Većinski paket akcija NIS-a uskoro će, po svemu sudeći, sa ruskog Gaspromnjefta preći u vlasništvo mešovite firme mađarskog MOL-a i XRG P.J.S.C iz UAE, podružnice ADNOC-a, na koju je prenet i udeo od 24,9 odsto u austrijskom OMV-u, pa bi bilo logično da učestvuje i u kupovini NIS-a, kojem je OFAC operativnu licencu za rad produžio do 20. marta.
Kupoprodajni ugovor bi trebalo da bude zaključen do kraja marta, uz saglasnost svih nadležnih regulatornih tela, a do tada bi trebalo da bude potpisan i međudržavni sporazum Mađarske i Srbije o podršci ulasku MOL-a na srpsko tržište, čija sadržina je već definisana memorandumom MOL-a i Vlade Srbije, čije detalje srpska strana krije kao zmija noge.
Pre MOL-a na srpsko energetsko tržište ušao je mađarski MVM, kupovinom većinskog udela u firmi Elektrotehnika – Južna Bačka i osnivanjem zajedničkog preduzeća sa Srbijagasom
Ključna odluka koja je omogućila transakciju doneta je u Moskvi. Ruske motive pojasnila je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova. „Prodaja udela u NIS-u mađarskim i emiratskim partnerima nije povlačenje, već strateško reformatiranje. Rusija ostaje prisutna na Balkanu, ali u formatu koji Briselu onemogućava korišćenje sankcija kao instrumenta ucene protiv Srbije i ruskog kapitala“, rekla je Zaharova.
Kako Rusija namerava da „reformatira“ prisustvo na Balkanu
Tim rečima ona je potvrdila ono što nije želeo predsednik Aleksandar Vučić, kada je izjavio da je znao da Rusija neće ponuditi Srbiji da otkupi akcije od Gaspromnjefta. Srbiju će, dakle, u tom strateškom reformatiranju Moskva tretirati kao nepouzdanog partnera, kao objekat, a ne subjekat. Vučiću je to sigurno saopšteno i pokazano koliko Moskva „ceni“ odluku Srbije da joj ne uvede sankcije, a istovremeno glasa u UN za osudu ruske agresije i prodaje oružje i municiju Ukrajini.
Pozitivnom odlukom na tu transakciju OFAC bi postigao strateški cilj, brisanje ruskog vlasništva iz NIS-a, čime bi se ujedno ukinule i sekundarne sankcije NIS-u. OFAC licenca, međutim, mora da sadrži detaljno uputstvo o plaćanju, koju formuliše Trezor SAD, a TASS i Blumberg navode da postoje tri opcije za taj, najosetljiviji, deo čitave transakcije.
Ruska nafta sada ne može da stigne ni do Mađarske, pa tvrdnje Beograda da prodajom NIS-a MOL-u rešava problem snabdevanja gorivom deluju kao molba slepcu da im pokaže put
Prva je da isplatu „urednog povlačenja“ (orderly exit) ruskog kapitala odobri Trezor SAD, što je scenario koji Zapad često dopušta kako bi se stabilizovala kritična infrastruktura. Druga je da se odobri isplata ugovorene cene u rubljama ili dirhamima, preko bankarskog sistema UAE, koji normalno funkcioniše sa Rusijom i u tom slučaju bi firma iz Emirata predstavljala „most“ za tu transakciju. Treća opcija je da se cena plati na izdvojeni račun, sa koga bi Gaspromnjeft mogao da plaća samo za strogo ograničene namene: dugove, robu i usluge koji nisu pod sankcijama i neke projekte u trećim zemljama.
Sve veći uticaj mađarskih kompanija na srpsku energetiku
Za EU ulazak MOL-a u NIS predstavlja manje zlo, jer ima nadležnost nad tom kompanijom, dok rusko vlasništvo nije mogla da nadgleda i kontroliše. Od toga kako će EU protumačiti nameru Rusije da „reformatira“ prisustvo na Balkanu i ulogu Mađarske i Srbije zavisi da li će Brisel aktivirati sankcije protiv Gaspromnjefta ili će napraviti izuzetak i odobriti MOL-u da kupi NIS.
Komisija za zaštitu konkurencije EU mogla bi da zahteva određene ustupke MOL-a u vezi sa potencijalnim vertikalnim dominantnim položajem na regionalnom tržištu, koji se graniči sa monopolom. Ona je 2008. i od OMV-a zahtevala da proda jednu rafineriju i deo maloprodaje da bi ta kompanija dobila saglasnost za ponudu o otkupu MOL-a. Taj zahtev OMV je ocenio kao neprihvatljiv i odustao od ponude, pa bi sličan uslov verovatno i za MOL bio podjednako neprihvatljiv.
Srbija u zaključenju tog ugovora traži samo spas za stabilno snabdevanje tržišta derivatima. Njen pristanak na tu transakciju podjednako je važan kao i svih drugih učesnika, ali se ponaša kao da se ne smatra dostojnom da povrati većinsko vlasništvo u NIS-u i pristaje na energetsku zavisnost od MOL-a, koju joj je nametnula Rusija, svojim izborom partnera za prodaju akcija Gaspromnjefta.
Za isplatu dogovorene sume postoje tri opcije, da je odobri Trezor SAD, da se Rusima uplati preko Emirata u rubljama ili dirhamima ili da se novac položi na poseban račun, sa koga bi Gaspromnjeft mogao da plaća samo za strogo ograničene namene
Prodaja NIS-a MOL-u ne bi bio prvi ulazak firmi iz Mađarske na energetsko tržište Srbije, već bi se nadovezala na prodaju većinskog udela Elektrotehnike – Južne Bačke državnoj MVM grupi, Elektroprivredi Mađarske, čime se ona pozicionira i u segmentu održavanja i izgradnje elektrosistema. Uz to, MVM je u međuvremenu osnovao i mešovitu firmu sa Srbijagasom, SRBHUNGAS MVM, preko koje se obezbeđuju skladišni kapaciteti za prirodni gas u Mađarskoj.
Loša, ali poučna iskustva hrvatske kompanije INA sa MOL-om
Za Srbiju bi mogla biti poučna iskustva strateškog partnerstva Hrvatske i MOL-a, koji je 2002. na tenderu kupio 25 odsto akcija u kompaniji INA. Šest godina kasnije MOL je na berzi kupio još 22,16 odsto akcija, a 2009, kontroverznom izmenom ugovora, stekao je pravo upravljanja, iako je pravosnažno utvrđeno da je prethodno tadašnjem premijeru Ivi Sanaderu isplaćeno mito od 10 miliona evra.
Iako je 2002. preuzeo obavezu da modernizuje obe rafinerije, MOL je sisačku brzo zatvorio, a modernizaciju riječke, posle pune 24 godine, privodi kraju i ona bi uskoro trebalo da počne da radi. U međuvremenu hrvatsku naftu JANAF-om je slao na preradu u Mađarsku. Deo te priče su i čak četiri arbitražna i jedan sudski spor u Ženevi, koje je Hrvatska izgubila. Uz to, nije uspela ponovo da otkupi udeo u INA, jer je MOL tražio skoro duplo veću cenu od ponuđene.
Posebno poglavlje u tim legalnim bitkama, koje se tiče i Srbije, otvoreno je u novembru 2025, kada je MOL optužio JANAF pred Evropskom komisijom zbog povećanja cene transporta sirove nafte sa 12,2 na 17 evra po toni, nazvavši ga „ratnim profiterstvom“. Prema raspoloživim podacima, instalisani kapacitet JANAF-a je 24 miliona tona godišnje, od čega prema Mađarskoj 13,4 miliona tona, što je dovoljno za kompletnu supstituciju ruske nafte koja stiže naftovodom Družba. To, međutim, ne odgovara ni MOL-u, ni Mađarskoj, jer je i kod EU, i kod OFAC-a, izdejstvovala izuzeće od sankcija za kupovinu ruske nafte, koja je jeftinija od nafte tipa brent za oko 15 dolara po barelu. Ugledni mađarski nedeljnik HVG je izračunao da je prosečna mesečna razlika tokom 2025. iznosila 47,3 miliona evra, koju popola dele MOL i budžet Mađarske.
Komisija EU za zaštitu konkurencije 2008. je od OMV-a tražila da proda jednu rafineriju i deo maloprodaje da bi dobio njenu saglasnost za kupovinu MOL-a. Za OMV je taj zahtev bio neprihvatljiv i odustao je od ponude, a takav uslov verovatno bi bio neprihvatljiv i za MOL
Totalni obrt u tom odnosu nastao je 28. januara, nakon što je naftovod Družba oštećen u ratnim dejstvima u Ukrajini. Budimpešta je 16. februara optužila Kijev da namerno ne želi da osposobi naftovod, MOL je već sutradan zatražio da mu država na raspolaganje stavi strateške rezerve sirove nafte, a Mađarska od JANAF-a da dozvoli transport ruske sirove nafte, ali je Hrvatska to odbila. Premijer Viktor Orban optužio je Ukrajinu da se direktno meša u aprilske parlamentarne izbore, stvarajući haos na tržištu derivata. Mađarska i Slovačka obustavljaju isporuku dizela Ukrajini, prete i obustavom isporuka gasa i struje…
Račun bez krčmara
Sticajem okolnosti Mađarska i MOL su se našli u sličnoj situaciji kao Srbija i NIS 9. oktobra 2025, kada je počela primena američkih sankcija, zbog čega je i uveravana ovdašnja javnost da je prodaja NIS-a MOL-u korak ka „energetskoj sigurnosti i bezbednosti“. U tom cilju, doneta je i odluka da se izgradi novi naftovod prema Mađarskoj, kapaciteta 5,5 miliona tona godišnje, koji bi trebalo da bude završen 2027, a potpuno operativan tokom 2028.
Time se stvara pretpostavka za operativno povezivanje Srbije u sistem MOL grupe, ali bi nadležni u Beogradu trebalo da znaju da je u EU doneta odluka kojom će MOL-u posle 2027. biti onemogućeno da kupuje rusku sirovu naftu. Kupovinom NIS-a, Mađarska postaje promoter ruskog interesa još 22 meseca, a Srbija mu se priklanja.
Sve tri strane kao da su zapostavile potencijal Ukrajine da ispostavi svoj račun u ovoj gozbi. Zato će strateški koncept „reformatiranja“ ruskog prisustva na Balkanu morati da pričeka okončanje rata, jer kad ne bude sankcija cena ruske sirove nafte neće biti toliko atraktivna kao što je sada.
Iako se ugovorom iz 2002. MOL obavezao da će modernizovati obe rafinerije u Hrvatskoj, sisačku je brzo zatvorio, a modernizaciju riječke, posle pune 24 godine, privodi kraju i u međuvremenu je hrvatsku naftu JANAF-om slao na preradu u Mađarsku
Srbija prodaju NIS-a i međudržavni sporazum sa Mađarskom pravda potrebom urgentnog rešenja snabdevanja derivatima nafte. U novonastalim uslovima, kada je obustavljena isporuka ruske sirove nafte Mađarskoj, to bi se moglo uporediti sa zahtevom da se od slepca traži da pokaže put.
Samo MOL će imati korist od gradnje novog srpskog naftovoda
Izgradnjom novog naftovoda dobiće samo MOL, jer će moći, kao u slučaju Hrvatske, da srpsku naftu preusmeri na preradu u Mađarsku, ako to bude odgovaralo njihovim poslovnim ciljevima. Uz to, MOL će kupovinom NIS-a moći da optimizuje savremene rafinerijske kapacitete od ukupno 23,4 miliona tona godišnje i da značajno smanji troškove. Na osnovu vertikalnog monopola, sa učešćem od 100 odsto u rafinerijskim kapacitetima, oko 80 odsto udela u veleprodaji i između 30 i 40 odsto u maloprodaji južnog krila srednjoevropskog tržišta, kompanijske cene derivata će se za ceo region određivati u Budimpešti, a za potrošače u svakoj od država u zavisnosti od visine akciza i ostalih poreskih nameta. Jedina brana od cena formiranih na osnovu monopolske rente biće Komisija EU za zaštitu konkurencije, ali je „kvaka“ u tome što MOL pravu konkurenciju u regionu neće ni imati.
Srbija planira gradnju novog naftovoda do Mađarske i operativno povezivanje u sistem MOL grupe, koja do kraja 2027. računa na sirovu naftu iz Rusije. Sve tri strane zapostavile su potencijal Ukrajine da im ispostavi svoj račun u ovoj gozbi
MOL i Mađarska su do sada umešno branili stečene pozicije i iskoristiće svaku nepreciznost ili propust da ostvare kompanijske i političke ciljeve. Netransparentnost obaveza, koje je memorandumom sa MOL-om preuzela Vlada Srbija, ne pruža garanciju da je ovdašnja vlast vodila računa o svim aspektima prodaje NIS-a mađarskoj kompaniji. Naknadna pamet može mnogo da košta, a da ne dovede do željenog cilja.
NIS i INA su propustili priliku da se pozicioniraju kao samostalni učesnici na regionalnom tržištu i sada moraju da se zadovolje ulogom objekta u neizbežnom ukrupnjavanju, ali nije svejedno pod kojim uslovima. Da bi Srbija samostalno odredila optimalne uslove pod kojim će ubuduće funkcionisati NIS, bilo bi logično da u nastalim vanrednim okolnostima povrati vlasništvo nad tom kompanijom. Umesto toga, memorandumom se obavezala da će podržati ulazak MOL-a na srpsko tržište. Rumunija i Bugarska nisu pristale na tu formu, već su donele posebne zakone, kojim su izbrisale rusko vlasništvo sa svojih naftnih tržišta.
Nije jasno ni kakvu će dugoročnu korist Srbija imati od dogovora MOL-a i Gaspromnjefta, što budi opravdane sumnje u mogućnost zloupotrebe čitave transakcije, ne samo i isključivo u materijalnom smislu. Tim pre što je Srbija mogla i sama da ispuni osnovni zahtev za ukidanje sankcija, brisanjem ruskog vlasništva na nekoliko načina, pa i protiv ruske saglasnosti.
Da bi se stekao utisak ko ima korist od ovog aranžmana, potreban je uvid i u rezultate ispitivanja javnog mnjenja o tome kako bi većinska rusofilska izborna baza SNS-a reagovala na poremećaj odnosa sa Rusijom. Sve u skladu sa maksimom vladajuće elite da je „ono što je dobro za SNS, dobro i za Srbiju“, a o Dačićevom i Bajatovićevom SPS-u, koji tradicionalno „drže“ gasni posao sa Rusima, da i ne govorimo.
Strateški koncept „reformatiranja“ ruskog prisustva na Balkanu, koji je najavila Marija Zaharova, moraće da pričeka okončanje rata, jer kad ne bude sankcija ni cena ruske sirove nafte neće biti toliko atraktivna kao što je sada
Srbija je na dobrom putu da ponovi grešku iz 2008, kada je politička odluka bila presudna za prodaju NIS-a Rusima, ali je to bar pravdano navodno sigurnim dodatnim izvorima nafte i gasa i modernizacijom rafinerije u Pančevu. Olako pristajanje da MOL preuzme NIS ne samo da nema nikakvo ekonomsko uporište, a svi su se već uverili da ni energetska sigurnost i bezbednost za državu nisu garantovane. Može biti da se, ipak, sve radi zbog sigurnosti i bezbednosti jednog čoveka.
