U tekstu Skok u budućnost samo na papiru, gospodina Ognjena Radonjića, pogrešno su interpretirani podaci i razlozi nedavno sprovedene velike revizije bruto domaćeg proizvoda (BDP). U vezi sa tim ističemo sledeće:
Politika revizije Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u potpunosti je usklađena sa vodećim principima Harmonizovane evropske politike revizija i preporukama Evrostata o revidiranju podataka nacionalnih računa. Proces velike revizije predstavlja u nacionalnim računima standard i uobičajenu proceduru koja se redovno sprovodi svake pete godine u svim nacionalnim statističkim institucijama EU. Velike revizije, kao i u svim zemljama članicama EU, predstavljaju regularan proces kojim se sistem nacionalnih računa i obračun makroekonomskih indikatora unapređuje i usavršava usvajanjem novih metoda kao i novih i poboljšanih statističkih i administrativnih izvora podataka. U reviziji iz 2024, kao i u prethodnim revizijama, implementirana su unapređenja metoda i izvora podataka koje su plod brojnih projekata kontinuirane podrške Evropske komisije RZS-u u usvajanju Evropskog sistema nacionalnih računa – ESA 2010.
O uzrocima i efektima revizije iz 2024, RZS je obavestio javnost u svom saopštenju sa numeričkim prikazom uticaja revizije na pojedine komponente BDP-a. Sva pomenuta metodološka unapređenja, kako u reviziji iz 2024, tako i u prethodnim revizijama, sprovedena su uz direktnu asistenciju i nadzor eminentnih eksperata Evrostata kao i tehničke misije MMF-a. Štaviše, Evrostat je bio inicijator najznačajnijih metodoloških promena kojima se sistem nacionalnih računa Republike Srbije usklađuje sa evropskom metodologijom nacionalnih računa. Za revidirane serije podataka data su detaljna objašnjenja Evrostatu i MMF-u, a Evrostat je obrazložene promene validirao i publikovao je revidirane podatke.
Kada je reč o veličini revizije podataka, na koju ukazuje g. Radonjić, možemo spomenuti da je, recimo, Malta revidirala BDP za 2021. za čak 8,7 odsto, dok je prosečna promena publikovanih podataka o BDP-u za period 2020–2023. iznosila 6,8 odsto. U istom periodu Češka je imala korekciju BDP-a od 3,2, a Holandija 3,0 odsto, što je znatno iznad evropskog proseka, iako je reč o zemljama koje su mnogo pre Republike Srbije sprovele značajna metodološka unapređenja koja su u Srbiji implementirana u ovom i prethodnim ciklusima revizije i koja su bila glavni uzrok relativno velikih korekcija BDP-a, što je uobičajeno za ovaj razvojni proces.
Na kraju ćemo ukazati na netačnu tvrdnju g. Radonjića da je u periodu 2001–2023. realni BDP „revidiran naniže“ tj. smanjen u odnosu na prethodno publikovane podatke pre revizije. U priloženoj tabeli su dati podaci o realnom BDP-u (ulančane mere obima) pre i nakon izvršene velike revizije koji pokazuju da je realni BDP, kao i nominalni BDP, takođe revidiran naviše, dakle suprotno od onoga što g. Radonjić tvrdi. U tabeli i grafikonu prikazani su podaci o realnom BDP-u u milijardama dinara (ulančane mere obima, referentna 2021. god.) pre i nakon revizije iz 2024. Jasno se može videti da je nakon revizije vrednost realnog BDP-a povećana, a ne smanjena.
Branko Josipović,
v. d. direktora RZS
