Kada je Rusija započela rat u Ukrajini, postalo je jasno da će Amerika preuzeti ulogu glavnog arbitra. Tako su SAD uvele sankcije celokupnom ruskom energetskom sektoru, čime je pogođena i Naftna industrija Srbije zbog većinskog vlasništva Gaspromnjefta (50 odsto) i njene matične kompanije Gasprom (6,1 odsto).
A šta je Srbija učinila u toj situaciji? Odmah po uvođenju američkih sankcija, Gaspromnjeft smanjuje svoj udeo sa 50 na 45 odsto, dok se za isti procenat povećava udeo Gasproma. Dakle, pravo ćaci-lukavstvo: kao da se niko ne bi setio da je zapravo reč o istoj ruskoj kompaniji, samo pod različitim imenima.
Kada ni to nije upalilo, a Amerikanci su po sedmi put zapretili aktiviranjem sankcija, Ćacilend izlazi sa novom kombinacijom: Gasprom prenosi vlasništvo na kompaniju JSC Intelligence iz Sankt Peterburga, koja je, gle čuda, deo Gasprom grupacije, ali nije na listi firmi kojima SAD uvode sankcije.
Amerikanci ne popuštaju. Jedino popušta zdrav razum. Poglavica Ćacilenda kaže da su SAD odložile primenu sankcija NIS-u „jer su želeli da nam ukažu poštovanje, da razumeju poziciju Srbije“ i odmah priznaje da ćemo „za sedam-osam dana imati isto pitanje, a ja i dalje neću imati odgovor“
Ovakvom akrobatikom je u šest navrata odložena puna primena sankcija NIS-u, a SAD su objavile da će ih, ipak, aktivirati prvog oktobra. Hoće li?
Neće, naravno! Tu je poglavica Ćacilenda, da objasni kako su SAD odložile primenu sankcija za još sedam dana, „jer su tako Amerikanci želeli da nam ukažu poštovanje, pokažu da nas slušaju i da razumeju poziciju Srbije“. Ali ni to ne pomaže, otkriva Vučić i dodaje: „Hvala im na tome, ali za sedam-osam dana imaćemo isto pitanje, a ja i dalje neću imati odgovor.“
Tu smo, dakle. Rusi ne daju svoje vlasništvo, Amerikanci ih ne žele u svetskom energetskom sistemu, a Vučića poštuju toliko da ga Tramp ne poziva ni na tradicionalnu večeru u Ujedinjenim nacijama, gde je izostavio samo Putina, Lukašenka i njegovu malenkost.
I sada, hajde, šta je Srbiji činiti? Sa mnogih strana čuje se predlog – da nacionalizujemo NIS, makar samo „na papiru“, dok ne prođu pretnje sankcijama. Odlična ideja, ali Rusi je ne prihvataju. Da su to hteli, ne bi prepakivali vlasništvo unutar sopstvene firme.
Sve drugo, bez ruske, ali i američke saglasnosti, ne dolazi u obzir. U isto vreme, iz Hrvatske stižu vesti da najnovije odlaganje američkih sankcija nije isposlovao ni Vučić, ni srpska vlada, već američki advokati koje je angažovao Jadranski naftovod (JANAF), kako bi se nesmetano nastavio redovni transport sirove nafte za Srbiju.
Iz Hrvatske stižu vesti da najnovije odlaganje američkih sankcija nije isposlovao ni Vučić, ni srpska vlada, već američki advokati koje je angažovao Jadranski naftovod (JANAF), kako bi se nesmetano nastavio redovni transport sirove nafte za Srbiju
Naravno, to nije bio jedini razlog – bila bi to skuplja dara nego mera. Očito postoji namera Janafa da kupi deo akcija NIS-a, a to potvrđuju i reči hrvatskog ministra privrede, Ante Šušnjara, o tome da će NIS morati da se oslobodi ruskog udela, a Janaf ima kapacitete i mogao bi da bude zainteresovan za taj udeo „ako bude razumevanja i pameti na obe strane“.
Ali jedan problem i tada ostaje: sankcije se uvode jednim potezom pera, a potom traju godinama ili decenijama. A Amerikanci ne popuštaju. U ovoj priči, kao da jedino popušta zdrav razum.
Sa ovom pregovaračkom pozicijom, gde Tramp otvoreno izbacuje Vučića sa svečane večere, a Putin ga tretira kao suvišnu pepeljaru na stolu, Srbija sigurno neće slavno proći. Mada će, ako je za utehu, i budući vlasnici naslediti pretnje američkim sankcijama.
Da ne budu sankcije samo za ćacije.
