Samo dva i po meseca pre hapšenja bivšeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića, država je firmi Mona Manufaktura, u stopostotnom vlasništvu njegovog rođenog brata Uroša Momirovića, uplatila blizu pola miliona evra, otkriva Radar. To, međutim, nije ukupan iznos koji će iz državne kase leći na račun Mone, jer je ugovorom predviđeno da ta firma na ime subvencija za zakup i opremanje novog proizvodnog pogona u Vranju dobije ukupno 874.279 evra. Sudeći po dokumentaciji u koju je Radar imao uvid, Vlada Srbije je isplatu ove „pomoći“ odobrila u vreme kada je Tomislav Momirović još bio ministar.
Tragična pogibija 16 ljudi, među kojima i dvoje dece, u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. mnogo toga je promenila. Nekadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je među 13 uhapšenih predstavnika države i privatnih kompanija koji se suočavaju sa ozbiljnim optužbama Tužilaštva za organizovani kriminal za finansijske malverzacije na projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno državne granice (Kelebija).
Sukob interesa
Međutim, šest meseci pre pada nadstrešnice, 24. aprila prošle godine, niko nije ni slutio da će nešto poći po zlu. Bar ne u Nemanjinoj 11. Tog dana, na sednici Vlade usvojen je Zaključak kojim se daje saglasnost na dodelu sredstava podsticaja kompaniji Mona Manufaktura. Reč je o firmi koja je u vlasništvu Mone Holding, odnosno Uroša Momirovića, rođenog brata Tomislava Momirovića, koji je u tom trenutku i dalje obavljao funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Nije poznato da li ga je tadašnji premijer izuzeo iz glasanja o ovom zaključku ili se možda i sam povukao, budući da je reč o očiglednom sukobu interesa.
Ugovorom je predviđeno da prva rata odobrene pomoći privatnoj firmi ministrovog brata od 599.581 evro bude isplaćena ove godine, a druga od 274.699 evra naredne, dok je vlasnik obećao da će zaposliti 200 radnika i u pogon u Vranju uložiti 742.796 evra
U Ugovoru u koji je Radar imao uvid piše da se podsticaj dodeljuje radi finansijske podrške Mona Manufakturi za realizaciju investicionog projekta koji se odnosi na zakup i opremanje novog proizvodnog pogona za proizvodnju kožnih i tekstilnih predmeta u Vranju. U tom dokumentu se navodi da je njegovim sprovođenjem predviđeno zapošljavanje najmanje 200 novih radnika na neodređeno vreme u roku od tri godine od dana podnošenja prijave, a firma Uroša Momirovića se obavezala da do tada u taj pogon uloži 742.796 evra.
„Time će vrednost troškova zarada za novozaposlena lica povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu, nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene Investicionim projektom iznositi najmanje 3.822.024 evra… Korisnik se obavezuje da će u roku od tri godine, računajući od dana podnošenja prijave, realizovati Investicioni projekat, u svakom materijalnom aspektu, kao i da će biti isključivi korisnik imovine stečene Investicionim projektom“, piše između ostalog u Ugovoru o dodeli sredstava podsticaja firmi Mona Manufaktura.
Zanimljivo je da je prijava za subvencije podneta Razvojnoj agenciji Srbije još u decembru 2022, a da je u februaru 2024. izvršena njena dopuna, pa se može pretpostaviti da taj datum nadležni računaju kao datum prijave.
U Ugovoru piše i da će sredstva biti isplaćena u dve tranše – prva u 2025. u iznosu od 599.581 evro uz obavezu Mone da uloži 706.796 evra i zaposli 84 nova radnika na neodređeno vreme, a druga u 2026. godini u iznosu od 274.699 evra pod uslovom da Mona uloži 36.000 evra i angažuje 116 novih radnika.
Pre kupovine 16.200 kvadrata građevinskog zemljišta za samo 210.000 evra, Mona je u Vranju kupila i štampariju Nova Jugoslavija za oko 370.000 evra, a novi zakon o konverziji je omogućio da bez dinara postane vlasnik državnog zemljišta na kome se fabrika nalazi
U praksi, stvari međutim ne izgledaju baš tako. Prema izveštaju Ministarstva privrede koji se odnosi na subvencionisane investicione projekte zaključno sa 25. avgustom ove godine, firmi Mona Manufaktura je isplaćeno 474.280 evra, a navodi se i da je reč o prvoj tranši. Evidentno je da je iznos manji nego što je to ugovorom predviđeno. Nije poznato da li je kompanija Uroša Momirovića ispunila uslove o visini investicija i broju zaposlenih, iako piše da su sredstva odobrena u skladu sa pozitivnim izveštajem revizora. U finansijskom izveštaju zaključno sa decembrom prošle godine navodi se da Mona Manufaktura ima 62 zaposlena, a na kraju 2023. imala je svega 20 angažovanih radnika.
Kupili zemljište za 12 evra po kvadratu
Zanimljivo je i da je mesec dana pre uplate prve tranše, ova firma bila jedini ponuđač za kupovinu gradskog zemljišta u Vranju, gde se nalaze i pogoni firme Mona Manufaktura. Mediji su preneli da je građevinsko zemljište površine od 16.200 kvadrata ta Momirovićeva kompanija platila po početnoj ceni od svega 1.500 dinara ili oko 12 evra po kvadratu, odnosno ukupno oko 210.000 evra.
Upravo je to bila tema na sednici gradskog parlamenta, a šef odborničke grupe „Hrabro za Vranje“ Igor Zlatković rekao je da je sumnjivo to što je firma tada ministrovog brata bila jedini ponuđač.
„Iz toga zaključujemo da je ova prodaja unapred bila dogovorena, a da je na ovaj način, raspisivanjem javnog poziva, samo formalno pravno uređeno da upravo to preduzeće dobije dotično zemljište… Taj ministar (Tomislav Momirović) je više puta obećavao u Vranju nešto što nije bilo realno, ali je izgleda sa nekima iz rukovodstva grada Vranja dogovorio i neke svoje privatne poslove“, rekao je Zlatković.
Sa državom sarađuje i Mona Grin enerdži 2, čiji je vlasnik takođe Uroš Momirović. U toj firmi, osnovanoj u januaru prošle godine, brat bivšeg ministra ima udeo od čak 99,24 odsto, a u narednih 15 godina ona će proizvoditi struju i prodavati je državnom EPS-u
I baš u Vranju, u avgustu 2023. Mona je kupila štampariju Nova Jugoslavija po ceni od 43,7 miliona dinara ili za oko 370.000 evra. Na taj način, postala je vlasnik 13 zgrada grafičke industrije, dva magacina, kotlarnice, portirnice i pomoćne zgrade toaleta, a u kupoprodajnu cenu ušla je i pokretna imovina, kao i potraživanja od dužnika. Takođe, sve to je kupljeno neposredno nakon usvajanja izmena zakona o konverziji, koji je i Moni omogućio da bez dinara postane i vlasnik državnog zemljišta.
Od države dobija subvencije, a prodaje joj struju
I to nisu jedini aranžmani članova porodice Momirović sa državom. Kako je Radar objavio, firma Mona Grin enerdži 2, čiji je vlasnik takođe Uroš Momirović, proizvodiće i prodavati struju državi, odnosno EPS-u u narednih 15 godina. Ta kompanija je bila jedna od 10 najbolje rangiranih na aukciji Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu tržišnih premija.
Mona Grin enerdži 2 osnovana je u januaru prošle godine, a u njoj brat nekadašnjeg ministra ima udeo od 99,24 odsto. U tu firmu Momirović je uneo ulog od 3,7 miliona evra, a manjinski suvlasnik sa simboličnim udelom od samo 0,76 odsto je Danijel Dragnić, na čijem zemljištu u Kučevu se i gradi solarna elektrana. Njena gradnja počela je u maju i po planu je trebalo da bude završena do kraja prošle godine. Ipak, prijava o završetku objekta „u kontruktivnom smislu“ dostavljena je tek 24. juna ovde godine.
Moglo bi se reći da je porodici Momirović sasvim dobro išlo sve dok Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije pokrenulo istragu o finansijskim malverzacijama prilikom rekonstrukcije i modernizacije železnice od Novog Sada do Kelebije. Nekim čudom Tomislav Momirović, za razliku od svog naslednika na mestu ministra građevinarstva Gorana Vesića, uspeo je da izbegne hapšenje po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, a do danas javnost nije dobila valjano objašnjenje kako i zašto.
Moglo bi se reći da je porodici Momirović sasvim dobro išlo sve dok Tužilaštvo za organizovani kriminal nije pokrenulo istragu o finansijskim malverzacijama prilikom rekonstrukcije i modernizacije železnice od Novog Sada do Kelebije
Po nalogu TOK-a je, međutim, uhapšen i trenutno se nalazi u kućnom pritvoru, iako mu je prvo određen zatvorski od 30 dana. Možda baš zahvaljujući braniocu Draganu Palibrku, poznatom i po tome što je u više navrata bio i advokat Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. Neki bi rekli da je ovde u pitanju kontrola štete, a neki da voli da preuzima predmete visokog rizika. A može biti da je i jedno i drugo.
