Stečajnom prodajom Grupe Zastava vozila za 68,9 miliona dinara ili oko 587.000 evra nekada najstarije i najveće industrijsko preduzeće u Srbiji i na Balkanu, kragujevački Vojnotehnički zavod zatvara pun krug i vraća se na početak, na proizvodnju oružja, započetu u Topolivnici, 27. oktobra davne 1853. Ostala proizvodnja – automobila, kamiona, rezervnih delova, alata, mašina, toplotne i ostalih vidova energije – najpre u Zavodu Crvena zastava, a potom u Grupi Zastava faktički je ugašena još 90-ih godina, kao posledica raspada SFRJ, ratova, sankcija i NATO bombardovanja, s time što je sve do pred kraj prve decenije 21. veka održavan privid mogućeg opstanka i oporavka, pre svega, proizvodnje automobila i kamiona.
Nedavna licitacijska prodaja Grupe Zastava vozila, u okviru koje su poslovale fabrike automobile i kamiona, ipak je i formalno označila definitivni kraj 120 godina duge tradicije remonta, sklapanja i proizvodnje teretnih vozila. Novi vlasnik Grupe Zastava vozila od 5. marta je konzorcijum koji čine dve kragujevačke privatne firme – Termogama, društvo za projektovanje, inženjering i usluge i Roling ko, registrovan za proizvodnju i promet uljima, mazivima i hemijskim sredstvima, koji posluje u pogonima nekadašnjeg društvenog preduzeća Remont u Kragujevcu. Posebno intrigantna u ovoj promeni vlasničke strukture je činjenica da je vlasnik Termogame Milan Ćirović, bivši generalni direktor kragujevačke Energetike, dok je Roling ko, koji je godinama unazad jedan od dobavljača Energetike, u vlasništvu nekadašnjeg policijskog inspektora za privredni kriminal Dušana Nedeljkovića.
Biznismeni sa političkim vezama
Voljom tadašnjeg gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića, sina bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, za direktora Energetike Ćirović je imenovan početkom jula 2015, a sa tog mesta smenjen je odlukom Vlade Srbije krajem 2020, i to bez ikakvog obrazloženja. Smeni su prethodile brojne spekulacije o zloupotrebama i malverzacijama i dugogodišnja policijska istraga u Energetici, koju je autoru ovog teksta svojevremeno, u internet prepisci, potvrdio i sam Ćirović. Tri i po godine kasnije javnost nije obaveštena o rezultatima te istrage u firmi koja greje više od 22.000 kragujevačkih domaćinstava, brojna preduzeća i institucije i koja je godinama jedan od najvećih dužnika za struju i gas.
Izvori Radara tvrde da je Ćirović od jula 2015. do pred kraj 2020, pored Energetike, rukovodio i firmom Termogama, te da je neretko poslove u državnom preduzeću, na čijem je čelu bio, poveravao svojoj privatnoj firmi, čiji je jedini vlasnik. Sam Ćirović je to demantovao, a formalno je u maju 2017. upravljačka prava u Termogami preneo na Marka Simonovića, koji je i danas u APR-u upisan kao direktor i zakonski zastupnik te Ćirovićeve firme. Zaposleni u Energetici i dobro upućeni u kragujevačke poslovne krugove tvrde da je Ćirović, osim porodici Nikolić, bio blizak i Bratislavu Gašiću, u to vreme direktoru BIA i ministru policije u odlazećoj Vladi Srbije, te da mu je i to možda pomoglo da dok je direktorovao Energetikom stekne „pravo korišćenja“ na lokaciju u krugu Zastave od deset hektara, 22 ara i 73 kvadrata, u katastru nepokretnosti upisanu pod brojem 11.764, sa više izgrađenih industrijskih objekata na njoj.
Novi vlasnici će po novom zakonu moći pravo korišćenja besplatno da pretvore u vlasništvo nad zemljištem površine veće od deset hektara u bivšem fabričkom krugu Grupe Zastava, u jednoj od najatraktivnijih industrijsko-građevinskih zona, ne samo u Šumadiji nego i u Srbiji
Intrigantno je da je pravo na korišćenja te lokacije, zajedno sa Ćirovićem, stekla i Grupa Zastava vozila, koju je Ćirovićeva firma pre mesec dana upravo kupila. Kako su Ćirović i Grupa Zastava vozila stekli „pravo korišćenja“ lokacije u bivšem fabričkom krugu Grupe Zastava, ni danas se ne zna, a pojedinim novinarima je „dobonamerno“ savetovano da se o tome ne raspituju previše. Ono što se, međutim, u međuvremenu saznalo jeste da su, kupovinom Grupe Zastava vozila u stečaju, Ćirovićeva Termogma i Roling ko, pored ostalog, postali vlasnici još četiri objekta u bivšem fabričkom krugu Zastave.
Kako je prodaja Zastava vozila prva koju je Privredni sud u Kragujevcu oglasio nakon stupanja na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji, Ćirović i njegov ortak Nedeljković sada mogu potpuno legalno i besplatno da pravo korišćenja pretvore u pravo svojine i postanu vlasnici još nekoliko lokacija u krugu Zastave, u jednoj od najatraktivnijih industrijsko-građevinskih zona, ne samo u Šumadiji, nego i u Srbiji, s obzirom na to da u njihovom komšiluku posluju i velike kompanije kao što su Stelantis, Gorenje, Grupa Fori, Unior, francuski Trigano, Zastava oružje, Zastava TERVO, Kovačnica…
Velika imovina za male pare
Zbog prava na besplatnu konverziju zemljišta oko kupljenih objekata u svojinu, Ćirović i Nedeljković su Grupu Zastava vozila pazarili po nešto višoj ceni nego što bi je platili bez tog prava. Ali to ne znači da su štetovali. Naprotiv. Tim pre što se još uvek pouzdano ne zna gde je tačno lokacija na koju su Termogama i Grupa Zastava vozila svojevremeno stekli „pravo korišćenja“, kao ni gde su svi objekti te grupe koju su Termogama i Roling ko upravo kupili, jer se fabrički krug Zastave proteže kilometrima po dužini, uz Lepenicu i njenu pritoku Ždraljicu, i po širini, od centra grada do Gospodarevog brda, ali se osnovano pretpostavlja da se radi o zgradama i zemljištu nekadašnje Pirotehnike, dela Vojnotehničkog zavoda, uz sam magistralni put Kragujevac – Jagodina. Kasnije se saznalo da je među prodatim objektima i zgrada upravnika Vojnotehničkog zavoda, vredno arhitektonsko zdanje i deo kulturno-istorijskog nasleđa VTZ-a u centru Kragujevca.
Prepreku za realizaciju tog poslovnog poduhvata tandema Termogama i Roling ko mogla je, bar teoretski, do početka aprila, da predstavlja to što dva kupljena objekta pripadaju istorijskom nasleđu Vojnotehničkog zavoda prvog stepena zaštite kao kulturna dobra, a još dva objekta imaju četvrti stepen te zaštite. Zbog toga je država, odnosno Republički zavod za zaštitu spomenika kulture imao pravo preče kupovine. To znači da je Zavod u roku od 30 dana, do 5. aprila, mogao po istoj ceni od 587.000 evra da kupi Zastava vozila. Država je, međutim, kao što se i strahovalo, pre isteka zakonskog roka, prošle sedmice saopštila da je odustala od prava preče kupovine, pa je samim tim dvojac Termogama – Roling ko u međuvremenu i zvanično postao vlasnik Grupe Zastava vozila.
Za direktora Energetike Milan Ćirović je imenovan početkom jula 2015, a smenjen je odlukom Vlade krajem 2020, bez obrazloženja. Smeni su prethodile spekulacije o zloupotrebama i malverzacijama i dugogodišnja policijska istraga, o čijem ishodu javnost nikad nije obaveštena
Začeci automobilske industrije u Srbiji datiraju još od 1904, kad je u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu formirana radionica za remont i izradu pojedinih delova za motorna vozila, u kojoj je od 1939. do početka 1941. za potrebe Vojske Kraljevine Jugoslavije sklopljeno 400 kamiona marke „ševrolet“. Sredinom 80-ih godina prošloga veka, u Zastavi je na proizvodnji automobila, kamiona, oružja, otkivaka, mašina, alata… radilo više od 53.000 radnika, širom Jugoslavije, od čega oko 35.000 u Kragujevcu. Nekadašnji mastodont kupile su dve firme, jedno malo i jedno srednje preduzeće sa ukupno 28 zaposlenih. Pri tome je Termogama, prema poslednjim raspoloživim finansijskim izveštajima, dostupnim na APR-u, 2022. imala ukupan prihod od 1,1 milion evra i neto dobit od oko 100.000 evra, dok je Roling ko tu godinu završio sa prihodom od oko 15,5 miliona evra i neto profitom od oko 1,3 miliona evra.
U proizvodnji automobila u Kragujevcu nekada je širom bivše Jugoslavije učestvovalo 280 preduzeća, a mnogi u gradu i okolini još pamte 1989, kada je u Zastavi proizvedeno i sklopljeno više od 230.000 putničkih, komercijalnih i teretnih vozila, dok je Zastavina fabrika oružja bila najveći snabdevač pešadijskim naoružanjem zemalja iz Pokreta nesvrstanih. Bilo jednom u Šumadiji…
