Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, otkriva Radar. Kako nam je potvrđeno u Višem sudu u Beogradu, sudski postupak je i dalje u toku, dok je, s druge strane, pravosnažno okončan spor koji je u istom slučaju, a zbog nezakonitog jemstva, pokrenula Delta. Prema presudi u koju smo imali uvid, odbijen je zahtev Miškovićeve kompanije da joj bude isplaćeno oko 12,5 miliona evra.
Prošle su skoro četiri godine otkako su Miroslav Mišković i njegov sin Marko pravosnažno oslobođeni svih optužbi i od tada su se ređale tužbe što u Srbiji, što u inostranstvu u kojima su oni i njihove firme tražili milionske odštete. U ovom trenutku „živ“ je još najmanje jedan sudski postupak, koji je Mišković senior pokrenuo pred Višim sudom u Beogradu.
Kako nam je potvrđeno, vlasnik kompanije Delta holding tužbu je preko svog advokata pokrenuo 29. novembra 2023. i to „po osnovu neosnovanog lišavanja slobode“.
Oba postupka pred domaćim sudovima praktično se vode u tajnosti, jer Mišković i Delta o njima nisu obavestili javnost. Na isti način vodio se postupak i pred Vašingtonskom arbitražom, koji je državu koštao više od 32,7 miliona evra
„Zatražen je iznos od 1,2 miliona evra na ime naknade štete, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Navedeni parnični postupak još uvek je u toku, a naredno ročište zakazano je za 30. mart“, navodi za Radar Ivona Čogurić, portparolka Višeg suda u Beogradu.
Najveće jemstvo u istoriji srpskog pravosuđa
Miroslav Mišković uhapšen je 12. decembra 2012, sa sinom Markom i vlasnikom Nibens grupe Milom Đuraškovićem zbog navodnih zloupotreba u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteve. Vlasnik Delte bio je optužen da je savetima svesno pomogao sinu Marku da utaji više od 320 miliona dinara poreza. Ovo su, prema optužnici, uradili tako što su uneli akcije iz strane u domaću firmu, a kasnije ih prodali i tako izbegli plaćanje poreza.
Miškovići i njihovi advokati su, međutim, tokom čitavog postupka bili izričiti da prilikom unosa ovih akcija, po tada važećim propisima, nije ni trebalo da se plati porez. Takođe, vlasnik Delte sumnjičio se i da je oštetio putarska preduzeća, odnosno da je finansijskim poslovanjem izvlačio novac iz njih.
Hapšenje Miškovića bilo je udarna vest. Za srpsku javnost delovao je nedodirljivo i decenijama unazad bio je verovatno najuticajniji biznismen u Srbiji. I upravo na krilima njegovog hapšenja, Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade, pobeđuje na prvim narednim izborima i u proleće 2014. postaje premijer.
„Hladni rat“ između vlasnika Delte i vlasti SNS-a trajao je godinama. Čini se da je primirje postignuto, a ratne sekire zakopane kada je Delta kupila Sava centar, na čije su svečano otvaranje posle rekonstrukcije došli i tadašnji premijer Vučević i brojni ministri
U međuvremenu, Miškoviću je pritvor određen i produžavan u više navrata i tako sve do jula 2013, kada je Viši sud u Beogradu, posle sedam i po meseci od privođenja, dozvolio da mu se odredi jemstvo kako bi mogao da se brani sa slobode. Kompanija Delta holding je 22. jula na poseban račun, a po instrukcijama Višeg suda, uplatila 12 miliona evra ili u to vreme 1.363.731.600 dinara, što je zvanično bilo i najveće jemstvo u istoriji srpskog pravosuđa. Mišković je u pritvoru proveo 223 dana, a svih optužbi pravosnažno je oslobođen u februaru 2022.
Odbijena tužba Delte, kompanija mora da plati sudske troškove
I dok je on tužbu podneo zbog nezakonitog lišavanja slobode, Delta holding je tužio državu zbog nezakonitog jemstva i zatražio da mu isplati 1.461.204.032 dinara i 390.651 evro, što je sve zajedno više od 12,5 miliona evra.
U tužbi je pisalo da je Mišković neosnovano i nezakonito lišen slobode i da je bio u pritvoru, umesto da je „sve to vreme bio u svojoj kući sa svojom porodicom i prijateljima, na poslu i svom radnom mestu sa svojim poslovnim saradnicima ili poslovnim partnerima, da je slobodno obavljao svoje poslovne i radne aktivnosti ili po svojoj volji i željama na drugi način provodio svoje vreme i uživao i koristio sva prava i blagodeti slobodnog čoveka“.
Iako sada igraju prijateljsku utakmicu, Miškoviću je važno da pobedi, jer pamti pritvor. Vučiću je, čini se, svejedno. Samo da ga niko ne podseća da je tvrdio da „Mišković ne može da pobedi Srbiju“. Tim pre što je pobedio već dva puta, a i treća pobeda mu se smeši
Dalje se navodi da su za sve vreme tokom trajanja krivičnog postupka kod tuženog (države Srbije) na osnovu „nezakonitog i neosnovanog jemstva“ bez osnova nalazila sredstva tužioca (Delte), koji je trpeo štetu, jer je 12 miliona evra „moglo biti upotrebljeno za ono čemu je i namenjeno – za nesmetano poslovanje i razvoj Delte“. Međutim, jemstvo je ukinuto tek 16. marta 2022, a vraćeno u maju iste godine, u istom iznosu u kojem je i uplaćeno.
„Tuženi nije imao osnov da drži deponovana sredstva tužioca, a pričinjena je materijalna šteta tužiocu jer je tzv. ‘živi’ novac u iznosu od 12 miliona evra u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti povučen iz platnog prometa i položen i držan nezakonito. Mirovao je na posebnom namenskom računu od marta 2013. do maja 2022, umesto da je korišćen u poslovanju i razvoju Delte. A nastupila je šteta i u pogledu kursnih razlika“, pisalo je između ostalog u tužbi.
Zato je Delta tražila iznos i na ime zateznih kamata koji je zbog dužine perioda u kojem je zadržano jemstvo, narastao na brojku veću i od samog jemstva, na ukupno 1.461.204.032,83 dinara, dok je zbog kursnih razlika tražila isplatu dodatnih 390.651,44 evra. Delta je u tužbi istakla i da je u dva navrata Ustavni sud utvrdio da je produženjem pritvora povređeno pravo Miroslava Miškovića na ograničeno trajanje pritvora i to u novembru 2013, kao i 2016. Kako je takav pritvor zamenjen jemstvom, oni smatraju da je i polaganje jemstva bilo neustavno i nezakonito.
Međutim, Viši sud u Beogradu, a kasnije i Apelacioni, takav zahtev je odbio i naložio Delti da državi nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 707.265 dinara. U presudi Višeg suda piše da je jemstvo određeno kao blaža mera, da se ona „ne može smatrati neustavnom i protivpravnom“ i da se odluke Ustavnog suda ne odnose na jemstvo, već da je ono njima i predloženo.
Zatražen je iznos od 1,2 miliona evra na ime naknade štete, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Navedeni parnični postupak još uvek je u toku, a naredno ročište zakazano je za 30. mart – Ivona Čogurić, portparolka Višeg suda u Beogradu
„Tužbeni zahtev tužioca u delu u kom traži naknadu materijalne štete u visini zatezne kamate na iznos položenog jemstva nije osnovan. Tužilac bi eventualno imao pravo na naknadu materijalne štete u vidu zatezne kamate za period od dana donošenja Rešenja kojim je jemstvo ukinuto pa sve do isplate iznosa položenog na ime jemstva… Međutim, kako u nalazu i mišljenju dostavljenom uz tužbu nema jasno opredeljenog iznosa kamate za taj sporni period… Sud ne raspolaže znanjem da samostalno izračunava kamatu za period od momenta donošenja Rešenja do momenta isplate“, piše između ostalog u presudi.
Uz to, odbijen je i tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete koja se ogleda u razlici kursa dinara prema evru, na dan uplate jemstva u odnosu na dan vraćanja. „Obaveza države je bila da iznos primljen na ime jemstva vrati kada su se za to stekli uslovi. U ovom slučaju to je učinjeno nakon donošenja Rešenja o ukidanju jemstva dana 19. maja 2022, izvršena je uplata istog iznosa u korist tužioca“, piše u presudi.
Država već isplatila Miškovićima 32,7 miliona evra odštete, kamata i troškova
Oba ova postupka pred domaćim sudovima, od kojih je jedan pokrenuo Mišković, a drugi njegova kompanija praktično se vode u tajnosti, jer javnost o njima nisu obavestili. Na isti način vodio se postupak i pred Vašingtonskom arbitražom, po tužbi Mera investa, firme Marka Miškovića, protiv države Srbije, čija je imovina bila blokirana tokom trajanja postupka.
Spor u Vašingtonu država je izgubila, a Radar je objavio da su u zaključku presude određene sume koje je Srbija dužna da isplati, a kad se sve saberu one iznose više od 32,7 miliona evra. Arbitražni tribunal je ukupnu štetu koju je pretrpeo tužilac procenio na 25.184.846 evra, a država je morala da plati i kamatu od 5.581.128,09 evra, troškove od 524.154,41 američki dolar za utrošeni deo tužiočevog avansa, kao i 1.444.484 evra za pokrivanje „razumnog dela honorara i troškova advokata tužioca“. Presudom je određen i rok od 180 dana, odnosno do 7. septembra 2021. za ove isplate, nakon čega bi se obračunavala kamata od 4,88 odsto.
Nakon hapšenja i puštanja na slobodu Mišković se retko oglašavao. U jednom intervjuu koji je dao povodom 30 godina Delta holdinga rekao je da mu je „najveće nezadovoljstvo za sve to vreme bilo njegovo hapšenje, te da je još veće nezadovoljstvo, ako postoji, od tog hapšenja, hapšenje njegovog sina“.
Hapšenje Miškovića u decembru 2012. bilo je udarna vest. Upravo na krilima njegovog hapšenja, Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade, pobeđuje na prvim narednim izborima i u proleće 2014. postaje premijer
„Ja i danas patim zato što se moj sin nalazi da ispašta zbog nekog uspeha Delte. Nisu smeli da diraju decu. Uhapsiti dete zato što je otac uspešan, ja mislim da to nije bilo dobro“, izjavio je Mišković u februaru 2021.
Netrpeljivost ili možda bolje rečeno „hladni rat“ Miškovića i vlasti Srpske napredne stranke trajao je godinama. Čini se da je primirje postignuto kupovinom Sava centra, za koji je Delta bila jedina zainteresovana kompanija, a cena koja je postignuta je bila i više nego povoljna. Za čuveni kongresni centar je Miškovićeva kompanija izdvojila 17,5 miliona evra, iako je njegova vrednost 2016. procenjena na 108 miliona evra. Ipak, Miškovićeva kompanija imala je obavezu da u rekonstrukciju uloži najmanje 50 miliona evra, a kako je saopšteno, do sada je investirala čak 118 miliona.
I tad je bilo jasno da su dve strane zakopale ratne sekire, jer kako drugačije objasniti prisustvo brojnih ministara u Vladi Srbije na otvaranju rekonstruisanog Sava centra. Otvaranju Plave dvorane u prvom redu prisustvovao je tadašnji premijer Miloš Vučević, ali i ministri Dubravka Đedović Handanović, Jelena Begović, Dejan Ristić…
Prvi javni susret Miškovića i Vučića posle hapšenja i novi poslovni aranžmani
Aktuelni predsednik Srbije se sa Miškovićem javno sreo u februaru 2025, kada je bio na sastanku sa privrednicima, povodom dijaloga privrede i države u Privrednoj komori Srbije. Vučić se učesnicima tog skupa obratio upravo nakon govora vlasnika Delte, u kojem je Mišković rekao da samo u toj godini planira da uloži 900 miliona evra.
„Devet stotina miliona evra investicija, ne znam strukturu, vaša je stvar, ali je to toliki novac da ću sa velikim zanimanjem pogledati i sarađivati u tome“, rekao je na to Vučić.
I država, odnosno vlast SNS-a je zaista počela da sarađuje. Možda mnogo toga i ne znamo, ali se zna da će upravo Miškovićeva kompanija za gradnju hotela Interkontinental dobiti subvencije od 17,1 milion evra. Nedavno je Delta agrar od države otkupio 18,4 odsto udela u firmi Interservis iz Futoga, a država je sa druge strane od Miškovićeve firme otkupljivala parcele u Surčinu.
„900 miliona evra investicija, ne znam strukturu, ali je toliki novac da ću sa velikim zanimanjem pogledati i sarađivati u tome“, rekao je Vučić u PKS, nakon što je Mišković najavio da toliko planira da uloži. Delta je u međuvremenu dobila 17,1 milion evra subvencija i od države kupila njen udeo u firmi Interservis
Hladnog rata dve strane, izvesno je, više nema. Utakmica se i dalje igra, ali sada se već može reći da je prijateljska. Miškoviću je ipak važno da pobedi, jer i dalje pamti 223 dana pritvora. Vučiću je, čini se, svejedno. I samo da ga niko ne podseća šta je sve govorio, jer je onomad tvrdio: „Mišković ne može da pobedi Srbiju“. A već je pobedio, bar dva puta. A i treća pobeda mu se, po svemu sudeći, smeši.
