Umesto da pojeftine, mnogi proizvodi poskupeli

Tri nedelje od kako je počela primena Uredbe Vlade Srbije o maksimiranju trgovinskih marži polako se sleže „prašina“ i utišava polemika o tome koliko će i da li će te mere biti delotvorne i kakvu i koliku će korist od njih imati potrošači narednih šest meseci, na koliko su one oročene. Gromoglasna najava političara o obaranju cena velikog broja proizvoda i za 15, pa i 20 odsto, mogla bi se okarakterisati kao čista propaganda, kojoj i trgovci pribegavaju kada žele da privuku potrošače da pazare baš u njihovim prodavnicama. Nasuprot njima, prilično rezervisani i uzdržani bili su svi koji iole razumeju kako trgovina funkcioniše i kakve će posledice primena tim mera imati i na druge učesnike u lancu, pre svega na snabdevače – distributere i proizvođače.

Znalo se unapred i da efekat tih mera, naravno, zavisi od pregovaračke snage učesnika i na jednoj i na drugoj strani. Pošto svaka ozbiljna analiza počiva na činjenicama, u ovom slučaju na ciframa, zahvaljuću sajtu Cenoteka, moguć je dnevni pregled cena najvećih trgovinskih lanaca i uvid u to kolike su one bile pre izvesnog vremena, po danima.

Za analizu efekata korišćene su cene izabranih artikala od 28. avgusta, dakle pre nego što su mere stupile na snagu i od 18. septembra, do kada su svi trgovinski lanci u Srbiji morali da se prilagode Uredbi.

Velika ušteda ministra Malog, ostalima kako bude

Već na prvi pogled jasno je da nema spektakularnih pojeftinjenja, koja su najavljivali i predsednik Aleksandar Vučić, i ministar finansija Siniša Mali, koji se javno hvalio da je kupovinom istih 25 artikala pre i posle stupanja mera na snagu uštedeo više od 700 dinara ili oko 15 odsto. Za razliku od ministrove potrošačke „korpe“, u pojedinim prodavnicama neki osnovni proizvodi su u međuvremenu čak i poskupeli.

Pre ograničavanja marži u dva trgovinska lanca se po „akcijskim“ cenama kilogram brašna mogao kupiti za 75, a u jednom za samo 55 dinara, a sada u pet velikih lanaca košta 83,99 dinara. Krajem avgusta cena dugotrajnog mleka bila je od 120 do 135, a sada se za 130 dinara može kupiti samo „na akciji“ u dva trgovinska lanca, a u ostala tri košta od 154 do 170 dinara

Konkretno, pre ograničavanja trgovinskih marži, u trgovinskim lancima Roda i Idea je, doduše po „akcijskim“, sniženim cenama, kilogram brašna mogao da se kupi za 75, a u DIS-u za samo 55 dinara, a posle stupanja na snagu mera u svim tim prodavnicama košta 83,99 dinara. Slično je i sa dugotrajnim mlekom, koje je krajem avgusta koštalo od 120 do 135 dinara po litru. Sada se za 130 dinara litar može kupiti samo „na akciji“ u dva trgovinska lanca, a u ostala tri su cene povećane i sada košta od 154 do 170 dinara.

Šta se tiče već čuvenog kulena, čak ni on nije pojeftinio u meri u kojoj je to najavljivao predsednik Vučić, na promociji novih mera. Krajem avgusta kilogram kulena domaćeg proizvođača je na „akciji“ u DIS-u mogao da se kupi za 1.500 dinara, a sada mu je u tom trgovinskom lancu redovna cena 2.249 dinara. I u Maksiju je kulen istog proizvođača poskupeo sa 2.099 na 2.224 dinara. Istine radi, pre ograničenja marži cena mu je u Uinveru bila čak 2.999, a sada na „akciji“ u tom trgovinskom lancu može da se kupi za 1.929 dinara.

Niko se u Vladi još nije setio da u Uredbi definiše i šta će biti sa uvoznim artiklima, jer za njih ne važi naredba da se cene moraju fiksirati na nivou na kom su bile 1. avgusta, kao kod domaćih ponuđača. Uvoznicima su, dakle, širom otvorena vrata za dalja poskupljenja. A kurs će, naravno, nastaviti da miruje

Teško da je vlast računala na baš takav efekat ograničavanja marži kakav je ostvaren u slučaju jestivog suncokretovog ulja. U svih pet analiziranih trgovinskih lanaca litar je krajem avgusta koštao 200, a u međuvremenu je cena smanjena na – 199 dinara. Ako iko još uopšte u prodavnici uzima kusur od jednog dinara.

Sa šećerom je situacija već malo drugačija. U Maksiju, Idei, Univeru i Rodi je kilogram istog proizvođača krajem avgusta koštao 112 dinara. Tolika je cena i sada u Maksiju (111,99 dinara), dok je u Univeru pojeftinio na 94,9, Idei i Rodi na 99,99 a u DIS-u je 105 dinara, koliko je bio i pre ograničavanja marži.

Šta će biti sa cenama uvozne robe

Generalni zaključak je da cene ne samo da nisu snižene nego su neki artikli u pojedinim trgovinskim lancima i povećane. No, da bi svako mogao da ustanovi koliki je stvarni efekat mera, koje je Vlada usvojila da bi olakšala život građana, u naredne dve tabele prikazane su cene odabranih osnovnih namirnica koje su važile pre stupanja mera na snagu, 28. avgusta i tri nedelje od njihove primene, 18. septembra.

Cene 17 osnovnih namirnica u pet trgovinskih lanaca 28. avgusta, u dinarima

Cene 17 osnovnih namirnica u pet trgovinskih lanaca 18. septembra, u dinarima

Izvor: Cenoteka.rs

Da li je potrebno posebno komentarisati ove podatke neka čitaoci prosude sami. Tamo gde su cene u međuvremenu i snižene razlike su više simbolične, a neke i nisu rezultat korekcije cena, već načina njihovog evidentiranja na sajtu Cenoteke.

Treba li još dodatne argumentacije da se u ekonomiji ne može ništa narediti i da svaka akcija po prirodi stvari rađa reakciju.

Da li je za ovu analizu efekata vladinih mera uzet reprezentativna uzorak? To je svakako tema za diskusiju. Posetom trgovinskih lanaca svako se može uveriti da su oni okrenuli svoju politiku prodaje prema vlastitim trgovačkim markama, što je bilo i očekivano, jer su te cene uvek i bile niže zato što praktično, osim direktnih tokova proizvodnje, nemaju dodatne tržišne, marketinške i logističke troškove. To čak i posebno ističu svojim etiketama, uglavnom plave boje, da se radi o njihovoj trgovačkoj marki.

U svako slučaju porudžbine prema drugim, originalnim brendovima će padati, što će opet povratno negativno uticati i na proizvođače. Na stranu što niko još u Uredbi nije definisao šta će biti sa uvoznim artiklima, jer za njih ne važi naredba da se cene moraju fiksirati na nivou na kom su bile 1. avgusta, kao kod domaćih ponuđača. Uvoznicima su dakle širom otvorena vrata za dalja poskupljenja. A kurs će, naravno, nastaviti da miruje.