U svojoj studiji o ekonomskim efektima projekta Jadar, koju je Radar objavio kao autorski tekst Zorana Drakulića, osnivača Point grupe, sa višedecenijskim iskustvom u rudarstvu, Boška Mijatovića, osnivača Centra za Liberalno-demokratske studije, Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji i Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivšeg guvernera Narodne banke Srbije (Od litijuma svakom stanovniku po 2,6 evra godišnje), autori zaključuju da bi ekonomski efekti potencijalnog otvaranja rudnika litijuma za Srbiju i njene građane bili „minimalni“ i da bi jedini potencijalni dobitnik u tom poslu mogla biti kompanija koja bi otvorila rudnik litijuma.
Iz Rio Tinta nisu odgovorili na primedbu da nigde nije predviđeno učešće Srbije u vlasništvu projekta Jadar. Je l’ nula? Kada mi primećujemo da će Srbija finansirati razne infrastrukturne projekte, železnicu, puteve, tretman vode, dalekovode, trafostanice, gasovod… samo kažu da bi tretman vode platili oni. Ostalo ne pominju, čime potvrđuju da bi Srbija morala platiti
Radar je u međuvremenu objavio reagovanje Rio Tinta (Srbija bi od poreza i rudne rente godišnje prihodovala 180 miliona evra), u kome se, između ostalog, navodi da je kompanija do sada već uložila više od 650 miliona evra i da za 40 godina trajanja projekta Jadar, država po svim osnovama može da računa na 4,8 milijardi evra, a u nastavku objavljujemo i odgovor četvoro autora studije Rio Tintu.
Demanti je običan pamflet, bez argumenata
Demanti Rio Tinta naše studije običan je pamflet, bez argumenata i uvredljiv. Svaka im čast. Da navedemo par primera.
Na početku tvrde da je neistina da će dobit Srbije od projekta Jadar biti 17,4 miliona evra, odnosno 2,6 evra po stanovniku, a nisu primetili, ili nisu hteli da primete, da taj broj predstavlja dobitak Srbije sveden na današnju vrednost, tj. diskontovanu vrednost, što je napomenuto u fusnoti 10 našeg izvornog teksta. Mi smo mislili da u velikom arsenalu stručnjaka koje Rio Tinto ima širom sveta postoji neko ko razume šta je diskontovanje i kako se tok budućih vrednosti svodi na sadašnju vrednost i u svetu bez inflacije.
Nisu odgovorili na našu primedbu da nigde nije predviđeno učešće Srbije u vlasništvu projekta Jadar. Je l’ nula?
Sada su prvi put smislili da bi 70 odsto nabavki usmerili na Srbiju (šta, kome, koliko?). I procena takozvanih indirektnih i indukovanih uticaja od 1,9 milijardi evra je takođe data bez ikakvih detalja, iz glave. Zašto bismo im verovali kada se nisu potrudili da kažu nešto bliže
Kada mi primećujemo da će Srbija finansirati razne infrastrukturne projekte i pominjemo železnicu, puteve, tretman vode, dalekovode, trafostanice, gasovod… Rio Tinto samo kaže da bi tretman vode platili oni. A ostalo ne pominju, čime jasno potvrđuju da bi ih Srbija morala platiti.
Mnogi brojevi kojima barata Rio Tinto su kao izvučeni iz rukava, bez imalo dokaza. Na primer, sada su prvi put smislili da bi 70 odsto nabavki usmerili na Srbiju (šta, kome, koliko?). Ili, procena takozvanih indirektnih i indukovanih uticaja od 1,9 milijardi evra je takođe data bez ikakvih detalja, iz glave. Zašto bismo im verovali kada se nisu potrudili da kažu nešto bliže?
Kako da proverimo da li su angažovali 40 eksperata kad kriju njihova imena
Kažu da je mnogo eksperata (40) angažovano na njihovim studijama, ali ne daju nijedno ime. Kako da tome verujemo i kako da proverimo?
Žale se što je naša studija izašla dan pre rasprave u Skupštini Srbije. Pa, nije valjda Rio Tinto taj koji određuje šta i kada treba da se kaže i piše u našoj zemlji?! A kada će da se piše nego za potrebu demokratske institucije i rasprave?
Na kraju prete autorima za izgovorenu reč i kažu da će upotrebiti pravna sredstva da se zaštite. Toliko o njihovoj želji da se uspostavi dijalog.
Inače, naša kratka analiza nije bila upućena ni Rio Tintu, ni bilo kojoj drugoj kompaniji, već našem narodu i državi, radi donošenja ispravne odluke u dugoročnom interesu zemlje.
Zoran Drakulić, osnivač Point grupe, sa višedecenijskim iskustvom u rudarstvu
Boško Mijatović, osnivač Centra za Liberalno-demokratske studije
Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u penziji
Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije