Samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije korigovala procenu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda sa 3,5 na 3,8 odsto, usledio je hladan tuš. I to zbog vrelog, sušnog leta. Republički zavod za statistiku obelodanio je preliminarne procene o dramatičnom padu poljoprivredne proizvodnje – pšenice 15,9 odsto, kukuruza 18,2, suncokreta 7,1 i soje čak 32,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, tako da za 4,3 odsto veća proizvodnja šećerne repe neće moći da pokrije gorak ukus u ustima paora nakon jedne od lošijih žetvi. Za neke od njih, doduše, bilo je i gorih godina, jer je proizvodnja pšenice za 2,4 i suncokreta za 3,7 odsto veća od desetogodišnjeg proseka, od 2014. do 2023. To je, ipak, slaba uteha ako se ima u vidu da je od tog proseka ove godine proizvedeno manje šećerne repe za 8,6, kukuruza 15,1 i soje 28,4 odsto.
No, dok su poljoprivrednici letos željno iščekivali kišu, ministar finansija Siniša Mali nije bio nimalo zabrinut. Naprotiv. „Po stopi rasta BDP-a od 4,5 odsto u prvoj polovini ove godine Srbija je na prvom mestu u Evropi. Ukoliko se ovakvi trendovi nastave, može se očekivati privredni rast u 2024. od čak četiri odsto“, hvalio se u avgustu.
Paorima u Srbiji ne cvetaju ruže
A već tada bilo je jasno da u agraru ne cvetaju ruže i da bi ovdašnji farmeri i potrošači ove godine mogli da oberu zelen bostan. Tim pre što su u drugom tromesečju poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo stvorili za 4,1 odsto realno manju bruto dodatu vrednost nego u istom periodu 2023, dok autori Makroekonomskih analiza i trendova procenjuju pad za celu godinu na osam odsto.
Pad prinosa u poljoprivredi može oboriti rast BDP-a Srbije za 0,5 procentnih poena, s tim što prehrambena industrija, zasnovana na korišćenju domaćih sirovina, može generisati dodatno usporavanje privrednog rasta, kaže za Radar dekanica Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesorka ekonomike agrara Žaklina Stojanović. I njen kolega, profesor Milojko Arsić slaže se da bi posledica loše žetve mogao biti pad BDP-a za 0,5 do 0,6 procentnih poena. Procenu o rastu BDP-a od 3,8 odsto Vlada je, kaže, pre svega bazirala na rastu građevinarstva, IT usluga, trgovine, saobraćaja i turizma, dok je u trećem kvartalu, pored poljoprivrede, loše rezultate imala i energetika.
Iako na prvi pogled tih 0,5 odsto BDP-a, na koliko se procenjuju efekti loše berbe, ne deluje toliko uznemirujuće, sa tih dodatnih 380 miliona evra svaki stanovnik Srbije u proseku imao bi na raspolaganju skoro 60 evra više nego što će imati. A to je 23 puta više nego što bi, prema računici biznismena Zorana Drakulića i ekonomista Boška Mijatovića, Danice Popović i Dejana Šoškića, Srbija godišnje dobijala (2,6 evra po stanovniku) od rudnika litijuma u dolini Jadra.
Krajnju cenu će platiti svi potrošači u Srbiji kroz nove cene osnovnih životnih namirnica. U zemlji u kojoj se najveći deo dohotka prosečnog domaćinstva koristi za hranu, jasno je da će inflacioni pritisak u takvim okolnostima dobiti na značaju
Žaklina Stojanović
„Nažalost, svedoci smo da se u rodnim godinama ponosimo uticajem koji poljoprivreda ostvaruje na rast BDP-a. U godinama koje nisu rodne, taj uticaj je suprotan. U interpretaciji značaja koji poljoprivredni sektor ima za rast jedne ekonomije najviše smeta izostanak celovitog posmatranja sistema ’od njive do trpeze’. To su posebni sistemi, zasnovani na funkcionalnim vezama koje se uspostavljaju počev od snabdevača inputa, preko primarnih poljoprivrednih proizvođača, do prehrambene industrije i trgovine, što uključuje i usluge – IT za potrebe poljoprivrede, osiguranje, istraživanje tržišta, marketing, prodaju… Ukoliko bismo sve ove aktivnosti integralno posmatrali, ustanovili bismo da one značajno učestvuju u kreiranju ukupne vrednosti u našoj ekonomiji, do jedne trećine. Ali to tako ne posmatraju ni donosioci odluka, ni zvanična statistika“, naglašava Žaklina Stojanović i ističe da su potrebna sistemska, institucionalna rešenja i transformacija poljoprivrede u cilju postizanja prehrambene sigurnosti i jačanja konkurentnosti.
Kao jedno od potencijalnih rešenja navodi drugačiju strukturu proizvodnje i modernizaciju. Sama činjenica da u strukturi stvorene vrednosti dominira biljna proizvodnja dovoljno govori još uvek o stepenu (ne)razvijenosti ove strateške grane, ističe sagovornica Radara.
Osim što bi mogli da uspore rast BDP-a, lošiji rezultati poljoprivrede mogli bi da ubrzaju rast cena. I to taman kada su one počele da gube dah, jer je od marta 2023. do septembra 2024. godišnja inflacija smanjena sa 16,2 na 4,2 odsto.
Iako na prvi pogled tih 0,5 odsto BDP-a, na koliko se procenjuju efekti loše berbe, ne deluje toliko uznemirujuće, sa tih dodatnih 380 miliona evra svaki stanovnik Srbije u proseku imao bi na raspolaganju skoro 60 evra više nego što će imati. A to je 23 puta više nego što bi, po nekim računicama, Srbija godišnje dobijala (2,6 evra po stanovniku) od rudnika litijuma
„Nestabilnost u biljnoj proizvodnji imaće efekte i na stočarstvo, te se mogu očekivati veće cene inputa kroz povećanje cena stočne hrane. Krajnju cenu će platiti svi potrošači u Srbiji kroz nove cene osnovnih namirnica. U zemlji u kojoj najveći deo dohotka prosečno domaćinstvo koristi za hranu, jasno je da će inflacioni pritisak u takvim okolnostima dobiti na značaju“, kaže Stojanović, a na pitanje da li taj pritisak može da poraste kada 31. oktobra istekne rok akcije „Najbolja cena“ odgovara da ona ima dominantno socijalni karakter i da je trebalo da bude usmerena ka najsiromašnijim slojevima stanovništva.
Naglašavajući da se ekonomske nejednakosti i siromaštvo ni u jednoj zemlji ne mogu rešiti merama opšteg karaktera, ona smatra da ova mera otežava poziciju i sužava prostor za normalno funkcionisanje primarnih poljoprivrednih proizvođača, jer se u lancu snabdevanja hranom nalaze u ulozi onih koji bespogovorno treba da prihvate ponuđenu cenu, koju diktiraju prerađivači i trgovci.
U začaranom krugu
„Zarade poljoprivrednika su pod znakom pitanja već duže vreme jer cene mineralnih đubriva, semenske robe i drugih inputa kontinuirano rastu. Manje para za poljoprivrednike znači i manje đubriva, a upitan je i kvalitet posejanog semena. Posledice su izvesne i uz takvu proizvodnju mogu se očekivati samo niži prinosi, još manje količine naredne godine i dodatni problemi vezani za cene osnovnih životnih namirnica. Kada se sprovode akcije tipa ’Najbolja cena’ treba razmišljati i kako one utiču na glavne nosioce aktivnosti, osim ako se neko ne nada da će na svetskoj pijaci moći lako da uveze nedostajuće količine po povoljnim uslovima i da to može da čini u kontinuitetu u neograničeno dugom periodu, budući da se strateški odriče mogućnosti sopstvene proizvodnje hrane“, upozorava Žaklina Stojanović.
Uz podsećanje da su za relativno kratko vreme, do sredine 2023. cene hrane porasle 35 odsto i dostigle 96 odsto prosečnih cena hrane u EU, Milojko Arsić kaže da su od avgusta 2023. one rasle sporije od drugih cena i za 12 meseci su povećane oko tri odsto. U septembru su, međutim, ponovo počele da rastu, pogotovo voća i povrća. Konkretno, u septembru su potrošačke cene bile za samo 0,1 odsto veće nego u avgustu, dok su cene hrane porasle 1,3 odsto, voća za 4,6 i povrća 6,5 odsto.
„Ali, više od smanjenih prinosa u poljoprivredi na inflaciju mogu da utiču neki sistemski faktori, pre svega fiskalna ekspanzija, jer je budžet u prvih osam meseci bio u suficitu, a do kraja godine je planiran deficit od 2,2 milijarde evra. Iz izjava predstavnika Vlade i predsednika Vučića može se naslutiti da će sledeće godine deficit budžeta biti veći od tri odsto BDP-a. Na to upućuje i stav da za prosvetare nema prostora za povećanje plata iznad planiranog nivoa, što znači da je već iskorišćen sav prostor u budžetu. Pri tome su već donete odluke koje će u narednih nekoliko godina da povećaju minus u državnoj kasi i bilo bi dobro da se napravi novi sporazum sa MMF-om. Uostalom, bilo bi neodgovorno da fiskalni rezultati počnu da se kvare čim smo dobili kreditni rejting“, poručuje sagovornik Radara.
Inflacija u Srbiji nije uvezena, a više od smanjenih prinosa u poljoprivredi na nju mogu da utiču neki sistemski faktori, pre svega fiskalna ekspanzija, jer se iz izjava zvaničnika može naslutiti da će sledeće godine deficit budžeta biti veći od tri odsto BDP-a
Milojko Arsić
Poseban je kuriozitet da je u Srbiji bazna inflacija veća od ukupne. Pri tome su cene svih uvoznih proizvoda u poslednjih godinu dana pale oko pet odsto, tako da nema govora o uvoznoj inflaciji, već je ona posledica sistemskih faktora, objašnjava Arsić. U te faktore ubraja i plate, koje rastu brže od produktivnosti i privredne aktivnosti. Za vlast svakako nije dobra vest da, za razliku od rashoda, prihodi budžeta u narednom periodu neće moći tako značajno da rastu.
Da vuk racionalno troši, a stado da se razvija
Nešto u jednačini cena ne štima. Za potrošače u Srbiji hrana je preskupa, dok je za proizvođače jeftina, pa je u julu prosečna otkupna cena kilograma pšenice bila 19,4 dinara, skoro ista kao pre 12 meseci, a čak 13 dinara niža nego u avgustu 2022. Niže nego lane su i prosečne otkupne cene kukuruza, krompira, crnog luka, suncokreta…
Nema sumnje da je i to jedan od razloga protesta poljoprivrednika, koji su nezadovoljni odnosom države, dok s druge strane Vlada tvrdi da nikada agrarni budžet nije bio veći. Ko je u pravu i može li se doći do rešenja da i vuk bude sit i ovce na broju?
„Poljoprivrednici su s pravom nezadovoljni jer ne postoje institucionalna rešenja koja bi pomogla uspostavljanju stabilnijih funkcionalnih veza unutar agroprivrede. Ugovorno povezivanje gotovo da je nepoznata kategorija u našoj praksi. O horizontalnoj ili vertikalnoj integraciji ni reči. Kada pomenete zadrugu, namršte se i seljaci zbog negativnog iskustva iz prošlosti, ali i svi drugi. A kako misle da se izgrade sopstveni dodatni mali prerađivački kapaciteti u ruralnim sredinama, skladište ili hladnjača? Stvari su vrlo proste. Para ima, agrarni budžet, po rečima donosioca odluka, nije bio nikad veći, ali se novac ne troši na najbolji mogući način. Ukoliko bi subvencije bile definisane tako da doprinose kontinuiranom rastu prinosa u poljoprivredi, tek onda bismo mogli da govorimo o stvarnom napretku. Da vuk racionalno troši, a stado da se razvija“, zaključuje Stojanović.
Cene su u Srbiji veće nego u Rumuniji i Bugarskoj. To je rezultat kombinacije relativno visoke inflacije, više nego u EU i fiksnog kursa. I dok god je tako domaće cene će nastaviti da se približavaju evropskim. Pogotovo ako država nastavi da troši kao ove godine
Iako na prvi pogled deluje apsurdno da su, uprkos znatno slabijem rodu, trenutno otkupne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda manje nego prošle godine, to je lako objašnjivo, kaže Arsić i precizira da su pšenica, kukuruz, soja i šećerna repa berzanski proizvodi, čija se cena utvrđuje na svetskom tržištu, a njima se prilagođavaju i naše cene. Zbog toga suša mnogo više utiče na cene lokalnih proizvoda, pre svega voća i povrća.
„Cene su kod nas veće nego u Rumuniji i Bugarskoj, koje su mnogo razvijenije od Srbije. To je rezultat kombinacije relativno visoke inflacije, više nego u EU i fiksnog kursa. I dok god je tako naše cene će nastaviti da se približavaju evropskim. Pogotovo ako se nastavi fiskalna ekspanzija“, kategoričan je Arsić.
U prilog te tvrdnje navodi da, po svemu sudeći, akcija „Najbolja cena“ uopšte nije uticala na pad inflacije u septembru. A iz činjenice da su prošlog meseca više od ostalih porasle upravo cene hrane, sa neskrivenom dozom ironije zaključuje da bi možda bilo bolje da Vlada ništa nije ni preduzimala.
Još bolje bi, očito, bilo da malo obuzda prekomernu javnu potrošnju i da ne doliva na ulje inflacije, čiji plam očito još nije do kraja ugušen.
