi da bi mogao da ih pokaže izabranom lekaru. To je protivzakonito i kažnjivo. Na isti način i Republika Srbija daje odobrenja investitorima za geološka istraživanja i eksploataciju ruda, s tim što oni sve podatke o pronađenim nalazištima i količinama otkrivenog gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i drugih ruda zadržavaju za sebe i koriste ih isključivo za svoje potrebe i u skladu sa svojim interesima.
Pogrešni specijalisti za lečenje bolesti srpskog rudarstva
Iz ugla geoloških istraživanja i eksploatacije ruda, „izabrani lekar“ su Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, na čijem čelu je sada, medicinskim žargonom rečeno, neko ko je specijalizovao bankarstvo, a ne rudarstvo i energetiku. No, istine radi, takav odnos prema podacima i dokumentaciji o geološkim istraživanjima i eksploataciji ruda uspostavljen je još 2011, usvajanjem Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. I taj zakon je Skupštini predložio Oliver Dulić, ministar rudarstva i energetike, koji je diplomirao na medicinskom fakultetu, specijalista ortoped. Očigledno, još jedan priznati stručnjak za rudarstvo i energetiku.
Do 2011. na snazi su bili Zakon o geološkim istraživanjima i Zakon o rudarstvu, usvojeni 1995. Po njima su podaci i dokumentacija geoloških istraživanja bili vlasništvo države, koja je mogla da ih ustupi samo na korišćenje investitorima u rudarstvo, ali oni nikako nisu mogli da postanu vlasnici tih podataka. Pri tome je za pravo korišćenja investitor plaćao naknadu od pet odsto od realne vrednosti izvedenih geoloških istraživanja, u trenutku međusobnog sporazuma.
Ruski Gaspromnjeft je, na primer, početkom 2009. postao većinski vlasnik NIS-a. Tada važeći Zakon o geološkim istraživanjima nije dozvoljavao da se istovremeno privatizuju i podaci i dokumentacija o geološkim istraživanjima i eksploataciji nafte, gasa, pijaćih i termalnih voda. Na osnovu ličnog uvida u tu dokumentaciju, odgovorno tvrdim da je realna vrednost te dokumentacije bila oko pet milijardi dolara. U skladu sa tada važećim Zakonom o geološkim istraživanjima, Gaspromnjeft duguje Srbiji još 250 miliona dolara po osnovu prava korišćenja podataka i dokumentacije geoloških istraživanja i eksploatacije ruda.
Suprotno svetskoj i evropskoj praksi, pa i Ustavu Srbije, privatizacijom svih rudnika sa dokazanim rezervama ruda i geološkog istražnog prostora, investitori su postali i vlasnici podataka i dokumentacije, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 35-40 milijardi dolara
A to nije sve. Da je Gaspromnjeft dobio samo pravo korišćenja tih podataka i dokumentacije, NIS ne bi imao pravo da sada daje saglasnost za izradu svakog bunara za vodosnabdevanje pijaćom vodom u Vojvodini. Suprotno svetskoj, naročito evropskoj praksi, pa i Ustavu Srbije, privatizacijom svih rudnika sa dokazanim rezervama ruda i geološkog istražnog prostora, investitori su postali i vlasnici podataka i dokumentacije o geološkim istraživanjima i eksploataciji ruda, čija se ukupna vrednost u celoj Srbiji procenjuje na oko 35-40 milijardi dolara.
Privatne kompanije vlasnici podataka o rudnom bogatstvu zemlje
Praksa u svetu i Evropi je da se postojeći podaci i dokumentacija, uz nadoknadu, ustupaju investitorima u rudarstvo, ali samo na korišćenje. Tako je bilo i u Srbiji do 2011. Do tada je važilo pravilo da država postaje vlasnik i novih podataka do kojih investitor dođe svojim poslovnim aktivnostima, s tim što za te podatke i dokumentaciju investitor ima neograničeno pravo korišćenja, bez naknade.
U međuvremenu, dve kanadske rudarske kompanije su dokazale postojanje komercijalnih rezervi bakra, zlata, srebra i drugih metala na lokalitetu Čukaru Peki, u blizini Bora. Podatke i dokumentaciju geoloških istraživanja, čiji su bili vlasnici, te dve kompanije su 2020. prodale kineskom Ziđinu za 1,5 milijardi dolara, a novi vlasnik je uložio još oko 700 miliona dolara i otvorio novi rudnik, Čukaru Peki. Lično mi nije poznato gde je i koliki porez plaćen na ovu poslovnu transakciju.
Nekako u isto vreme Srbija je Ziđinu prodala 66 odsto RTB-a Bor za 350 miliona dolara. Za taj novac Ziđin je praktično kupio četiri aktivna rudnika, sa dokazanim komercijalnim rezervama bakra, zlata, srebra, platine… i sve geološke podatke i dokumentaciju, kao i sve podatke i dokumentaciju o eksploataciji ruda.
Ljudska civilizacija dostignuti stepen razvoja ocenjuje i na osnovu sposobnosti društva da na održiv način istražuje, eksploatiše i koristi rudno blago. Tako je, uostalom, nastala i podela na praistoriju – kameno i na metalna doba – bakarno, bronzano i gvozdeno. Izgleda da se neko svojski trudi da vrati točak istorije unazad i da dokaže da građani Srbije nisu sposobni da na održiv način istražuju, eksploatišu i koriste svoje rudno blago, za dobrobit celog društva.
