Funkcioneri vlasti, među kojima su nekadašnji ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić, kao i predstavnici državnih kompanija, na projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge na deonici od Novog Sada do Kelebije, odnosno do državne granice sa Mađarskom potpisivali su ugovor, anekse i sporazume koji su omogućavali kineskim kompanijama China Railway International Corporation (CRIC) i China Communication Construction Company (CCCC) i privatnim firmama iz Srbije da po dva puta naplate iste radove, a pojedinim domaćim podizvođačima da na tom projektu ostvare prihode veće i za 500 odsto u odnosu na realne troškove.
Koliko se išlo daleko u trošenju ili bolje rečeno krađi novca građana Srbije, pokazuje i to što nisu poštovali odluke Nadzornog organa na tom projektu, koji nije prihvatao drastično uvećane cene i da se dodatno plate radovi koji su već bili plaćeni, da su podizvođači umesto glavnog izvođača birali svoje podizvođače i to bez licence, mašina i osoblja za posao koji su dobili, a kineske kompanije finansijski su dodatno nagrađivali zbog „uloženog truda“. Na stranu što firma Starting, u trenutku kada je angažovana, nije imala dokaz o „velikoj licenci“, pa je bila prinuđena da uposli čak 40 svojih podizvođača.
Sve to i mnogo drugih detalja sadržano je u dokumentima iz istrage o finansijskim malverzacijama na projektu rekonstrukcije i modernizacije mađarsko-srpske železničke veze na deonicama Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica – Državna granica (Kelebija), u koje je Radar imao uvid.
Tomislav Momirović, Anita Dimoski, Nebojša Šurlan i Slobodanka Katanić terete se da su omogućili da se neki radovi, koji su bili već predviđeni osnovnim ugovorom, uključeni u ukupnu cenu i već plaćeni, još jednom naplate kao navodno novi, dopunski radovi
Istragom je za sada obuhvaćeno 15 osoba, a na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor od 30 dana za 13 osoba. Među njima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Tomislav Momirović i Goran Vesić, koji se nalazi na lečenju, Anita Dimoski, koja je bila pomoćnica ministra građevinarstva, Nebojša Šurlan, bivši v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije, Slobodanka Katanić, menadžerka za razvoj investicija u tom državnom preduzeću, kao i predstavnici nekih firmi, podizvođača radova. Oni se sumnjiče da su malverzacijama na ovom projektu oštetili budžet Srbije za čak 115 miliona dolara.
Modernizacija i rekonstrukcija pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno državne granice, u partnerstvu sa kineskim firmama od starta je bila preskup projekat. Naročito ako se ima u vidu da je država gotovo istovetni posao mogla da plati i sa četiri puta manje novca, jer je za taj projekat EU bila spremna da pokloni deo novca. Zato je od početka bilo čudno zašto Srbija plaća rekonstrukciju pruge Kinezima više od 1,2 milijarde dolara kada je sve moglo da se završi za oko 330 miliona evra, u partnerstvu sa EU. A sudeći po onome što piše u Naredbi o sprovođenju istrage, jasno je da je iza svega stajao koruptivni motiv, koji, doduše, tek treba da bude dokazan i na sudu. Da je sklopljen ugovor sa Evropljanima, ceo posao morao bi da bude kontrolisan i transparentan, a ovako na videlo izlaze podaci tek nakon pogibije 16 osoba usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024.
Kako su radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu poskupeli skoro četiri puta
U Naredbi o sprovođenju istrage, iz koje je podatke objavljivao i portal Nova, piše da se Momirović, Vesić, Dimoski, Šurlan i Katanić terete da su od novembra 2020. do 15. marta 2024. u više navrata, kao službena lica, iskorišćavanjem svojih službenih položaja i ovlašćenja, pribavili drugom pravnom licu imovinsku korist, a budžetu Republike Srbije naneli imovinsku štetu.
Momirović, Dimoski, Šurlan i Katanić su od avgusta 2020. do jula 2021. učestvovali u pregovorima o potpisivanju Aneksa 1 Komercijalnog ugovora o modernizaciji i rekonstrukciji pruge. Ugovorom, koji je potpisan još 2018, prihvaćena je ukupna ugovorena cena u iznosu od milijardu i 162,8 miliona dolara. Međutim, 25. juna 2021. pomenuti državni funkcioneri potpisali su Aneks 1 Komercijalnog ugovora, koji je obuhvatio i Tabelu cena, a u kojoj su se našli i radovi koji su bili već predviđeni i ugovoreni Komercijalnim, odnosno osnovnim ugovorom, a samim tim i plaćeni. Osumnjičeni su tako radove koji su bili predviđeni inicijalnim ugovorima i već uključeni u ukupnu cenu naplatili kao nove, dopunske radove.
Goran Vesić je kao resorni ministar potpisao sporazum kojim su predviđeni i „ostali radovi i usluge“, za koje se primenjuje „poseban režim“ za dodelu poslova, izbor podizvođača, upravljanje radovima i odgovornost za izvedene radove i finansiranje
„Predračunska vrednost svih radova na projektu prema Idejnom projektu iz 2020. iznosila je 900.280.595 dolara i vrednosno je u celosti obuhvaćena iznosom od 1.018.845.360 dolara, koji je prihvaćen i ugovoren Komercijalnim ugovorom. Propustili su da Tabelu cena pripreme i usklade sa svom projektnom dokumentacijom. Trošak svih naknadnih, dopunskih, dodatnih radova ili radova u povećanom obimu kroz naknadno aneksiranje i izmene Komercijalnog ugovora, pao je na teret budžeta Republike Srbije“, precizira se u dokumentu.
Sudeći prema podacima iz istrage, Anita Dimoski, Šurlan i Katanić su mimo svih pravila, dokumentacije, konkursa i sprovođenja postupaka javne nabavke, omogućili pojedinim privatnim firmama da izvode poslove na kompleksu Železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica srušila i usmrtila 16 ljudi. To se pre svega odnosi na ogranke kineskih firmi China Civil Engineering Constuction Corporation Balkan (CCECCB) i 11th China Railway (Jedanaesta divizija), koje su iznenada i bez ikakvog osnova dobile posao na ovom projektu i koje u tom trenutku uopšte nisu bile angažovane od strane glavnog izvođača, kineskih kompanija CRIC i CCCC.
Međutim, ubrzo baš te firme kao podizvođači, bez javnog konkursa sklapaju ugovore sa domaćim preduzećima, koje angažuju kao svoje podizvođače. Tako je sklopljen ugovor i sa sada već dobro poznatim Startingom, koji je bio glavni podizvođač na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu i čiji je direktor i suvlasnik Nikola Trivić uhapšen u akciji TOK-a. Takođe, poslove su dobili i Deko tim, OBW Gradnja, GAT, ІKA-REK, Čelik…
I baš na Železničkoj stanici u Novom Sadu, čija je nadstrešnica pre devet meseci pala, drastično je skočila vrednost radova. U Naredbi o sprovođenju istrage piše da je glavni izvođač, kineski konzorcijum, koji čine CRIC i CCCC ispostavio račun državi od 14.208.189 dolara za izvedene radove, ali da je postojao i dodatni trošak od 4.539.837 dolara, koji još nije bio fakturisan.
Ispostavilo se da je ukupna vrednost radova na novosadskoj Železničkoj stanici na kraju iznosila 18.748.026 dolara, što je skoro četiri puta ili 296 odsto veća cena od one koja je dogovorena Komercijalnim ugovorom. U dokumentu iz istrage se, naime, navodi da je bilo predviđeno da rekonstrukcija stanične zgrade, šest objekata, perona, nadstrešnica, pothodnika i uređenje staničnih platoa košta 4.734.200 evra.
Uprkos protivljenju Nadzornog organa, vrednost radova uvećana za 112 miliona dolara
Novi talas troškova na projektu srpsko-mađarske železnice usledio je u oktobru 2022, kada su Anita Dimoski i Nebojša Šurlan u vreme tehničke vlade i bez njene formalne odluke, suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, potpisali Sporazum 1 Komercijalnog ugovora o naknadnim radovima, koji je bio vredan skoro 112 miliona ili preciznije 111.999.042 dolara. To je učinjeno suprotno odluci Nadzornog organa o (ne)osnovanosti zahteva izvođača radova, kineskih kompanija CRIC i CCCC.
U više slučajeva naknadno je vrednost radova bez valjanog osnova uvećavana i za više od pet miliona dolara, pa je jedan nadvožnjak umesto 18,7 koštao 23 miliona, vrednost podvožnjaka je porasla sa 24,7 na 29,9 miliona, a vijadukta sa 15 na skoro 21,2 miliona dolara
Nadzorni organ je, naime, utvrdio da se ti radovi ne mogu tretirati kao naknadni, da je njihova vrednost manja od vrednosti koju zahteva izvođač, te da su među njima oni koji su već obuhvaćeni prethodno potpisanim Aneksom 1, što znači da su već uračunati u cenu. Kako piše u Naredbi o sprovođenju istrage, zato je Nadzorni organ i odbio zahtev izvođača kao neosnovan, ali su ga uprkos tome u formi sporazuma potpisali Dimoski i Šurlan.
Ti radovi planirani su da budu predmet budućih aneksa i da budu plaćeni tek kada se usvoji budžet za narednu godinu. Poseban paradoks je da su neki od njih u trenutku potpisivanja Sporazuma već bili obavljeni, te da su cene pojedinih radova uvećane i za više od pet miliona dolara.
Primera radi, u Naredbi za sprovođenje istrage se navodi da je povećanje površine nadvožnjaka, usled povećanja njegove širine, trebalo da košta 18.759.287 dolara, ali je predstavljeno kao izgradnja novog objekta i na kraju je za te radove odobren iznos od 23.000.825 dolara. To, naravno, nije sve, jer je i vrednost radova na izgradnji podvožnjaka Y konstrukcije na liniji Subotica – Sombor uvećana sa početnih 24.726.145 na 29.881.542 dolara, dok je izgradnja vijadukta na kraju umesto 15.081.254 koštala 21.198.581 dolara.
„Poseban režim“ za dodelu poslova i izbor podizvođača za „ostale radove“
Nakon promena u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kada je Momirovića zamenio Goran Vesić, usledilo je potpisivanje tri aneksa. Pored „naknadnih radova“ iz prethodno potpisanog Sporazuma 1, njima su ugovoreni i predviđeni i „ostali radovi i usluge“, koji nisu bili predmet Komercijalnog ugovora i nisu direktno vezani za projekat srpsko-mađarske železnice. U Naredbi o sprovođenju istrage piše da je predviđeno da se na te „ostale radove“ ne odnose odredbe Komercijalnog ugovora, već da se primeni „poseban režim“ za dodelu poslova, izbor podizvođača, upravljanje radovima i odgovornost za izvedene radove i finansiranje.
18.748.026 dolara
koštala je rekonstrukcija novosadske Železničke stanice. To je skoro četiri puta veća cena od dogovorene Komercijalnim ugovorom, po kom je sve trebalo da košta oko 4,7 miliona
Zanimljivo je što je dogovoreno da podizvođače direktno određuje investitor i/ili finansijer (država), koji će snositi i odgovornost, dok je jedina obaveza kineskih kompanija da nakon uplate avansa isplate podizvođače i za sebe zadrže pet odsto na ime indirektnih troškova. Time su izbegli tender za izbor najpovoljnijih ponuđača i tako onemogućili da posao dobiju firme koje ponude najpovoljniju cenu. A s obzirom na to da naplaćuju određeni procenat i njima je praktično bilo u interesu da cena bude što veća, jer je u tom slučaju i njihova zarada veća.
Domaći podizvođači svoje radove naplaćivali po dva osnova
U Naredbi za sprovođenje istrage precizira se i da su od juna 2022. do marta 2024. Anita Dimoski i Nebojša Šurlan, uz supotpis Slobodanke Katanić, potpisali sa kineskim kompanijama Protokol o preduzimanju mera zaštite arheoloških lokaliteta. Dogovoreno je da im na ime indirektnih troškova pripadne pet odsto od vrednosti ugovorenih radova i da zaključe podugovore sa podizvođačima koje odredi država.
Oni su kasnije, međutim, odobrili da kineskim kompanijama umesto pet pripadne čak 12 odsto od ugovorene cene i to zbog „uloženog truda izvođača u komunikaciji sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, pri zaključenju ugovora“. U okviru ovog projekta angažovane su dve kineske (CCECC i Shandong luqiao Group) i tri domaće firme (Karin komerc, Dis niskogradnja i Ingrap omni).
Protokol je predvideo da se arheološki radovi u prvoj fazi – uklanjanje humusnog sloja – obave suprotno Komercijalnom ugovoru i da se njihova vrednost, umesto po kubnom metru, određuje po danu angažovanja radne snage i mašina. Uz to, kako piše u dokumentu iz istrage, osumnjičeni su svesno propustili da imenuju koordinatora koji bi u skladu da zaključenim Protokolom pratio i upravljao realizacijom podugovorenih radova i usluga, kao i da nakon kontrole finansijske i tehničke dokumentacije daje saglasnost na vrstu, količinu i vrednost izvedenih arheoloških radova pre plaćanja bilo kakvih računa. Na taj način je, kako se zaključuje, izvođačima omogućeno da radove izvode nekontrolisano i da identične radove i u istom obimu naplate po dva osnova – kao arheološke i kao radove na „donjem stroju“ pruge.
Sa Startingom su sklopljena tri osnovna ugovora i 11 aneksa na čak 12,2 miliona dolara. Pošto nije imao kapacitet da uradi sve ugovorene poslove, morao je da angažuje čak 40 svojih podizvođača, ali je na kraju samo od ovog projekta ostvario dobit od oko tri miliona evra
„Pojedini domaći podizvođači ostvarili su enormne prihode, čak i do 500 odsto u odnosu na realne troškove izvođenih radova. Omogućeno im je da po osnovu navodno izvedenih radova prve faze zaštite arheoloških radova, koji zapravo predstavljaju radove na donjem stroju, ove radove naplate po višestruko većim cenama od onih koje su u Komercijalnom ugovoru ugovorene za donji stroj i to u iznosu od 5.496.790 dolara, koji su izvođaču, bez stvarne finansijske kontrole i obračuna izvedenih radova i plaćeni“, piše u Naredbi o sprovođenju istrage.
Za posao koji je dobio, Starting morao da angažuje 40 svojih podizvođača
Među uhapšenima u akciji TOK-a je i Nikola Trivić, suvlasnik i direktor Startinga. Iako je ta firma bila glavni podizvođač radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jedna je od retkih koja se nije našla na udaru Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, koje se bavilo slučajem pada nadstrešnice. Za razliku od tog tužilaštva, TOK je zaključio da je Trivić stupio u pregovore sa kineskom kompanijom CCECC, mada je znao da Starting nema kapacitet za rad na tako zahtevnom projektu kao što je rekonstrukcija Železničke stanice. Uprkos tome, sklopio je ugovor sa CCECC i Jedanaestom divizijom, takođe kineskom kompanijom, iako ni njih u tom trenutku izvođač – konzorcijum CRIC i CCCC, još nije bio angažovao.
Starting je, kako se navodi u dokumentu iz istrage, posao dobio u trenutku kada nije posedovao dokaz o „velikoj licenci“ i kada su mu oprema, tehnički i kadrovski kapaciteti bili angažovani na drugim projektima. Uprkos tome, ta firma počela je radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu 10. novembra 2021. i to bez potvrde o prijavi radova.
Zanimljivo je, takođe, da su sa Startingom sklopljena čak tri osnovna ugovora i 11 aneksa, čija je ukupna vrednost 12.208.042 dolara. S obzirom na to da ta firma nije imala kapacitet za rad na tom projektu, morala je, kako se navodi, da angažuje čak 40 svojih podizvođača. Na kraju je Starting samo na ovom projektu ostvario dobit od oko tri miliona evra. I nije to jedina privatna firma koja je dobila posao bez dokaza o potrebnoj licenci. Isto važi i za Deko tim, čiji je vlasnik Nenad Ignjatović, koji je takođe uhapšen. Ni ta firma nije imala ni kadrovski, ni tehnički kapacitet za radove za koje je angažovana.
Iako je Protokolom o preduzimanju mera zaštite arheoloških lokaliteta dogovoreno da kineskim kompanijama na ime indirektnih troškova pripadne pet odsto od vrednosti ugovorenih radova, naknadno im je omogućeno da za sebe zadrže mnogo veću proviziju od 12 odsto
Ako je sve onako kako piše u dokumentima iz istrage, onda je jasno da je reč o čistom koruptivnom amaterizmu, u kojem se ni predstavnici države, ni vlasnici privatnih firmi nisu baš pretrgli da bolje sakriju tragove, da ne bude baš sve tako očigledno i providno. Možda nisu očekivali da će, bar dok je ove vlasti, ikome pasti na pamet da ispituje njihovo poslovanje. Ponekad, međutim, sve dođe na naplatu. Ovog puta, nažalost, to se desilo zbog pada nadstrešnice i smrti 16 ljudi. U međuvremenu u toku su pripreme za Ekspo, koji će koštati mnogo više milijardi evra, a ni trošenje tog novca poreskih obveznika niko ne kontroliše.
