Pregovori ruskog Gaspromnjefta o prodaji većinskog paketa akcija u NIS-u mađarskom MOL-u, na osnovu saglasnosti koju je za te pregovore dala američka Kancelarija za kontrolu strane imovine, trebalo bi da budu okončani najkasnije do 24. marta, s tim što je po odluci OFAC-a i Vlada Srbije ovlašćeni pregovarač. U međuvremenu NIS je dobio licencu da nastavi sa radom do 23. januara.
O potencijalnoj transakciji pregovara se u uslovima sankcija, što se pre može tretirati kao vanredna okolnost, pa prodaja nije rezultat slobodno izražene volje, kao osnove svakog obligacionog posla zainteresovnih strana. Niti je Gaspromnjeft želeo da proda svoje akcije, niti Vlada Srbije da ih kupi, a MOL verovatno vidi dobru priliku za strateško širenje svog prisustva u regionu.
Zbog američkih sankcija, MOL za kupovinu kontrolnog paketa akcija NIS-a mora da dobije saglasnost OFAC-a, ali i odobrenja Evropske komisije za zaštitu konkurencije. Američki Sekretarijat za finanasije 10. januara uveo je sankcije ruskim naftnim kompanijama Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu. Tom odlukom su obuhvaćene i njihove podružnice, među kojima je i NIS, a za njenu realizaciju nadležan je OFAC. Uvođenje sankcije prema filijali ruske naftne kopanije van Rusije je obrazloženo kao sprečavanja ostvarivanje prihoda u inostranstvu radi finansiranja agresije na Ukrajinu.
U sličnoj situaciji kao NIS danas MOL je bio 2007, kada je pokušao da ga preuzme austrijski OMV, a vlada Mađarske donela poseban zakon, nazvan Lex MOL, u cilju odbrane nacionalne naftne kompanije i drugih firmi od značaja za energetsku bezbednost zemlje
EU je sa svoje strane uspostavila potpunu blokadu za poslovanje evropskih entiteta sa Gaspromnjeftom u okviru 19. paketa sankcija prema ruskim pravnim licima počev od januara ove godine. MOL je u obavezi da se u pregovorima pridržava odluka EU i ograničenja koja su nametnute u odnosima sa ruskim kompanijama.
Pod uslovom da se u pregovorima iznađe rešenje koje će zadovoljiti sve kriterijume za odobrenja SAD i EU za transakciju u pogledu važećih sankcija, potrebna je i pozitivna odluka evropske Komisije za zaštitu konkurencije. Pre svega imajući u vidu da bi se ta akvizicija mogla odraziti na tržište na kojem se nalaze još tri članice EU – Rumunija, Bugarska i Hrvatska, ali i na potencijalno dominanantan položaj MOL-a na čitavom tržištu jugoistočne Evrope.
Vlada Srbije ima pravo preče kupovine
Vlast u Srbiji pažnju i akcenat javno stavlja na nastavak rada Rafinerije nafte u Pančevu u cilju stabilizacije domaćeg tržišta naftnih derivata i potpuno zanemaruju strateški značaj potencijalne transakcije po dugoročnu stabilnost značajnog segmenta u energetici.
Pri tome, Vlada Srbije po članu 8.2 Ugovora iz 2008. ima pravo preče kupovine akcija. Odustajanjem od ovog prava Srbija bi se složila sa izborom ruskog vlasnika. Ukoliko je verovati izjavama srpskih zvaničnika, Rusima je nuđeno da Srbija otkupi paket akcija sa čime se prodavac navodno nije složio ili je procenio da to nije realna opcija i da na takav predlog OFAC ne bi dao pozitivno mišljenje. Jedna od mogućnosti je da je Rusija odbijala mogućnost prodaje udela u NIS-u da se kao velika sila ne nađe u situaciji da o prodaji njene imovine odlučuju SAD.
U istom paketu je i Petrohemija iz Pančeva, u čiju modernizaciju i izgradnju pogona za proizvodnju polipropilena je NIS planirao da investira 150 miliona evra, dok MOL Grupa već ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju, koja mu je 2024. pravila gubitke
MOL je od pada Berlinskog zida do danas ostvario impresivan razvoj. Od lokalnog, slabo razvijenog OKGT-a (Nacionalni trust za naftu i gas) postao je visoko razvijena multinacionalna kompanija i u evropskim okvirima, treća najvredenija kompanija u cetralnoj Evropi. Osim u centralno-evropskom regionu, MOL je veoma prisutan i na svetskom naftno-gasnom tržištu, od Severnog mora u Norveškoj i Ujedinjenog Kraljevstva, preko Kurdistana, Iraka i Pakistana, do Rusije i Kazahstana.
Pre nego što Srbija ponovo ključ energetske bezbednosti u naftnom sektoru preda u tuđe ruke bilo bi dobro promisliti i imati u vidu faze razvoja MOL-a koje su se odvijale u sivim zonama u prethodnim transakcijama preuzimanja kontrola nad drugim naftnim kompanijama.
Prvi slučaj iz 1995. i 1996. odnosi se na kupovinu Slovnafta u Slovačkoj, pri čemu je dugogodišnji direktor sa svojim timom menadžera putem novoosnovane firme Slovintegra privatizovao kontrolni paket Slovnafta od 36 odsto, da bi ga 2000. prodao MOL-u uz ogromnu ličnu dobit.
Tri godine kasnije, 2003, MOL je na tenderu najpre kupio 25 odsto plus jednu akciju hrvatske kompanije INA za 505 miliona dolara, a 2008. kupio je dodatni paket akcija i svoj udeo povećao na 47,15 odsto. Već naredne godine zaključuje se aneks ugovora na osnovu kojeg MOL dobija upravljačku funkciju mada nije vlasnik većinskog paketa od 50 odsto plus jedna akcija.
Do 2030. neto emisija štetnih gasova u EU mora da se smanji za 55 odsto u odnosu na 1999. Ako MOL zbog ispunjenja ekoloških uslova bude primoran da do tada zatvori neku od već postojećih, ko garantuje da to neće biti baš Rafinerija Pančevo
To sticanje upravljačkih prava nad hrvatskom naftnom kompanijom, prema pravosnažnoj presudi Ivi Sanaderu, tadašnjem premijeru Hrvatske, dobijeno je na osnovu mita od 10 miliona evra, što MOL negira i tvrdi da je to neosnovana optužba. Hrvatska smatra da je MOL na nelegalan način stekao upravljačka pravo, ali je Hrvatska je od MOL-a izgubila arbitražni spor po pitanju nadoknade gubitka gasnog sektora, vredan 236 miliona dolara.
Predmet trajnog trvenja sa MOL-om je i primedba Hrvatske da je ta kompanija neopravdano zatvorila sisačku rafineriju i da nije ulagala dovoljno u rafineriju nafte u Rijeci, čija se modernizacija tek sada privodi kraju, uz najave da bi za nekoliko meseci mogla početi da radi. U međuvremenu, Hrvatska je 2016. pokušala da otkupi akcija INA od MOL-a, ali do transakcije nije došlo usled velikih razlika u proceni cene.
Kako je Mađarska leks specijalisom sprečila da OMV preuzme MOL
Ovdašnja vlast mogla bi neke pouke izvući iz istorije samog MOL-a. Ta kompanija se 2007. našla u sličnoj situaciji kao sada NIS, jer je u to vreme pokušao da je preuzme austrijski OMV. MOL je tu ponudu odbio, a vlada Mađarske donela je poseban zakon, nazvan Lex MOL, u cilju odbrane nacionalne naftne kompanije i drugih firmi od značaja za energetsku bezbednost zemlje.
Argumenti da je bolje da neko drugi upravlja NIS-om zbog bojazni da bi se kompanijom u državnom vlasništvu nestručno upravljalo uz neizbežnu korupciju, ne mogu biti prihvatljivi, jer ako Srbija ne može da iskoreni endemsku korupciju trajno će ostati nedovršena država, kojom će upravljati stranci u skladu sa svojim interesima
Nakon negativne odluke EU Komisije za zaštitu konkurencije o saglasnosti na transakciju, usled ocene da bi se radilo o nedozvoljenoj koncentraciji koja sprečava konkurenciju, OMV je odustao od ponude, a 21 odsto akcija koje je pre toga imao u MOL-u prodao je ruskom Surgunjeftu. MOL je odbio da registuje transakciju i vlasnička prava ruske firme da bi na kraju država otkupila paket od Surgutnjefta i time zadržala MOL u mađarskom vlasništvu.
MOL već poseduje tri rafinerije u regionu ukupnog godišnjeg kapaciteta od 20,9 miliona tona prerade sirove nafte, kome će u slučaju uspešne transakcije pridodati kapacitet rafinerije u Pančevu od 4,5 miliona tona. Opravdano je pitanje šta MOL želi strateški da kupi: dodatni kapacitet ili tržište za već postojeće rafinerije?
Postavlja se i pitanje Petrohemije iz Pančeva, jer sa NIS-om u paketu ide i vlasništvo nad tim preduzećem i to u uslovima kada je višegodišnja prosečna iskorišćenost evropskih petrohemijskih kapaciteta oko 75 odsto, dok je minimum da bi se izbeglo gomilanje gubitaka iznad 80 procenata. NIS se obavezao da će u modernizaciju HIP-a i izgradnju pogona za proizvodnju polipropilena investirati 150 miliona evra, dok MOL Grupa u svom sastavu ima i veoma razvijenu petrohemijsku industriju, a po izveštaju o poslovanju u 2024, upravo je segment petrohemije negativno uticao na finansijski rezultat Grupe.
Koju će rafineriju MOL zatvoriti da bi smanjo emisiju štetnih gasova
Drugo pitanje je šta bi se moglo desiti sa Rafinerijom nafte u Pančevu u procesu realizacije zacrtanog cilja o klimatskoj neutralnosti u EU do 2050, uz prelazno rešenje poznato kao „Spremni za 55“, odnosno da se do 2030. neto emisija štetnih gasova smanji za 55 odsto u odnosu na 1999. Koja će rafinerija u okviru MOL grupe biti zatvorena prva ako to zahteva ispunjenje ekoloških uslova?
S obzirom da je OFAC dao produženu saglasnost za okončanje pregovora o prodaji do 24. marta, verovatno će i Vlada Srbije imati razumevanja za to i posle 15. januara, kada ističe rok koji je ona sama postavila. Što je potpuno u skladu sa njenom dosadašnjom politikom odlaganja po nju bolnih odluka koje zahtevaju i radikalna geostrateška opredeljenja
Osnovno pitanje nije u tome da li je MOL dobra firma, jer nesumnjivo jeste, već da li su strateški interesi Srbije i firme kompatabilni na duži rok. Prodaja NIS-a ruskom partneru na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2008, kojim je grantovan kontinuitet u snabdevanju nafte i gasa iz Rusije u Srbiju, uz obavezu da se rafinerija nafte u Pančevu modernizuje i tehnološki unapedi radi proizvodnje goriva u skladu sa evropskim standardima, imala je svoju logiku, dok se od MOL-a ne može očekivati ništa slično, jer je i sam zavisan od resursa sa treće strane, a rafinerija je već tehnološki na veoma visokom nivou.
Argumenti da je bolje da neko drugi upravlja NIS-om zbog bojazni da bi se kompanijom u državnom vlasništvu nestručno upravljalo uz neizbežnu korupciju, ne mogu biti prihvatljivi, jer ako Srbija ne može efikasno da upravlja svojim resursima i ne može da iskoreni endemsku korupciju, tada nije potrebno ni da gradi, niti se stara o sopstvenoj energetskoj bezbednosti, jer će trajno ostati nedovršena država, kojom će upravljati stranci u skladu sa svojim interesima.
Preostaje nam da sačekamo do 15. januara, jer do tog datuma Vlada Srbije očekuje rezultate pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a, kao i javno najavljenu spremnost da država Srbija deluje odgovorno u cilju rešenja problema, što se može jedino čitatati kao primenu jednostranih mera za preuzimanje akcija Gaspromnjefta u NIS-u, slično primerima iz Rumunije i Bugarske, koje su u to svrhu donele posebne zakone.
S obzirom da je OFAC dao produženu saglasnost za okončanje pregovora o prodaji do 24. marta, verovatno će i Vlada Srbije imati razumevanja za to i posle 15. januara, kada ističe rok koji je ona sama postavila. Što je potpuno u skladu sa njenom dosadašnjom politikom odlaganja po nju bolnih odluka koje zahtevaju i radikalna geostrateška opredeljenja.
