Piše: Akademijski odbor za energetiku SANU
Postepeno gašenje termoelektrana na ugalj mora biti praćeno gradnjom odgovarajućih zamenskih izvora, konstatuju u obimnoj studiji, svojevrsnom „društvenom dogovoru o energetici“, članovi Akademijskog odbora za energetiku SANU. Uz njihovu saglasnost, Radar će ekskluzivno u nekoliko nastavaka objaviti sadržaj tog dokumenta, u kome su pobrojani stvarni interesi građana u sektoru energetike, što bi trebalo da budu i zadaci neke nove zakonodavne, izvršne i sudske vlasti nakon promene režima u Srbiji.
***
Nuklearne elektrane: Potrebu za gradnjom novih izvora podstiče i rast potrošnje električne energije usled elektrifikacije transporta i rastućih potreba obrade, skladištenja i prenosa podataka. Varijabilni izvori (solarne i vetroelektrane) mogli bi zameniti deo ugašenih ako se koriste u tandemu sa fleksibilnim elektranama na prirodni gas, sposobnim da nadomeste varijacije neupravljive proizvodnje. Međutim, rast cena gasa, problemi u snabdevanju i posledične emisije CO2 čine takvo rešenje neprihvatljivim na duži rok. Nuklearne elektrane (NE) su bazni izvor sa višestruko dužim životnim vekom i sa manjim celokupnim emisijama CO2 od solarnih elektrana i stoga je Srbija upućena da razmotri gradnju prve NE na svojoj teritoriji.
Prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), država koja prvi put gradi NE treba da razmatra samo one tipove reaktora čiji je dizajn dokazan u višegodišnjoj praksi i za koje postoje pozitivna eksploataciona iskustva u zemlji porekla kao i u drugim razvijenim zemljama. Radi izbegavanja rizika rane primene nedovoljno ispitanih tehničkih rešenja, potrebno je isključiti primenu modularnih reaktora.
Prekrivena poljoprivrednim, šumskim i urbanim zemljištem, Srbija ne poseduje predele podesne za odlaganje nuklearnog otpada i nema mogućnosti da trajno skladišti isluženo nuklearno gorivo niti drugi otpad iz NE. Izgradnju prve NE i/ili isporuku svežeg goriva treba ugovarati sa isporučiocima koji imaju interes da isluženo gorivo preuzmu, odnesu, koriste i zbrinu. Pored toga, potrebno je bliže utvrditi i poštovati odredbe zakona o zabrani uvoza svih vrsta nuklearnog otpada.
Država koja prvi put gradi nuklearku trebalo bi da razmatra samo tipove reaktora koji su se već dokazali u praksi, što isključuje modularne reaktore, koje aktuelna vlast sve češće pominje
Planiranje aktivnosti u polju nuklearne energetike treba sprovesti u punom skladu sa standardima IAEA i „sigurnosne kulture“ kroz suštinski nezavisno i na struci zasnovano međuresorno Regulatorno telo, koje će biti nosilac brojnih aktivnosti u vezi sa razvojem nuklearne energetike u Srbiji.
Budući da će prva NE biti izgrađena po sistemu „ključ u ruke“ ili po BOOT sistemu, ugovor o njenoj izgradnji mora biti pažljivo i stručno formiran, imajući u vidu sva relevantna iskustva vezana za tip reaktora, isporučioca, mere sigurnosti i zaštite, odabir lokacije, pouzdanost i ekonomski status isporučioca… Raspoloživi domaći stručnjaci su neizostavni učesnici u svim pripremama za planiranu izgradnju NE. Radi daljeg razvoja nuklearnog programa u narednim decenijama, potrebno je obnoviti školovanje kadrova. Uz uobičajenu praksu da isporučilac opreme obezbeđuje i trening pogonskog kadra, neophodno je formirati nove studijske programe osnovnih akademskih studija na tehničkim fakultetima.
U cilju povećanja energetske bezbednosti i izbegavanja sankcija potrebno je povećati udeo države u NIS-u, da umesto ruskih partnera Srbija postane većinski vlasnik akcijskog kapitala u toj kompaniji
Obim investicija i snažan uticaj nuklearne energetike na društvo značajno uvećavaju rizike njene primene u zemljama bez razvijenih institucija sistema, sa duboko ukorenjenom sistemskom korupcijom, netransparentnim javnim poslovima, i sa vlašću koja društveni interes podređuje interesu užih grupa. Planiranje nuklearne energetike u interesu građana traži uklanjanje navedenih prepreka. Pripreme za izgradnju NE podrazumevaju raskid sa praksom selektivnog i delimičnog poštovanja zakona i institucija sistema. Odluka o izgradnji prve NE u skladu sa standardima IAEA nespojiva je sa postojećim stanjem i može biti doneta samo u okvirima funkcionalne pravne države.
Distributivna i prenosna mreža: Distributivna mreža niskog napona je u znatnoj meri dotrajala i zastarela usled nedovoljnih investicija tokom prethodne decenije. Distribucija je izložena rizicima daljeg udaljavanja od drugih elektroprivrednih preduzeća. Njena tržišna vrednost opada dok rastu rizici od prelaska u tuđe ruke kroz direktnu prodaju, kroz status kolaterala u zaduživanju ili putem drugih mehanizama. Radi saniranja zatečenog stanja potrebno je sprovesti duboku i sveobuhvatnu departizaciju, što važi i za druga elektroprivredna preduzeća. Potrebno je korigovati cene mrežarina, obnoviti tehničko i poslovno jedinstvo elektroprivrede, obučiti i zaposliti nedostajući kadar i razraditi ostvariv plan obnove i modernizacije.
Izgradnju nuklearke i isporuku svežeg goriva za nju trebalo bi ugovarati sa isporučiocima koji imaju interes da isluženo gorivo preuzmu i zbrinu, jer Srbija nema kapaciteta za to
Po svojoj prirodi, elektroprivreda pruža mogućnost značajnog angažovanja domaće industrije, radne snage i isporučilaca. U okviru distribucije koriste se vodovi, energetski transformatori, kontaktna oprema, merna i rasklopna oprema i uređaji automatizacije koji su sve doskora bili značajan izvozni proizvod. Još uvek postoje kadar, znanje i iskustvo da se u ovom polju angažuje domaća privreda. Primene daljinskog upravljanja, unifikacija brojila, sistemi zaštite i nadzora, tehnološka i hardverska podrška savremenim tarifnim sistemima, dinamička promena cene i računarski podržane transakcije i dalje su u dometu kompetencija domaćih stručnjaka u institutima „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“. Uz odgovarajuću koordinaciju i podsticaj države, moguće je razviti i primeniti tehnička rešenja digitalizacije koja uz vrlo male troškove uvećavaju energetsku efikasnost, omogućuju upravljanje potrošnjom i uvećavaju fleksibilnost mreže, što može znatno smanjiti potrebe za gradnjom novih postrojenja i stvoriti značajne uštede u hardveru i novcu.
Radi unapređenja prenosne mreže, potrebno je aktivirati prenosne dalekovode prema Rumuniji koji su za sada u praznom hodu ili isključeni. Pored toga, treba ubrzati gradnju novih interkonektivnih dalekovoda i ojačati 110 kV mrežu zarad potreba integracije obnovljivih izvora energije.
Nafta: Srbija je uvozno zavisna od sirove nafte, koja se do rafinerije u Pančevu doprema Jadranskim naftovodom, čiji je kapacitet do terminala u Novom Sadu devet miliona, a od Novog Sada do Pančeva šest miliona tona. Dominantna kompanija na srpskom tržištu je NIS, u čijoj vlasničkoj strukturi Gasprom njeft i Gasprom imaju 44,85 plus 11,3 odsto, Srbija 29,87 odsto, a ostatak akcija je u rukama malih akcionara, građana, zaposlenih i bivših radnika NIS-a. Većinski udeo je u rukama ruskog partnera, tako da drugi akcionari nemaju mogućnosti da usklade rad kompanije sa interesom građana Srbije. Zbog nagoveštenih sankcija SAD, NIS se, a sa njim i građani Srbije, nalazi u nezavidnoj situaciji. Jedina rafinerija koja radi na teritoriji Srbije je rafinerija NIS-a u Pančevu. Ukupna potrošnja sirove nafte u Srbiji je u 2024. bila 3,62 miliona tona. Udeo domaće proizvodnje bio je 22,13 odsto, a uvoza 77,87 procenata. Ukupna potrošnja motornih goriva u 2024. bila je oko 2,84 miliona tona. U pogledu potreba za mazutom kao sekundarnim energentom za potpalu kotlova u toplanama i termoelektranama, NIS proizvodi oko 80 odsto, dok se 20 odsto potreba uvozi.
Distributivna mreža niskog napona je dotrajala, njena tržišna vrednost opada, a rastu rizici od prelaska u tuđe ruke kroz direktnu prodaju ili uz korišćenje nekih drugih mehanizama
Potrebno je povećati udeo države da Republika Srbija postane većinski vlasnik akcijskog kapitala u NIS-u. Ova mera se predlaže u cilju povećanja energetske bezbednosti, zbog izbegavanja sankcija treće strane. Postoji više razloga koji ukazuju da bi dugoročni planovi razvoja srpske energetike trebalo da predvide postepenu supstituciju nafte, što se pre svega odnosi na sektor transporta, gde bi trebalo blagovremeno ispitati mogućnost proizvodnje tzv. zelenih goriva uz pomoć energije vetra i sunca koja se koristi izvan mreže.
Nastavak u sledećem broju: Kome pogoduju sadašnje cene električne energije
