Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) podiglo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još tri osobe zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab. To, međutim, nije jedina istraga koja se vodi u ovom slučaju. Radar, naime, saznaje da su u toku dokazne radnje i zbog ugovora koji su sklopljeni sa firmom Atlantic Incubation Partners LLC, iza koje stoji Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Firma Affinity Partners Džareda Kušnera povukla se iz projekta izgradnje hotela i kula u Beogradu u Ulici kneza Miloša, na mestu kompleksa Generalštab. To je u danu kada je podignut optužni predlog protiv Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače, v. d. direktora Republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, saopštio portparol Kušnerove kompanije.
„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme Affinity Partners.
Dve istrage
Kako je saopštio JTOK, Selakoviću i ostalim osumnjičenima na teret se stavlja da su izvršili dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 stav 1 i falsifikovanje službene isprave iz čl. 357 stav dva u vezi stava 1, a maksimalna kazna koja je zaprećena je osam godina zatvora. Stručnjaci su za Radar objasnili da budući da se radi o optužnom predlogu (a ne optužnici), sud ga ne potvrđuje, nego se odmah zakazuje glavni pretres, odnosno suđenje. To se najčešće dešava u roku od jednog meseca do nekoliko meseci.
Selaković se tereti za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Budući da se radi o optužnom predlogu, a ne optužnici, sud ga ne potvrđuje, nego se odmah zakazuje glavni pretres, odnosno suđenje, za šta je obično potrebno nekoliko meseci
I dok se u ovom slučaju ide na suđenje funkcionerima u Ministarstvu kulture i zavodima za zaštitu spomenika kulture, Tužilaštvo vodi još jednu istragu vezanu za kompleks Generalštaba. Kako nezvanično saznaje Radar, u toku su dokazne radnje zbog ugovora koji su sklopljeni sa firmom Atlantic Incubation Partners. Zvaničnu informaciju ko su osumnjičeni u ovom slučaju, kao ni da li su saslušani, nismo mogli da dobijemo.
Ipak, može se pretpostaviti da bi u istragu mogao da bude uključen Goran Vesić, nekadašnji ministar građevinarstva, koji je potpisao ugovore ispred države. Takođe, kako je ranije objavio Radar, u ceo projekat bio je ne samo uključen ministar finansija Siniša Mali, nego ga je praktično lično dogovarao sa Ričardom Grenelom, bliskim saradnikom predsednika SAD Donalda Trampa.
Sve se radilo u korist firme Trampovog zeta
Kušnerova firma i Republika Srbija su, kako je Radar objavio, u maju 2024. sklopili Investicioni ugovor koji predviđa osnivanje posebne zajedničke kompanije u kojoj će partner iz SAD imati većinski udeo od 77,5 odsto, a Srbija 22,5 procenata. U tekstu tog dokumenta, u koji smo ekskluzivno imali uvid, navodi se i da je država Srbija u obavezi da skine oznaku kulturnog nasleđa sa kompleksa Generalštab „na način koji je zadovoljavajući“ za Kušnerovu kompaniju, da završi radove na rušenju objekata, takođe „na način koji je zadovoljavajući“ za firmu Trampovog zeta, a zemljište na kome se nalazi će dati u besplatan zakup na 99 godina, uz opciju besplatnog pretvaranja u pravo svojine.
Državu bi moglo skupo da košta to što je Kušnerovoj firmi garantovala da se ne vodi nikakav sudski postupak, da ne postoji tužba, istraga, građanski krivični, upravni ili arbitražni postupak, pa ni tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa Generalštabom
Ukoliko obaveze koje je na sebe preuzela država ne budu ispunjene do maja sledeće godine, američka firma može „po svom nahođenju“ da raskine ugovor pisanim obaveštenjem i naplati milionske troškove raskida, a visina odštete zbog prekršenih garancija iznosi i do 50 miliona evra. Interesantno je da je bilo u planu da se na ovaj projekat primenjuje međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Postavlja se pitanje koliko će odustajanje firme Džareda Kušnera uticati na dalju istragu. Advokat Jovan Rajić navodi za Radar da ne može bilo šta što se sada desi da anulira krivično delo za koje se sumnja da je učinjeno. To što je Trampov zet odustao od projekta u Beogradu iz nekih komercijalnih, političkih ili reputacionih razloga, ne može na bilo koji način da konvalidira nezakonitost i pretvori u normalnost, ističe naš sagovornik.
„Ono što je učinjeno, učinjeno je. Ako postoji razlog da se za nešto odgovara, onda se odgovara kao da se ništa nije desilo. Ovo samo treba tumačiti kao dodatnu okolnost koja ukazuje na to da ovde očigledno nije sve u redu, čim neko odustaje od ovakvog projekta“, kaže Rajić.
Ugovorom koji je potpisan sa kompanijom Affinity Partners država se obavezala da će skinuti svojstvo kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, a Rajić navodi da je to potpuni skandal, jer procedura za skidanje podrazumeva potpuno angažovanje stručne službe koja treba da izradi elaborat na koju Vlada Srbije ne bi smela da ima ikakav uticaj.
Za vlast bi problem mogao da bude i što u ugovoru piše da predstavnici države ili bilo koje drugo lice koje postupa u njeno ime nikada nije preduzelo bilo kakvu radnju u kršenju bilo kog lokalnog zakona o borbi protiv korupcije koji se primenjuje na njega
„Oni rade na osnovu nekih standarda struke i procenjuju kada i da li postoje elementi da se zaštita skine. Obavezivanje od strane Vlade da će neka druga institucija da izradi taj elaborat i da skine zaštitu zapravo govori o jednom silovanju prava i pravnih normi gde oni zapravo potpisivanjem takve odredbe kažu mi smo države za sebe i ne pitamo nikog. Kada nije prošlo redovnim putem i po redovnoj proceduri koju predviđa zakon, onda su oni smislili da usvoje leks specijalis i da zaobiđu proceduru“, zaključuje Rajić.
Za kršenje garancija predviđena odšteta i do 50 miliona evra
Odustajanje od projekta u Beogradu ne mora da bude i poslednji kontakt sa Kušnerovom firmom, jer bi Trampov zet mogao da traži i odštetu koja, prema ugovoru, može da ide do 50 miliona evra. Milion može da naplati u slučaju da Srbija do maja sledeće godine ne ispuni preduslove, poput skidanja zaštite sa Generalštaba, pribavljanja pozitivnog mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za kontrolu državne pomoći, da bude usaglašen poslovni i usvojen regulacioni plan… Ali to nije toliki problem kada je reč o potencijalnom obeštećenju, budući da rok još nije istekao.
Država je, međutim, dala niz garancija, koje u slučaju da su prekršene mogu skupo da budu plaćene. Tako je Srbija ugovorom sa kompanijom Trampovog zeta garantovala strateškom partneru iz SAD da se ne vodi sudski postupak, da ne postoji tužba, zahtev, saslušanje, istraga, revizija, žalba, parnica, arbitraža ili građanski krivični, upravni ili arbitražni postupak, ili tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa zemljištem (na kome se nalazi Generalštab) ili objektima.
To što je Kušner odustao od projekta iz komercijalnih, političkih ili reputacionih razloga ne može da nezakonitost pretvori u normalnost. To se može tumačiti samo kao dodatna okolnost koja ukazuje da u ovom slučaju očigledno nije bilo sve u redu
Jovan Rajić
Takođe, u tom dokumentu piše i da nema okolnosti, činjenica ili bilo kakve naznake da postoji opasnost od pokretanja bilo kog postupka protiv firme koju će zajedno osnovati. Među garancijama Srbije je i tvrdnja da ni država, niti bilo koje od njenih povezanih lica, niti bilo koji od njegovih predstavnika ili bilo koje drugo lice koje postupa u ime Srbije nije osoba koja se nalazi na listi sankcionisanih lica ili entiteta u skladu sa sankcijama koje sprovode SAD. Piše, takođe, da svi prethodno pobrojani – država, povezana lica ili njeni predstavnici ili bilo koje drugo lice koje postupa u njeno ime nikada nije preduzelo bilo kakvu radnju u kršenju bilo kog lokalnog zakona o borbi protiv korupcije koji se primenjuje na njega…
Dodatni problem za Srbiju je što će u slučaju spora sa Kušnerovom kompanijom odlučiti arbitraža u Njujorku. A tamo naša država, po pravilu, gubi sporove i plaća milionsku odštetu.
