Iako je Jorgovanka Tabaković formalno i dalje guvernerka, a Đuro Macut premijer, jasno je da i Narodnom bankom i Vladom Srbije zapravo upravlja za to nenadležni predsednik Aleksandar Vučić. Ne zato što je on građanima uhvatio „muštuluk“ da će marže trgovaca ograničiti na 20 odsto i da će oni sa primanjima manjim od 100.000 dinara moći da uzimaju keš kredite uz kamate za tri odsto niže nego do sada, već zbog toga što je uradio ono što Jorgovanka dve i po nedelje ranije nije.
Izvršni odbor NBS je 7. avgusta odlučio da ne snižava referentnu kamatnu stopu, jer je nakon usporavanja u maju, inflacija u junu i julu počela ponovo da se ubrzava, pa je procenjeno da do kraja godine NBS neće uspeti da je obori ispod 4,5 odsto. Zbog toga su iz NBS poručili da je „neophodna opreznost u vođenju monetarne politike.“ I Tabaković je 13. avgusta priznala da će inflacija biti veća, a rast BDP-a sporiji od majskih procena.
Samo dan nakon promocije Vučićevih „čudesnih mera“, promenila je ploču i „naložila bankama“ da do 15. septembra ponude povoljnije kredite. Takav kopernikanski obrt obrazložila je rečima da „za NBS nezavisnost nikada nije značila izolovanost od države i ekonomske politike koju vode predsednik Vučić i Vlada“. Ako tako shvata nezavisnost i samostalnost, čini se da se s pravom postavlja pitanje da li je ona guvernerka NBS ili tek guvernanta šefa države. Koga sa šefe ne oslovljava samo Jorgovanka, već i Ana Brnabić, Siniša Mali, Darko Glišić…
U međuvremenu, 15. avgusta, u NBS je održan sastanak, koji se, kako navode izvori Radara, pretvorio u „zavrtanje ruku“ bankarima, kako bi smanjili kamate na kredite onima za koje u SNS-u procenjuju da su im osnovna glasačka baza – svim penzionerima i zaposlenima sa platama nižim od 100.000 dinara. Kao što ni 2014, kao premijer Vučić nije smanjivao plate u javnom sektoru i penzije niže od 25.000 dinara.
Pojedinim učesnicima takvi zahtevi delovali su prilično „šizofreno“. Tim pre što u strahu od daljeg ubrzanja inflacije NBS nije htela da smanji referentnu kamatnu stopu, svesna da tražnju podstiču, a samim tim pritisak na cene vrše i keš krediti. U junu ove godine građani su bankama za keš kredite dugovali čak 7,3 milijarde evra, 2,6 puta više nego početkom 2018, a može se sa velikom dozom izvesnosti očekivati da će se taj trend rasta posle 15. septembra dodatno ubrzati.
„Za NBS nezavisnost nikada nije značila izolovanost od države i ekonomske politike koju vode predsednik Vučić i Vlada“, saopštila je Tabaković. Ako tako shvata nezavisnost i samostalnost, čini se da se s pravom postavlja pitanje da li je ona guvernerka NBS ili guvernanta šefa države
I ekonomskim laicima je jasno da će tako kreirana dodatna tražnja delovati inflatorno. S druge strane Vučić obećava da će zbog ograničavanja trgovinskih marži oko 3.000 proizvoda u proseku pojeftiniti za 15 do 20 odsto. Biće, međutim, da mu ni Jorgovanka ne veruje. Uostalom, da mu je poverovala da će cene već u septembru tako naglo pasti, zašto je pre manje od dve nedelje rekla da do kraja godine inflacija neće uspeti da se odbori ispod 4,5 odsto? Teško da će posle svega javno objasniti šta je time htela da poruči.
Nema sumnje da će neki građani sa oduševljenjem dočekati Vučićeve „čudesne mere“. Još samo da vlast uveri MMF i kreditne rejting agencije da je smanjenje kamata na keš kredite „čudesna“ a ne prilično čudna mera za zemlju koja inflaciju već petu godinu zaredom ne uspeva da svede na ciljani nivo.
