Zablude o lakom profitu mogle bi skupo da koštaju

Odlično napisano 🙂

„Važno je, međutim, naglasiti jednu stvar. Narod Venecuele ima puno i neotuđivo pravo da sam bira svoje političko rukovodstvo i unutrašnji model upravljanja državom. Nijedna strana sila, uključujući SAD, nema pravo da se meša u unutrašnje poslove suverenih država, niti da političke procese oblikuje sankcijama ili ekonomskim pritiscima.“
Slazem se sa vecinom napisanog, ali mislim da nece biti toliko problema oko logistike, ipak se firme vracaju na poznat teren. Osim ca ovim gornjim citatom, s njim se na slazem bas. Naime, ako iz neke zemlje beze milioni ljudi u susedne drzave, ako jos ta zemlja i na druge nacine prouzrocava nestabilnost cele jedne regije, ako pored svega toga i izvozi narkotike, onda je to vec rat na jedan nacin. To je onda narko kartel na vlasti, koji je preuzeo sve institucije, onda tu nema vise medjunarodnog prava. Jer se iza njega te barabe i kriju, ono im daje jedan jedini legitimitet. Medjunarodno pravo nije neko, ko stoji sa puskom, gleda ko sve gresi, pa onda reaguje. Medjunarodno pravo je u biti iluzija u mnogo oblasti koje pokriva, jer nema poluga da se uplete i uradi nesto konkretno na terenu. Vecina tog medjunarodnog prava ja napisano sa strane nejakih, da bi mogli da kontrolisu jake. I Amerika je jedina velika sila, koja se ga koliko toliko pridrzavala svih ovih godina. Dok vide da reci vise nisu dosta, pa dodju napraviti i malo reda. Nekad uspesnije, nekad manje, jer Amerika ima i svoje interese. I svakako joj nije u interesu, da u njenom susedstvu kraljuju Rusi i Kinezi, koji se sad mogu samo pozdraviti sa ulozenim velikim parama. I da je tamo i malo more Iranaca, a sa njima dodje i Hezbolah i Hamas. Koji se isto zestoko finansiraju sa profitima stecenim narko trgovinom i ilegalnom trgovinom oruzjem. I postali su jedan od primecenijih globalnih playera u tim poslovima. Ista je situacija i u Mexicu, samo sto je ekonomska slika drugacija. Vise je narkotika nego nafte, mnogo vise. Karteli nadziru ogromne teritorije, na koje federalna vlast nema pristupa uopste. Ne samo da nemaju pristupa, nego se plase svakog uplitanja u rad kartela, jer je svako ko je to pokusao, zavrsio bez glave, sve sa svojom obitelji. A sa tih teritorija desava se napad na Ameriku, jer 90% proizvedenih narkotika zavrsava kod njih. Ko bi to tolerirao? Izvoze i kriminalce, sve sa urednim potvrdama drzavnim organa o skolovanju, nekaznjavanju, itd. I lepo prave mreze sa ilegalcima, koji operisu na ulicama i koji su potrosna roba. Roba, koja je uvek spremna da pripuca i da se zatece najgorim oblicima nasilja. Samo budala bi to tolerisala, tako da ce verovatno polako poceti leteti rakete na vec snimljena ta podrucja. A moderna woke levica ce da kmeci, da to nije po medjunarodnom pravu.
Jos da dodam, juce je Trump priredio sastanak na najvisem ekonomskom nivou, pozvavsi sve najvece key playere na podrucju energetike. Z jednim stolom su sedeli trilijoni i trilijoni $ u trzisnoj vrednosti i kapitalu. I svi su spremni da se opet vrate u Venezuelu i da pocnu raditi. Da pokrenu svoj biznis i da se zemlja i naord konacno oporave od 20+ godisnjeg vladanja radikalne levice. Koja je, kao i uvek u istoriji, obecanjima o boljem i pravednijem drustvu, unistila sve cega se dotakla. Zna se da je put u pakao poplocan dobrim namerama, sto je i jedino sto komunizam ima da ponudi. Pogledajte YT video „I can’t believe it..“ na Asmongold TV kanalu (video# 5lhDPugd8gE ako ga slucajno ne nadjete). Na 3:00 pocinje malo opcenije pricanje o planovima sa naftom iz Venezuele, a na 06:40 polako pocinje predstavljanje jednog dela firmi koje ulecu u posao. Sve veoma ozbiljni igraci, ne brinite da ce odraditi sve opasno profi. Teren se zagrejava, jos kad se svet resi iranskih mula, bice mnogo stabilniji i Bliski istok. Jer Iran ce se vratiti na poziciju najveceg prijatelja Izraela u regiji i danasnji balans sila i uticaja ce se okrenuti preko noci.

Оно што господин Здравковић није навео, а то је: „Nafta ( i naftni derivati nisu ideološka kategorija, već industrijski proizvod).“ и берзантска роба. А кључна преломна тачка од Чавеза ка Мадуру је била та, коју је до дана свог киднаповања помињао, да сви могу да дођу у Венецуелу да инвестирају и ваде нафту, па то могу и амеичке компаније, али не по њиховом, већ по нашем. А то из грлатих поклича за повећање рудне ренте и осталих накнада, који се и овде чују, увелико мења трошковне калкулације инвеститора, што најчешће доводи до неисплативости производње. Тако је и за овако супер тешке нафте праг негде на око 59 долара за барел, а она је данас на берзи на 56 долара за барел. И сада би аамеричке компаније требало да уђу на то тржиште, „изузму“ договорених 50 милиона барела додатних (што је последично и смањило цену на безрама за 1,3%, тј. на тих 56), прераде то и продају, и да на крају по 50:50% поделе профит (кога нема и тешко да ће га бити) ! А што већ сада код истих изазива отпор. Са друге ту су Кина и Русија, које би могле чекати на своје паре, чини се, много дуже него што су планирале, уколико остане све на овој позицији, а што је тешко одрживо.