Predsednik Aleksandar Vučić požurio je prošlog utorka da, dan pre Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uhvati muštuluk i građanima saopšti „radosnu vest“ da je prosečna plata u decembru prvi put u istoriji bila veća od 1.000 evra i poručio da će im između 6. i 10. marta predstaviti navodno novi „sveobuhvatan i izuzetno komplikovan“ plan razvoja „Srbija 2030-2035“.
Umesto premijera, slične „planove“, koje Vlada zapravo nikada formalno nije ni usvojila, za to nenadležni predsednik najavljivao je i ranije. Prvi put u decembru 2019. promovisao je navodni plan „Srbija 2025“, u januaru 2024. i njegovu 2.0 verziju „Skok u budućnost – Srbija 2027“, a uskoro će predstaviti i treći, „Srbija 2030-2035“. Ostaje da se vidi samo koliko desetina milijardi evra ovoga puta vlast planira da uloži u velike projekte i kolike će plate zaposlenima obećati ako SNS ostane na vlasti još pet ili deset godina.
Prosečna zarada od januara do novembra 2023. bila je nominalno veća za samo 1,1 odsto nego u decembru 2022, s tim što su cene porasle 7,5 a hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 8,2 odsto
Dan nakon što je neko najpre „šapnuo“ predsedniku da on prvi to dojavi građanima, RZS je zvanično saopštio da je prosečna neto plata u decembru bila 124.089 dinara ili 1.057 evra. U istom saopštenju je, međutim, naveo i da je medijalna neto zarada, koju prima više od polovine zaposlenih, bila 90.819 dinara ili nešto manje od 774 evra. Nikom od zvaničnika ta informacija očito nije bila toliko atraktivna pa su je prosto prećutali.
Nigde plate od 1.400 evra
Sasvim logično, ako se ima u vidu da će skoro 1,2 miliona ili svaki drugi od 2,32 miliona formalno zaposlenih u Srbiji morati bar još tri godine da se strpe dok im plate ne preskoče za njih „granicu snova“ od 1.000 evra. Čak ako im u tom periodu plate budu rasle duplo brže od 5,1 odsto, za koliko su 1. januara povećane u javnom sektoru, ove godine bi njihov prosek porastao na 853 evra, sledeće na 940 evra, a tek 2028. će dostići 1.036 evra. Ukoliko bi im pak plate ove i narednih nekoliko godina rasle za 5,1 odsto, onda tu hiljadarku neće dočekati ni 2030.
Ministar finansija Siniša Mali to svakako zna. Možda je to i jedan od razloga što nepunih 10 meseci pre 2027, ni on ni predsednik Vučić više ne pominju tako često obećanje da će već naredne godine prosečna plata dostići 1.400 evra. Kao da su se zadovoljili činjenicom da je upravo probijena „granica snova“ od 1.000 evra.
Ili su i oni shvatili da će prvih 11 meseci ove godine prosečna plata manje-više mirovati na tom nivou i da ni u septembru, oktobru ili novembru ove godine neće biti znatno veća nego što je bila u decembru prošle. Za takve prognoze nije neophodna staklena kugla, već je dovoljna i letimična analiza zvaničnih podataka, onih istih koje predsedniku dan pre nego svim ostalima dostavlja RZS.
U tim bazama može se lako proveriti da je u decembru 2023. prosečna neto zarada bila 95.093 dinara i da je narednih 11 meseci nominalno povećana za samo 2,2 odsto, na 97.215 dinara. Ili da su poslednjeg meseca 2022. zaposleni u Srbiji primili 84.227 dinara, da bi onda do novembra sledeće godine morali da se zadovolje prosekom koji je bio veći za samo 1,1 odsto i iznosio je 85.175 dinara. Iako sa nešto više dinara u džepu, njihova kupovna moć je tih 11 meseci zapravo bila realno manja nego u decembru prethodne godine, jer su u međuvremenu i potrošačke cene porasle za 7,5 odsto, s tim što su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 8,2 procenta.
„Anomalija“ ili nepisano pravilo
Dodatna nevolja je što su od 2019. naovamo, u čak četiri navrata prosečne plate u decembru tekuće bile veće nego za 11 meseci naredne godine. Konkretno, u decembru 2019. zaposleni su u proseku primali 59.772 dinara, a narednih 11 meseci po 257 dinara manje. Da to nije bio nikakav izuzetak, već skoro pravilo, potvrđuje i to što je prosečna zarada u decembru 2020. bila za 1.034 dinara veća nego od početka januara do kraja novembra 2021. I pri tome svakako ne bi trebalo gubiti iz vida da je 2020. kriza zbog pandemije virusa korona bila na vrhuncu i da je te godine srpski BDP realno pao za jedan odsto.
Nije isključeno da će već u januaru ove godine prosečna zarada biti manja od 1.057 evra. Tim pre što je i industrijska proizvodnja bila za čak 14,4 odsto niža od proseka prethodne godine
Da ta „anomalija“ nije samo jedna od posledica sve češćih kriza vidi se i po tome što se slična situacija ponovila još dva puta, pa je prosečna plata u decembru 2021. bila za 551 dinar veća nego u narednih 11 meseci, a i u poslednjem mesecu 2024. bila je za 173 dinara niža nego od januara do novembra prošle godine.
Sve to ukazuje da su male šanse da će do decembra ove godine prosek biti značajno veći od 1.057 evra. A ako se po jutru dan poznaje nije isključeno da će u nekim mesecima možda biti i manji. Tim pre ako se ima u vidu da je industrijska proizvodnja u januaru bila za 9,1 odsto manja nego u istom mesecu lane i za čak 14,4 odsto niža od prošlogodišnjeg proseka. Tom padu presudno su kumovali proizvođači koksa i derivata nafte, prehrambenih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvoda, računara, elektronskih, optičkih i osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, pa će biti pravo čudo ako za januar zaposlenima u tim granama na račune legne više novca nego u decembru.
Prosvetari opet kaskaju za prosekom
Iole detaljnija analiza primanja po sektorima ukazuje i na dublje, strukturne probleme. Ministar Mali je na Kopaonik biznis forumu u ponedeljak najavio da će sastavni deo novog plana „Srbija 2030-2035“ biti i povećana izdvajanja za obrazovanje i veštačku inteligenciju. Ni njemu, ni ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću, a naročito predsedniku Vučiću, svakako ne idu u prilog zvanični podaci koji dokazuju da aktuelnoj vlasti obrazovanje u prethodnom periodu baš i nije bilo visoko na listi prioriteta.
Dok ministar Mali najavljuje veća izdvajanja za obrazovanje, prosvetari primaju za 11.390 dinara manje od republičkog proseka i 21.665 dinara manje od kolega u javnim preduzećima
Da je drugačije ne bi prosvetari u decembru primili za 11.390 dinara ili skoro 100 evra manje od republičkog proseka. A svojevremeno su i štrajkovali sa zahtevom da im se zarade bar izjednače sa prosekom Srbije. Što se, očito, neće desiti ni do kraja ove godine, iako je Vučić u novembru, gostujući u Ćirilici, izjavio da su „prosvetni radnici, uprkos nezadovoljstvu dela zaposlenih u obrazovanju, od početka godine dobili značajna povećanja plata, te da će do kraja godine imati kumulativno uvećanje od čak 28,6 odsto“.
Ispostavilo se, međutim, da je u to uračunao i ovogodišnju povišicu od 5,1 odsto, jer je prosečna neto plata zaposlenih u obrazovanju između decembra 2024. i 2025. povećana sa 92.420 na 112.699 dinara ili za 21,9 odsto. Iako im je nominalno zarada rasla brže nego drugima, prosvetari su u decembru primili za desetak odsto manje od proseka svih zaposlenih, a za platama kolega u državnoj administraciji i javnim preduzećima, čiji je vlasnik Republika Srbija, zaostaju još više, za 13.291, odnosno 21.665 dinara. S obzirom na to da su svima u javnom sektoru plate u januaru povećane za isti procenat, oni će i dalje kaskati za njima. Iako je bivša premijerka i aktuelna predsednica Skupštine Srbije još 30. januara prošle godine izjavila da „posebni kolektivni ugovor, koji je potpisan sa predstavnicima reprezentativnih prosvetnih sindikata, obezbeđuje da nikad više početna plata prosvetnog radnika ne bude ispod republičkog proseka“.
Vojvodina u minusu 640 evra
Imajući sve to u vidu, sasvim je razumljivo što predstavnici vlasti u prvi plan ističu podatke za tri beogradske opštine, Stari grad, Vračar i Novi Beograd, jer su one u vrhu rang-liste sa prosečnim zaradama većim od 200.000 dinara. Iz potpuno drugog razloga ne pominju da su plate u Vojvodini za 6.276 dinara manje od republičkog proseka, a u bivšoj Jugoslaviji po platama je Autonomna Pokrajina Vojvodina bila odmah iza Slovenije i Hrvatske.
Iako su svojevremeno bili odmah iza Slovenaca i Hrvata, zaposleni u Vojvodini sada godišnje zarađuju 640 evra manje od kolega iz centralne Srbije, dok je ubedljivo na dnu Preševo, sa prosečnom platom od nepunih 668 evra
Sada, pak, žitelji Vojvodine godišnje prime 640 evra manje od kolega iz centralne Srbije. Mnogi od njih i mnogo manje, što pre svega važi za opštine u kojima prosečna plata još nije dostigla 100.000 dinara, a na tom spisku su Apatin, Kula, Odžaci, Bela Crkva, Kovačica, Opovo, Bač, Bački Petrovac, Srbobran, Titel, Ada, Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Sečanj i Irig.
Prosečnim platama od 100.000 dinara ne mogu da se pohvale ni Arilje, Bajina Bašta, Nova Varoš, Priboj, Sjenica, Čajetina, Mionica, Krupanj, Loznica, Ivanjiica, Jagodina, Despotovac, Svilajnac, Ćuprija, Aleksandrovac, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Vrnjačka Banja, Novi Pazar, Raška, Batočina, Knić, Lapovo, Rača, Topola, Veliko Gradište, Žabari, Kučevo, Knjaževac, Sokobanja, Leskovac, Niška Banja, Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Velika Plana, Smederevska Palanka, Vranje, Vranjska Banja, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Prokuplje, Žitorađa i Kuršumlija.
Samo par stotina više od 90.000 dinara u proseku zarađuju stanovnici Golupca, Osečine, Bogatića i Petrovca na Mlavi, a ispod te granice su Prijepolje, Vlasotince, Koceljeva, Rekovac, Tutin, Malo Crniće, Bojnik, Lebane, Crna Trava, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Ražanj, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac, Blace i Preševo
Primanja za samo par stotina dinara veća od 90.000 dinara imaju stanovnici Golupca, Osečine, Bogatića i Petrovca na Mlavi, a ispod te granice su Prijepolje, Vlasotince, Koceljeva, Rekovac, Tutin, Malo Crniće, Bojnik, Lebane, Crna Trava, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Ražanj, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac i Blace. Ubedljivo na dnu je Preševo, sa prosečnom platom od samo 78.411 dinara ili nepunih 668 evra.
Nova meta, novo odstojanje
I baš zato je neformalnom premijeru Vučiću i njegovom prvom blagajniku Siniši Malom potrebna nova strategija, Srbija 2030, a još bolje Srbija 2035. Kada je za nekoliko dana budu promovisali moći će da horizont pomere za pet ili deset godina unapred. A ko će se tada sećati šta su obećali početkom marta 2026?
Na kartu zaborava zaigrao je i ministar Mali, kada je na Kopaonik biznis forumu, pred skoro 1.500 privrednika i bankara izjavio da je vlast ispunila sve što je obećala. I kao primer je pomenuo podatak da je u decembru 2019. prosečna plata prvi put premašila 500 evra. U nadi da se, valjda, baš niko neće setiti da je tih 500 evra Vučić, tada kao premijer, prvi put obećao još na Božić 2016. Tada je tvrdio da će plata 500 evra dostići već do kraja 2017, da bi u novembru te godine rok pomerio na kraj 2018, pa na… Konačno, u decembru 2019. pohvalio se da je prosečna plata tog meseca bila 508 evra. I to samo zahvaljujući činjenici da je Vlada odobrila da se plate u javnom sektoru, umesto u januaru 2020, povećaju od decembra 2019.
U prilog tvrdnji da vlast navodno ispuni sve što obeća, ministar Mali je na Kopaonik biznis forumu podsetio da je u decembru 2019. prosečna plata prvi put premašila 500 evra. Kao da se niko ne seća da je još na Božić 2016. Vučić tih 500 evra obećao do kraja 2017, a ne 2019.
Nikom od zvaničnika, naravno, nije palo na pamet da se oglasi par meseci kasnije, kada su u februaru 2020. nakratko skliznule na 494 evra, niti da konstatuje da su od početka te godine do kraja novembra u proseku bile 506 evra, za tri evra manje nego u decembru 2019. Baš zato nije isključeno da ćemo reprizu istog filma gledati i ove godine. Bez obzira na to kako će izgledati novi scenario „Srbija 2030-2035“, koji će Vučić i Mali predstaviti za nekoliko dana.
