Ministarstvo finansija na čelu sa Sinišom Malim moraće da naručuje neke nove studije kako bi se i na papiru i pred očima javnosti pokrili i opravdali svi troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona, koji su već sad skoro pet puta veći nego što je to prvi put bilo najavljeno. Jer, upravo iz kabineta ministra Malog su Studijom opravdanosti i podacima glavnog projektanta (Investiciona vrednost stadiona je 392 miliona evra) pokušali su da „demantuju“ Studiju izvodljivosti za koju su sami raspisali tender i platili je više od osam miliona dinara, kako bi bar delimično ublažili razliku između cene od koje se krenulo i one do koje ćemo stići. Ali, može se i Ministarstvo finansija demantovati. I to baš lako.
Radar je u prošlom broju, u tekstu Nacionalni stadion – još jedan spomenik Vučićeve vlasti, objavio podatke iz Studije izvodljivosti za izgradnju Nacionalnog stadiona koju je uradila firma KPMG, a ugovor za taj posao je dodeljen 19. marta 2024.
Nijedan od dokumenata koji je Ministarstvo finansija naručilo i platilo ne može da pokrije novac koji je do sada uložen i koji će se tek investirati, a koji se, prema tvrdnjama stručnjaka, neće vratiti. Na stranu što je gradnja jednog od najskupljih projekata Vučićeve vlasti počela bez građevinske dozvole
Ukratko, u tom dokumentu se navodi da će izgradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu bez prateće infrastrukture građane Srbije koštati 232 miliona evra, godišnji troškovi održavanja iznosiće oko sedam miliona, operativni prihodi oko 11,2 miliona evra, dok bi prosečan profit u prvih 10 godina trebalo da iznosi oko 4,2 miliona. U studiji se navodi procena da će se investicija vratiti za 32 godine.
Na ove podatke Ministarstvo finansija je reagovalo „demantijem“, navodeći podatke iz Studije opravdanosti. Pišu da investiciona vrednost Nacionalnog stadiona, prema podacima glavnog projektanta, renomirane španske projektantske kuće Fenwick Iribarren Architects i Mašino projekt KOPRING doo Beograd, lokalnog projektanta, iznosi oko 392 miliona evra. Procenjuje se da će odstupanje između projektovane i konačne investicione vrednosti biti do 10 odsto.
Navode da su prema Studiji opravdanosti iz 2025, koju su izradili BDS Consulting i Mašinoprojekt, svi troškovi održavanja stadiona projektovani do 3,9 miliona evra godišnje. Tvrde i da planiraju angažovanje profesionalnog operatera za upravljanje Nacionalnim stadionom, da projektovani godišnji prihod uključuje oko 5,38 miliona evra od premijum ulaznica, 4,64 miliona evra od hrane i pića, 2,97 miliona evra od prodaje robe, 2,1 milion evra od zakupa događaja… Navode i još niz nekih drugih podataka.
A zapravo ništa od toga nije važno, jer je to samo papir, a stvarnost je daleko surovija. Jer, nijedan od ovih dokumenata ne može da pokrije novac koji smo već do sada uložili u stadion i koji ćemo tek investirati, a koji se, prema tvrdnjama nezavisnih stručnjaka, neće vratiti.
Ministarstvo Siniše Malog navodi da je investiciona vrednost stadiona 392 miliona evra, a do kraja prošle godine je za njegovu izgradnju iz budžeta već isplaćeno 45,5 milijardi dinara ili 388 miliona evra. U državoj kasi ove godine je za kompleks u Surčinu rezervisano 180 miliona evra, za narednu je planirano 140 miliona, a za 2028. još 60 miliona evra. Sve zajedno oko 768 miliona evra ili skoro duplo više nego što je predviđeno Studijom opravdanosti, na koju se poziva Ministarstvo finansija. I to pod uslovom da u međuvremenu ne bude još nekih „nepredviđenih“ troškova. A u Srbiji ih uvek ima.
A šta je zaista mislio glavni projektant Fenwick o gradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu i koja druga lokacija je predložena kao bolja opcija, čitaoci će moći da pročitaju u jednom od narednih brojeva nedeljnika Radar
Iz Ministarstva odgovaraju i da Planiraju i angažovanje profesionalnog operate za upravljanje stadionom, ali ne osporavaju navode iz teksta Radara da uprkos tim pokušajima još nisu pronašli zainteresovanog, jer isplative računice nema.
I kad nam još u „demantiju“ kažu da pruga od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, koja će koštati 430 miliona evra, nema veze sa stadionom, već sa projektom Ekspo 2027, jasno je zašto je tako lako demantovati „Odsek za odnose sa javnošću“ Ministarstva finansija, koji je potpisan kao autor.
Zapravo, nijedna studija opravdanosti ne može opravdati milijardu i dvesta miliona evra koliko ćemo na kraju platiti stadion i njegovu prateću infrastrukturu. Ne može, jer teško da se iko rukovodio tom ili studijom izvodljivosti, kad je krenuo u realizaciju tog projekta. Uostalom, gradnja Nacionalnog stadiona, jednog od najskupljih projekata Vučićeve vlasti, počela je bez građevinske dozvole i to dovoljno govori.
A šta je zaista mislio glavni projektant Fenwick o njegovoj gradnji u Surčinu i koja druga lokacija je predložena kao bolja opcija, čitaoci će moći da pročitaju u jednom od narednih brojeva nedeljnika Radar.
