Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge od Novog Sada do Kelebije obavljani su protivno važećim zakonima, što potvrđuje i do sada neobjavljeni dokument, do kojeg je došla Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Protokol o preduzimanju mera zaštite arheoloških lokaliteta potpisan je 17. juna 2022, pola godine pre potpisivanja Aneksa 2 Komercijalnog ugovora i zahteva predsednika Aleksandra Vučića da se ubrzaju radovi na toj deonici. Potpisali su ga Anita Dimoski, tadašnja pomoćnica resornog ministra Tomislava Momirovića i Nebojša Šurlan tadašnji v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije.
Tim dokumentom se predviđa da će Republika Srbija direktno birati podizvođače za arheološke radove, da će snositi troškove i odgovarati za njihov rad, te da će arheološkim radovima rukovoditi koordinator kojeg imenuju finansijer (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) i investitor (Infrastruktura železnice Srbije), što je direktno u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima. Konkretno sa članovima 610 i 611 tog zakona, kojima se propisuje da izvođač, u ovom slučaju kineski konzorcijum CRIC-CCCC, bira podizvođače, da odgovara za njihov rad i da ga za to plaća. Uz to, taj dokument u suprotnosti je i sa odredbama Komercijalnog ugovora, koji je Vlada potpisala sa izvođačima radova.
Za 17 projekata u oblasti arheološkog i nepokretnog kulturnog nasleđa država je planirala svega 23,5 miliona dinara, dok je za plaćanje navodnih troškova za arheološke radove samo uz deonicu pruge od Novog Sada do Subotice predvidela čak 785 miliona
Usvojenim Protokolom konzorcijum CRIC-CCCC je praktično pretvoren u svojevrsni protočni bojler, jer je njegova uloga samo da kao posrednik potpiše podugovore sa podizvođačima koje je prethodno imenovala država i da im prosledi novac koji mu prethodno uplate finansijer i investitor projekta. Za tu „uslugu“ izvođaču će biti plaćena naknada, praktično provizija od pet odsto vrednosti podugovorenih radova. U ovom slučaju konzorcijum CRIC-CCCC iskorišćen je kao posrednik, koji za to naplaćuje dogovorenu proviziju.
Kabinetski dogovori na kanabetu daleko od očiju građana koji će sve platiti
Ove odredbe Protokola direktno su u suprotnosti i sa Ugovorom o kreditu, kojim je zabranjena isplata bilo kakvih provizija, ali i sa Zakonom o javnim nabavkama, koji po pravilu zahteva da se za javne radove vredne više miliona dolara najbolji ponuđač bira u postupku koji podrazumeva objavljivanje javnog poziva. Izuzetno, od ovog pravila se može odstupiti ukoliko je takvo odstupanje predviđeno međunarodnim ugovorom, poput Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom. Međutim, odstupanje bi bilo dozvoljeno samo ako bi se odredbe Komercijalnog ugovora u potpunosti sprovodile, a ne zloupotrebile i to tako što se ne bi izvršavale, već bi se suštinski koristile kao paravan za direktno kršenje Zakona o javnim nabavkama.
Posebno je za naše društvo poražavajuća odredba iz Protokola po kojoj je, „bez obzira koja je obaveza predviđena za izvođača u Podugovoru, izvođač jedino odgovoran za obavezu plaćanja, a koordinator je odgovoran za ostale obaveze izvođača“. Kineski konzorcijum je, dakle, odgovoran samo za transfer novca, čime se direktno zaobilazi Komercijalni ugovor i krši Zakon o javnim nabavkama.
Kada, naime, resorno ministarstvo i Infrastruktura železnice kao finansijer i investitor formalno imenuju, a suštinski angažuju podizvođača, kada ga oni suštinski plaćaju za izvođenje konkretnih radova po cenama koje sa njim dogovore, a on njima odgovara za sve što je uradio, više je nego jasno da su za takve radove predstavnici države apsolutno morali da raspišu posebnu, novu javnu nabavku, prema pravilima iz Zakona o javnim nabavkama. U suprotnom, moglo bi se osnovano postaviti pitanje odgovornosti svih umešanih lica za eventualno izvršeno krivično delo iz člana 228 Krivičnog zakonika Republike Srbije.
86,9 miliona dolara
duplo su fakturisani radovi već obuhvaćeni Komercijalnim ugovorom i to zahvaljujući aneksima koje su potpisali Goran Vesić i Nebojša Šurlan
I ovaj slučaj, međutim, pokazuje da su za ovdašnju vlast „prijateljski dogovori“ važniji od zakona, protokoli jači od ugovora i da pruga nije rekonstruisana u skladu sa propisima, već u skladu sa kabinetskim dogovorima na kanabetu, daleko od očiju javnosti i građana koji će sve to plaćati u godinama koje su pred nama. Upravo ovakav pristup radovima nesumnjivo je doprineo i padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, jer su se umesto propisa poštovali „ortački“ dogovori.
Ista koruptivna šema praktikovana i na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove
Finansijski gledano, u Naredbi za sprovođenje istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal navodi se da su pojedine firme na arheološkim radovima ostvarile enormne prihode i za 500 odsto iznad realnih troškova izvedenih radova, o čemu je pisao Radar. Drugi su falsifikovali fakture za radove koji nisu ni bili izvedeni. Očigledno, zadovoljni ovom „uslugom“ kineskih izvođača, predstavnici države su im za proviziju umesto pet platili 12 odsto vrednosti podugovorenih radova.
Do sada se nije znalo, ali se iz spornog Protokola jasno može videti, da je ova koruptivna šema protivna Zakonu o obligacionim odnosima, sa istim kineskim izvođačem, praktikovana i na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove. Zna se samo da je ona ugovorena Aneksom 5 (broj 1/2021-1550/590/1) Komercijalnog ugovora, sa čijim sadržajem javnost još nije upoznata.
Arheološki radovi na deonici pruge od Novog Sada do Kelebije, prema navodima medija, obuhvatili su više lokacija duž cele trase, sa posebnim fokusom na ugrožena arheološka nalazišta. Najveća i najznačajnija iskopavanja sprovedena su kod Novog Sada, Rumenke, Kisača, Čeneja, Stepanovićeva, u opštini Vrbas, na teritoriji Malog Iđoša i Subotice. Radove je koordinirao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, a Radar je u prošlom broju objavio da je istragom obuhvaćen i Siniša Jokić, bivši direktor Zavoda za zaštitu spomenika Novog Sada pod sumnjom da je po osnovu lažnih faktura uplatio 650.000 evra firmi registrovanoj za proizvodnju nameštaja.
Ugovorom o kreditu zabranjena je isplata bilo kakvih provizija, a po Zakonu o javnim nabavkama za radove vredne više miliona dolara najbolji ponuđač bi trebalo da se izabere u postupku koji podrazumeva objavljivanje javnog poziva
Arheološki radovi su Anketnoj komisiji upali u oči još prilikom prvog pregledavanja objavljene dokumentacije, među kojom je bio i Aneks 1 Komercijalnog ugovora od 25. juna 2021, koji su potpisali tadašnji resorni ministar Tomislav Momirović i Nebojša Šurlan kao v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije. U Tabeli 1 tog Aneksa dat je zbirni pregled svih troškova, koji su potom razloženi detaljno, u velikom broju tabela na skoro 400 strana. Sve u svemu, specifikacija troškova se u potpunosti poklapa sa ugovorenom cenom u Komercijalnom ugovoru od 7. jula 2018. u iznosu od milijardu i 163 miliona dolara.
Duplo fakturisanje kako bi se još jednom naplatili već plaćeni radovi
Međutim, u Naredbi za istragu JTOK-a u ovim tabelama se, prema pisanju Radara, nisu našli „radovi koji su bili već predviđeni i ugovoreni Komercijalnim, odnosno osnovnim ugovorom, a samim tim i plaćeni“. S jedne strane, to znači da su troškovi koji su se našli u Tabeli 1 preuveličani kako bi se došlo do cifre ugovorene Komercijalnim ugovorom. S druge strane, na taj način se otvorio prostor za buduće anekse Komercijalnog ugovora preko kojih će se vršiti duplo fakturisanje i ponovo naplaćivati radovi već plaćeni po Komercijalnom ugovoru.
Drugim rečima, aneksima 2, 3 i 4 naplaćivali su se u celosti ili delimično i radovi koji su već bili plaćeni u okviru ugovorene cene iz Komercijalnog ugovora. Pri tome je Aneks 2 od 9. decembra 2022. bio vredan 6,5 miliona dolara, Aneks 3 od 6. oktobra 2023. iznosio je 28,1 milion i Aneks 4 od 15. marta prošle godine 52,3 miliona dolara. Sve zajedno 86,9 miliona dolara, koliko je u celosti ili delimično duplo fakturisano, a ova tri aneksa potpisali su tadašnji resorni ministar i v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije, Goran Vesić i Nebojša Šurlan.
Posebno su upadljivi član 5 u Aneksu 2 i član 4 u aneksima 3 i 4 Komercijalnog ugovora, uređeni u skladu sa prethodno potpisanim Protokolom, kojima se uređuju „ostali radovi“, ukupno vredni 18,6 miliona dolara. U stavci „ostali radovi“ ova tri aneksa bodu oči – arheološki radovi.
Arheološki radovi u okviru projekta modernizacije pruge od Novog Sada do Kelebije višestruko prevazilaze uobičajene okvire finansiranja zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji, što ukazuje da se oni koriste za naduvavanje troškova i prikriveni transfer javnih sredstava
Aneksom 2 predviđeni su arheološki radovi za prvu fazu na trasi pruge od Novog Sada do Kelebije, vredni milion američkih dolara, Aneksom 3 troškovi za arheološke radove na teritoriji Novog Sada od milion i po dolara, a još toliko za iste namene na teritoriji Subotice. Konačno, Aneksom 4 predviđeni su arheološki radovi, koji koštaju skoro 3,2 miliona dolara. Sve zajedno, dakle, planirani trošak samo za arheološke radove iznosi neverovatnih 7,2 miliona američkih dolara ili 785 miliona dinara što je 40 odsto ukupnog iznosa stavke „ostali radovi“ ova tri aneksa.
Poređenja radi, ove godine su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Arheološki institut u Beogradu potpisali ugovore za realizaciju 17 projekata u oblasti arheološkog i nepokretnog kulturnog nasleđa, ukupne vrednosti 23,5 miliona dinara. Od toga, 13,3 miliona dinara namenjeno je arheološkim istraživanjima, dok je 10,2 miliona dinara opredeljeno za radove na zaštiti i prezentaciji nepokretnog kulturnog nasleđa.
Ovakva raspodela troškova jasno pokazuje da arheološki radovi u okviru projekta modernizacije pruge od Novog Sada do Kelebije višestruko prevazilaze uobičajene okvire finansiranja zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji. Takav nesrazmeran skok nije moguće objasniti isključivo obimom radova ili specifičnostima trase, već upućuje na to da je kategorija „ostalih radova“, a posebno arheoloških istraživanja, iskorišćena kao prostor za naduvavanje troškova i prikriveni transfer javnih sredstava pod okriljem legitimnih konzervatorskih procedura.
