Piše: Akademijski odbor za energetiku SANU
Protesti studenata i građana protiv autokratskog državnog i društvenog poretka, suprotnog Ustavu, traju već devet i po meseci. U težnji da tranzicija bude mirna, u dobroj veri da je sve probleme moguće rešiti dijalogom u kome će učestvovati svi relevantni faktori društva, u težnji da se uspostavi pravna država i iskorene sistemska korupcija, nasilje i govor mržnje, studenti su zamolili eksperte iz različitih oblasti da utvrde šta su istinski interesi građana Srbije, a na neki način i zadaci buduće zakonodavne, izvršne i sudske vlasti nakon promene režima u Srbiji.
Tako je nastao i ovaj tekst, svojevrsni društveni dogovor o energetici, koji će Radar ekskluzivno objaviti uz saglasnost Slobodana Vukosavića, predsednika Akademijskog odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji su članovi akademici Zoran Petrović, Fedor Mesinger, Slavko Mentus i Vlada Veljković, profesori Miodrag Mesarović, Miloš Banjac, Aleksandar Nešković i Šćepan Miljanić i magistar Dragan Vlaisavljević, a spoljašnji saradnici Dragana Đorđević, Branimir Grgur i Miroslav Tomašević, bivši direktor EPS-a.
Sažetak: Sigurno, dostupno i održivo snabdevanje energijom za stanovništvo i privredu trebalo bi da obezbedi blagostanje i ekonomski prosperitet. Neophodno je poštovati najviše standarde zaštite životne sredine, smanjiti zavisnost od uvoza, očuvati vlasništvo i preduprediti otuđenje, i značajno uvećati udeo domaće struke i industrije u gradnji energetskih objekata. Državna preduzeća u oblasti energetike trebalo bi organizovati i njima upravljati u skladu sa interesima građana Srbije.
Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2: Hidroenergetski kompleks Đerdap trebalo bi da ostane u funkciji snabdevanja domaćeg tržišta, uz poštovanje svih ekoloških standarda Srbije, uključujući zaštitu priobalja reke Dunav. Svi tehnički elementi ovog kompleksa (brana, elektro-mašinska oprema, prevodnice) trebalo bi da budu u vlasništvu državne Elektroprivrede, koja bi njima trebalo i da upravlja.
Ostale hidroelektrane: Potrebno je ubrzati i završiti revitalizaciju postojećih hidroelektrana i preduzeti korake u konsolidaciji državne Elektroprivrede kao jedinog vlasnika, upravljača i zastupnika interesa građana Srbije. Premda je iznos domicilnih voda po glavi stanovnika mali, u Srbiji postoji tehnički iskoristiv potencijal vodotokova koji još uvek nije upotrebljen, i koji privlači pažnju investitora. Odluke o gradnji novih hidroelektrana na teritoriji Srbije trebalo bi zasnovati na energetskim i finansijskim efektima, ali i na objektivnoj proceni sveukupnog uticaja na interese građana Srbije. Preduslov za izradu navedenih procena je raskid sa praksom nedosledne primene i kršenja zakona, uspostavljanje funkcionalnih institucija, stručno-regulatornih mehanizama kao i usklađivanje zakona i podzakonskih akata sa regulativom i praksom EU.
Reverzibilne hidroelektrane: Potrebno je revitalizovati i sanirati postojeće hidrokapacitete, uključujući pripadajuće akumulacije u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta i pumpno akumulacionom postrojenju Lisina. Neprimereno upravljanje i posledično klizište je načinilo značajne štete i smanjilo kapacitet RHE Bajina Bašta za iznos uporediv sa kapacitetom planirane RHE Bistrica i zato bi sanaciju odgovarajuće akumulacije u dolini reke Beli Rzav trebalo sprovesti bez odlaganja i u punom obimu.
Neprimereno upravljanje i posledično klizište je načinilo značajne štete i smanjilo kapacitet reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta za iznos uporediv sa kapacitetom planirane RHE Bistrica i zato bi sanaciju akumulacije u dolini reke Beli Rzav trebalo sprovesti bez odlaganja i u punom obimu
Potrebno je ubrzati ugovaranje i izgradnju nove reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Potrebno je odustati od izgradnje RHE Đerdap 3 zbog neusklađenosti planiranih ishoda sa društvenim interesom, zbog specifičnih geoloških i tehničkih problema kao i značajnog obima posledične devastacije nacionalnog parka Đerdap. Umesto izgradnje RHE Đerdap 3, potrebno je razmotriti realizaciju drugih rešenja. Drugačija postrojenja i druge tehnologije skladištenja energije mogu imati prihvatljiv uticaj na prirodu uz jednake ili naprednije efekte na rad elektroenergetskog sistema (EES) i na unutrašnje tržište. Potrebno je iskoristiti finansijski isplativo i ekološki prihvatljivo skladištenje toplotne energije, kompatibilno sa EES Srbije, gde se značajan deo električne energije koristi za generisanje toplote.
Nove projekte u polju hidroenergetike povezati i spregnuti sa unapređenjem vodosnabdevanja, navodnjavanja, suzbijanja prirodnih nepogoda i unapređenja performansi elektroenergetskog sistema Srbije.
Termoelektrane na ugalj: Napraviti jasan plan gašenja termoelektrana na ugalj do 2050, koji bi bio sinhronizovan sa planom razvoja površinskih kopova Kolubara i Kostolac. Ovaj plan jasno uskladiti sa planom dekarbonizacije sektora, na način koji bi osigurao snabdevanje, a da pri tome ne opterećuje privredu nepotrebnim ugljeničnim taksama.
Kroz uvođenje strateške rezerve u EES Srbije omogućila bi se, u prvoj fazi, konzervacija svih termoblokova manjih od 300 megavata i na ovaj način bi bio izbegnut uvoz uglja kao i duži rad termoblokova koji ne zadovoljavaju ekološke standarde zbog rada bez odsumporavanje dimnih gasova, redukcije azotnih oksida i iz drugih razloga. Ovi termoblokovi bi bili korišćeni samo u slučaju budućih potencijalnih energetskih kriza, nedovoljnog priliva putem interkonekcija i/ili odveć velike cene uvozne energije.
Uvođenje strateške rezerve u elektroenergetski sistem omogućilo bi da se u prvoj fazi konzervišu svi termoblokovi manji od 300 MW i tako izbegne uvoz uglja i duži rad kapaciteta koji ne zadovoljavaju ekološke standarde, jer bi se oni koristili samo u slučaju kriza i visokih cena uvozne struje
Gasne elektrane: Izgradnja novih gasnih elektrana trebalo bi da bude uslovljena postojanjem dugoročnih ugovora za kupovinu gasa. Treba graditi takve elektrane samo u saradnji sa isporučiocima gasa koji imaju ugovorenu obavezu isporuke tokom perioda od 10 ili više godina. Omogućiti slobodan pristup prekograničnim gasnim transportnim kapacitetima na transparentan način, slično kao što je urađeno kod električne energije.
Ugljenokopi i takse za emisije ugljen-dioksida: Plan angažovanja i razvoja površinskih kopova Kolubara i Kostolac uskladiti sa planom rada termoelektrana na ugalj. Postojeće rezerve uglja u Republici Srbiji dovoljne su za predloženo angažovanje i povlačenje iz rada termoelektrana na ugalj zaključno sa 2050. Za deo termoelektrana na ugalj koje će biti zadržane kao strateška rezerva neophodno je planirati i obezbediti odgovarajuće količine uglja kako bi se blagovremeno predupredio nepovoljan uvoz. Usled povlačenja termoelektrana na ugalj, već od 2035-2040. godine može nedostajati oko 18 TWh godišnje, što treba nadoknaditi gradnjom drugih baznih izvora.
Takse koje nameće CBAM treba kroz pregovore sa EU derogirati do 2030. godine. Nakon toga treba pregovarati o ulasku u ETS mehanizam EU uz pribavljanje sertifikata za dogovoreni obim emisija CO2 bez finansijske nadoknade u periodu do 2035-2040. Takse za emisije CO2 su samo inicijalni, neposredni podsticaj za sprovođenje dekarbonizacije. Na potrebu za dekarbonizacijom ukazuje čitav splet okolnosti, počevši od iscrpljivanja rezervi fosilnih goriva pa do klimatskih promena, i zato u dugoročnim planovima razvoja energetike ne može biti mesta za ugalj, naftu i prirodni gas.
Vetroelektrane i solarne elektrane: Korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih i vetroelektrana, omogućava snabdevanje energijom sa manjim ugljeničnim otiskom i treba ga podržati sve dok je u skladu sa društvenim interesom, bez neprimerenog finansijskog opterećenja za državnu elektroprivredu, bez ugrožavanja integriteta EES, i uz pravedan odnos u podeli odgovornosti, troškova i prihoda, u skladu sa praksom koja se primenjuje u vodećim zemljama EU. Postojeća Strategija razvoja energetike Republike Srbije nije u skladu sa navedenim principima, i treba je revidirati i dovesti u sklad sa regulativom EU i sa interesima građana Srbije.
Izgradnja novih gasnih elektrana trebalo bi da bude uslovljena postojanjem dugoročnih ugovora za kupovinu gasa. Takve elektrane trebalo bi graditi samo u saradnji sa isporučiocima gasa koji imaju ugovorenu obavezu isporuke tokom perioda od 10 ili više godina
Svi izvori električne energije, pa tako i vetroelektrane i solarne elektrane koje rade priključene na mrežu morale bi imati obavezu da uzmu učešća u javnoj usluzi Garantovanog snabdevanja električnom energijom, proporcionalno udelu svoje godišnje proizvodnje u godišnjem bilansu proizvodnje električne energije u Republici Srbiji, a po važećim cenama Garantovanog snabdevanja.
Solarne elektrane i vetroelektrane kao i drugi izvori električne energije ispoljavaju višestruki uticaj na životnu sredinu. Pored štetnih uticaja na mikroklimu, ekosisteme i živi svet, ovi izvori kroz angažovanje zemljišta ili na druge načine utiču na šume, poljoprivredno zemljište i radio-komunikacije. Dobro je poznato da neki izvori stvaraju niskofrekventnu buku, dok baterijska skladišta koja se grade uz solarne i vetroelektrane donose ozbiljne rizike požara i emisije toksičnih materija koje ugrožavaju okruženje i živi svet.
Takođe, nakon isteka radnog veka, aktivni delovi, oprema i konstruktivni elementi solarnih i vetroelektrana većinom se ne recikliraju, već se moraju deponovati kao elektronski i opasan otpad, što zahteva prostor za trajno odlaganje. Pre odobravanja gradnje novih obnovljivih izvora energije (OIE) i svih drugih elektroenergetskih postrojenja, potrebno je rešiti probleme njihove dekomisije i deponovanja opasnog otpada, čiji trošak treba uračunati u cenu predate energije i uplaćivati u odgovarajući fond. Pored toga, neophodno je analizirati i posledične gubitke u bruto ekosistemskom proizvodu, sagledati rizike i štete do kojih može doći tokom regularnog rada ili prilikom incidenata, te utvrditi postoje li garantovana sredstva i neupitni mehanizmi za sanaciju, naknadu štete, remedijaciju i rekultivaciju.
Integracija obnovljivih izvora u sistem: Potrebno je stvoriti uslove za održivu integraciju solarnih i vetroelektrana u elektroenergetski sistem. Do sada primenjivani način prenošenja odgovornosti i troškova integracije na državnu elektroprivredu stvara nepovoljne finansijske okolnosti koje otežavaju položaj elektroprivrednih preduzeća i uvećavaju rizik od njihovog neželjenog otuđenja nauštrb interesa građana.
Takse za emisije CO2 su samo neposredni podsticaj za dekarbonizaciju, jer je ona neophodna i zbog drugih faktora, od iscrpljivanja rezervi fosilnih goriva do klimatskih promena. Zato u dugoročnim planovima razvoja energetike ne može biti mesta za ugalj, naftu i prirodni gas
Solarne i vetroelektrane su varijabilni obnovljivi izvori električne energije koji zahtevaju angažovanje balansnih proizvodnih kapaciteta drugih proizvođača koji, prema sadašnjim propisima i važećoj praksi, ne dobijaju adekvatnu finansijsku nadoknadu za pruženu uslugu. Održiva integracija obnovljivih izvora podrazumeva da oni moraju preuzeti proporcionalno fizičko ili finansijsko učešće u balansiranju, kao i u ostalim sistemskim uslugama.
Troškovi integracije obnovljivih izvora energije obuhvataju čitav niz sistemskih usluga, mera i akcija koje značajno uvećavaju sistemsku cenu obnovljive energije. Priključenje OIE na mrežu traži unapređenje mreže, nove kapacitete za balansiranje reaktivne energije, ulaganja u očuvanje kritičnih struja kratkog spoja u sistemu sa smanjenim udelom sinhronih mašina radi ispravnog funkcionisanja zaštitnih mehanizama, troškove uvećanja neophodnih rezervi, potiskivanja baznih izvora, uvođenja brzog frekvencijskog odziva, troškove primene sintetičke inercije i drugih mera za očuvanje stabilnosti, robusnosti i žilavosti u uslovima smanjene kinetičke energije, kao i druge sistemske usluge.
Pre odobravanja gradnje novih obnovljivih izvora energije i svih drugih elektroenergetskih postrojenja, potrebno je rešiti probleme njihove dekomisije i deponovanja opasnog otpada, čiji bi trošak trebalo uračunati u cenu predate energije i uplaćivati u odgovarajući fond
Vlasnicima OIE u razvijenim zemljama pruža se mogućnost da gore navedene hardverske resurse, sistemske usluge, neophodne mere i akcije primene u okviru svog postrojenja, ili da efekte svega navedenog otkupe na tržištu, tj. da plate drugome ko će ih primeniti. Jednak ili sličan pristup potrebno je primeniti i u Srbiji radi dovođenja domaće elektroprivrede u ravnopravni položaj sa elektroprivredama u regionu i Evropi.
