Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji više nisu puko komunalno pitanje, već jedan od ključnih faktora makroekonomske (ne)stabilnosti domaćinstava. Energetska efikasnost i finansijska održivost toplana postaju direktna mera životnog standarda u urbanim sredinama. Integracija grejanja i tople potrošne vode čini kičmu gradske infrastrukture, gde se lokalne ekonomije neraskidivo prepliću sa globalnim tržištima energenata.
Rast cena gasa i mazuta, potvrđen podacima Ministarstva rudarstva i energetike i Udruženja toplana Srbije, primorava sisteme na strogu primenu metodologije formiranja cena. Za krajnjeg korisnika, račun za grejanje prestaje da bude predvidiva stavka i postaje varijabla zavisna od geopolitičkih potresa, čime toplane postaju neformalni amortizer ili akcelerator pada kupovne moći.
Iako su sistemi daljinskog grejanja formalno u nadležnosti lokalnih samouprava, ključne odluke o cenama su centralizovane i uslovljene državnim uredbama, tako da Udruženje toplana deluje kao mehanizam za saniranje sistemskih gubitaka nastalih usled naglog rasta ulaznih troškova
Sistem daljinskog grejanja u Srbiji funkcioniše u trajnom procepu između socijalnog mira i tržišnog diktata. Iako su toplane formalno u nadležnosti lokalnih samouprava, ključne odluke o cenama su centralizovane i uslovljene državnim uredbama. Udruženje toplana Srbije u tom okviru ne deluje samo kao koordinator, već kao mehanizam za saniranje sistemskih gubitaka nastalih usled naglog rasta ulaznih troškova.
Novi model, stare boljke
Prelazak na model naplate po utrošku (kWh), koji se ubrzano širi, nije samo tehnološka modernizacija, već instrument preraspodele rizika. Prema Udruženju toplana Srbije, do juna prošle godine na taj model prešlo je 16 od 60 toplana, sa ciljem da do kraja 2026. obuhvati 60 odsto grejnih površina.
Beograd je u maju 2025. započeo pilot-projekat na 1.300 podstanica. Prema važećoj metodologiji, račun se sastoji od fiksnog i varijabilnog dela. Fiksni pokriva održavanje sistema i plaća se bez obzira na isporučeni kvalitet, dok varijabilni deo direktno reflektuje cenu energenta i energetsku efikasnost objekta. U praksi, to znači da domaćinstva u starim, slabo izolovanim zgradama ulaze u spiralu rastućih troškova koju socijalne mere više ne mogu neutralisati. U 2026. ovaj model postaje jedan od značajnih generatora rasta troškova života u urbanim sredinama.
Finansijska održivost toplana dodatno je ugrožena strukturnom zavisnošću od prirodnog gasa, koji čini više od 75 odsto energetskog miksa sistema daljinskog grejanja, pokazuju podaci Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) iz 2025.
Novi model naplate po utrošku u praksi znači da domaćinstva u starim, slabo izolovanim zgradama ulaze u spiralu rastućih troškova koju socijalne mere više ne mogu neutralisati. U 2026. ovaj model postaje jedan od značajnih generatora rasta troškova života u urbanim sredinama
Prema Udruženju toplana Srbije, cene gasa porasle su 30 odsto od oktobra 2024. do marta 2025, uz kasniji pad od tri do 12 odsto, što je ukupan dug toplana do kraja 2024. povećalo na četiri milijarde dinara, a u sistemu je 29 toplana koje posluju sa minusom.
Česte promene cena na međunarodnom tržištu stvaraju snažan pritisak na rashodnu stranu, dok administrativno kašnjenje u korekciji tarifa proizvodi hroničnu nelikvidnost. Toplane se sve češće oslanjaju na subvencije kako bi održale osnovnu funkcionalnost, što ih pretvara u fiskalni teret lokalnih budžeta. Infrastrukturna realnost dodatno produbljuje problem: gubici u prenosu u pojedinim sistemima prelaze 15 odsto, što znači da značajan deo plaćene energije nikada ne stigne do krajnjeg korisnika.
Od marginalnog fenomena do strukturnog problema
Prosečni gubici u mreži iznose od 12 do 20 odsto, dok je Srbija u 2025. uvezla 1.885 GWh struje, 3,3 puta više nego 2024. i za to potrošila 117 miliona evra. Tome je doprineo i pad proizvodnje u hidroelektranama za 2.000 GWh, pokazuju podaci EMS Energy Flux. Operativni izazov više nije samo nabavka energenata, već održavanje tehnološki zastarele mreže, čiji su gubici ugrađeni u cenu. Kako računi rastu, raste i rizik nenaplate, čime se u 2026. ugrožava solventnost celog sistema.
Toplane se sve češće oslanjaju na subvencije, što ih pretvara u fiskalni teret lokalnih budžeta. Infrastrukturna realnost dodatno produbljuje problem, jer gubici u prenosu u pojedinim sistemima prelaze 15 odsto, tako da značajan deo plaćene energije i ne stigne do korisnika
Tipično domaćinstvo od 60 kvadratnih metara u starijoj, slabo izolovanoj zgradi, priključenoj na sistem sa naplatom po utrošku, u zimskom mesecu sa prosečnim temperaturama ispod nule može platiti račun koji prelazi 10.000 dinara, posebno u najugroženijim sistemima poput onih u Subotici ili Nišu.
Prema analizi AERS-a za 2025/2026, za grejanje prosečno izolovane površine od 60 kvadrata potrebno je oko 9.000 kWh godišnje (150 kWh po kvadratu), što u neefikasnim zgradama dodatno povećava troškove. U takvim okolnostima, trošak grejanja može dostići 15 do 22 odsto raspoloživog dohotka domaćinstava u nižim i srednjim platnim razredima.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024, oko 10 odsto domaćinstava ne može održavati topao dom, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 24,3 odsto, sa pragom siromaštva od 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo. Time energetsko siromaštvo prestaje biti marginalni fenomen i postaje strukturni problem, koji u 2026. zahvata i deo populacije sa primanjima oko medijalne zarade.
34 miliona evra
ili oko četiri milijarde dinara dostigao je ukupan dug toplana u Srbiji krajem 2024, čemu je presudno doprinelo značajno poskupljenje gasa. Od ukupno 60, u minusu je 29 toplana
Regionalni pregled dodatno osvetljava duboke diskontinuitete u tehnološkoj zrelosti i ekonomskoj snazi sistema. Beogradske elektrane, kao najveći sistem u regionu, poskupljenjima su rast troškova gotovo direktno prenele na korisnike. Odlukama AERS-a i lokalnih samouprava, prošle jeseni grejanje u Beogradu poskupelo je za 6,4 odsto, pa su za stanove od 60 kvadrata mesečni računi uvećani za oko 600 dinara. U Priboju su cene povećane za 15, u Kraljevu 11 odsto, a još 28 toplana je podnelo zahtev za korekciju tarifa.
U Subotici visoki računi i van grejne sezone
Specifičnost Beograda je parcijalno uvođenje naplate po utrošku u novogradnji, a rezultat je apsurd da stanari u starijim, energetski neefikasnim zgradama plaćaju visoku cenu u zavisnosti od kvadrature stana, bez realne mogućnosti da kontrolišu potrošnju. Ipak, sistem daljinskog grejanja u Subotici jedan je od najskupljih. Značajnim povećanjem fiksnog dela računa u 2025. sistem je postao finansijski održiv, ali po cenu snažnog opterećenja korisnika, što uključuje visoke račune i van grejne sezone.
3,3 puta
više električne energije EPS je uvezao u 2025. nego u 2024. i za tih 1.885 GWh potrošio 117 miliona evra. Tome je doprineo i pad proizvodnje u hidroelektranama za 2.000 GWh
U Kragujevcu tehnološka zastarelost i loša izolacija objekata generišu visoku specifičnu potrošnju, dok Niš služi kao poligon za punu primenu naplate po stvarnoj potrošnji i jasno demonstrira surovu logiku tržišta – tokom hladnih zimskih meseci varijabilni deo računa u neizolovanim objektima dostiže nivoe koji su neodrživi i za prosečnu platu.
Cene energenata u Srbiji deluju kao snažan inflatorni mehanizam, jer se povećani troškovi grejanja poslovnih korisnika prelivaju na cene finalnih proizvoda. Uz to, sve je više preduzeća koja investiraju u sopstvene sisteme za grejanje, najčešće toplotne pumpe. Time se fiksni troškovi održavanja mreže daljinskog grejanja postepeno prebacuju isključivo na domaćinstva, čineći grejanje regresivnim oblikom oporezivanja urbanog stanovanja.
Grejanje u Beogradu je od oktobra poskupelo za 6,4 odsto, pa su za stanove od 60 kvadrata mesečni računi uvećani za oko 600 dinara. U Priboju su cene povećane za 15, u Kraljevu 11 odsto, a još 28 toplana je podnelo zahtev za korekciju tarifa
Tehnološka modernizacija ostaje jedini održivi izlaz, ali osim vremena, zamena kotlova, smanjenje gubitaka u mreži i diversifikacija energenata zahtevaju velike kapitalne investicije, a njih teško da će biti u godini u kojoj je sva pažnja vlasti usmerena na pripreme za Ekspo 2027. Do tada, bar na kratak rok, socijalni mir će moći da se očuva samo direktnim budžetskim transferima ugroženim domaćinstvima, a ne veštačkim potcenjivanjem cene energije. Dugoročno, jedini racionalan put je agresivna diversifikacija energetskog miksa i smanjenje gubitaka u prenosu. U suprotnom, sistemi daljinskog grejanja će se iz stabilizatora urbanog života transformisati u trajni izvor fiskalne nestabilnosti lokalnih samouprava.
