Firma Davora Macure, Alta pej grupa u prethodnih pet godina obezbedila je svom gazdi čak 59 miliona evra neto profita i po tome ovaj doskora vlasnik lanca menjačnica spada u najbogatije srpske biznismene, čiji se poslovni uspon poklopio sa dolaskom SNS-a na vlast. Iza sebe je, po nagomilanom bogatstvu već ostavio mnoge, široj javnosti poznatije, tajkune.
Da je za Macuru zaista nastupilo „zlatno doba“ svedoči i to što je njegova krovna firma, Alta pej grupa, lane ostvarila rekordnu dobit od 18,8 miliona evra. A uskoro bi, zahvaljujući ugovoru njegove Alta banke sa Elektroprivredom Srbije mogao postati još bogatiji, jer će od sada svi potrošači iz Beograda račune za utrošenu struju plaćati EPS-u na njegov račun u toj banci.
To će Alta banci omogućiti da taj novac plasira u vidu kredita i ostvari unosnu zaradu, o čemu za ovaj broj Radara piše i Dušan Dobromirov, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je od 2004. do 2006. bio član Saveta NBS, dok je guverner bio Radovan Jelašić, a od 2006. do 2016. bio je i član Upravnog odbora jedne od većih banaka u Srbiji, OTP banke.
Od menjačnice do poslovne imperije
Da mu u poslednje vreme baš dobro ide vidi se i iz konsolidovanog bilansa uspeha Alta pej grupe, kojim su obuhvaćene i Alta banka, Alta gold i Alta lizing, u kojima je Macura jedini vlasnik, kao i firma Prokopak, u kojoj ima većinski udeo od 51 odsto.
Aktuelna vlast ne propušta priliku da se pohvali da je od 2020. do 2024. srpski BDP nominalno povećala sa 49 na 82 milijarde evra ili za 67 odsto. Šta tek onda da se kaže za naprednjacima bliskog Macuru i njegovu Alta pej grupu koja je u tom periodu neto dobit uvećala za 242 odsto, sa nepunih 5,5 na 18,8 miliona, a ukupne prihode za čak 390 odsto, sa 28 na 140 miliona evra?
I sve to za relativno kratko vreme, jer je njegova menjačnica od 2008. do avgusta 2014. imala status preduzetničke radnje. Tek tada je Alta menjačnicu registrovao kao privredno društvo sa osnivačkim ulogom od 1.000 dinara. Dve i po godine kasnije, u decembru 2016. dobio je dozvolu od NBS za obavljanje platnih usluga i tada počinje lagani, a potom sve brži uspon.
Macura je firmu osnovao 2014. sa ulogom od samo 1.000 dinara, da bi u međuvremenu osnovni kapital povećao na 12,5 milijardi dinara ili 106 miliona evra, tako da sada manji kapital od njegove firme imaju kineski Hbis, japanski Tojo tajers, nemački Boš, Industrija mesa „Matijević“…
U početku zakonski zastupnik Alta menjačnice bila je Maja Ilić, od decembra te godine Maja Macura. S obzirom na to da se radi o osobi sa istim jedinstvenim matičnim brojem, lako je zaključiti da je u međuvremenu Maja Ilić postala Macurina supruga, koja je bila direktorka do maja 2017. Od tada je promenjeno nekoliko zakonskih zastupnika, pa i sam naziv i osnivački akt firme.
Za 10 godina osnovni kapital firme sa 1.000 dinara uvećao na 12,5 milijardi dinara
I mnoge druge stvari su se u međuvremenu bitno promenile. Za Macuru u dobrom smeru. Od osnivanja čak 11 puta povećavao je osnovni kapital svoje firme. Poslednji put, 22. aprila prošle godine, uvećao ga je novčanom uplatom od 34 miliona evra. Pri tome je krajnje neobično da je samo 12 dana ranije, kapital iste firme uvećao za još 38,5 miliona evra. Toliko je prethodno Macura pozajmio sopstvenoj firmi, a potom je tu pozajmicu konvertovao u kapital, uz obrazloženje da mu firma čiji je vlasnik nije vratila pozajmicu.
Sve u svemu, Macura je firmu osnovao sa ulogom od samo 1.000 dinara, a sada je uplaćeni novčani kapital Alta pej grupe skoro 12,5 milijardi dinara ili nešto veći od 106 miliona evra. Ceo novčani kapital uplaćen je u aprilu 2024, kada je firma dobila i novi osnivački akt, jer je od NBS to privredno društvo „dobilo dozvolu za izdavanje elektronskog novca i pružanje platnih usluga, čime je iz statusa platne institucije prešlo u status institucije elektronskog novca“.
U međuvremenu, u martu 2019. Macura je promenio i ime firme u Alta pej grupu, koja po visini uplaćenog kapitala spada u red najvećih privatnih preduzeća u Srbiji. Tolikim kapitalom ne mogu da se pohvale ni mnogo zvučnije, pa čak ni neke multinacionalne kompanije. Poređenja radi, u poslednjoj publikaciji „Sto naj… privrednih društava“ APR-a za 2023. navodi se da je te godine kapital kineskog Hbisa, vlasnika smederevske železare, bio 11,7 milijardi dinara, japanskog Tojo tajersa 10,6 milijardi, nemačkog Boša 11,1 milijardu dinara, domaće Industrije mesa „Matijević“ 12,4 milijarde dinara…
Sve one, dakle, po visini kapitala kaskaju za Alta pej grupom, u čijem sastavu posluju i brojne „ćerke“i sestrinske firme, čiji je Macura jedini vlasnik. Među njima je i Alta banka, bivša JUBMES, Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju, na čijem je čelu jedno vreme bio Ivan Stambolić, za čije su ubistvo pre 25 godina, u avgustu 2000, na višedecenijske zatvorske kazne osuđeni bivši šef DB-a Radomir Marković i pripadnici JSO.
Alta banka sa novim gazdom prihode povećala sedam puta
Preuzimanje JUBMES banke omogućila mu je aktuelna vlast, koja mu je u maju 2019. prodala državni udeo u toj banci od 28,52 odsto, što je Macuri omogućilo da već u decembru iste godine, kao pojedinačno najveći akcionar, postane predsednik Upravnog odbora. Prethodno je, u oktobru 2018, ministar finansija Siniša Mali najavio da je država spremna da proda svoj udeo u toj banci, čija je tržišna vrednost u tom trenutku bila procenjena na oko 25,7 miliona evra. Macuru je ona, ipak, koštala značajno manje, jer je od države njenih 28,52 odsto kupio za oko pet miliona evra, a od manjinskih akcionara je deonice kupovao po znatno nižim cenama od 7.200 dinara, koliko je platio državi. Već do septembra 2021. bio je vlasnik 84,1 odsto akcija, nedugo potom postao je i njen jedini vlasnik.
Sa novim gazdom i novim imenom banka je prosto eksplodirala. Godinu dana pre nego što će je Macura preuzeti, 2020, njen ukupan neto poslovni prihod bio je manji od šest miliona evra, a dobit tek nešto veća od 100.000 evra. Već u 2024. neto poslovni prihod Alta banke povećan je na 42,7 miliona, a dobit na skoro 13,7 miliona evra. Malo koji bankar ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, može se pohvaliti da je za samo četiri godine prihode uspeo da poveća sedam puta, a dobit neverovatnih 137 puta.
Najnoviji ugovor, po kom će potrošači iz Beograda struju plaćati preko računa EPS-a u Alta banci nije jedini koji je najveća državna kompanija sklopila sa nekom od Macurinih firmi. Prethodno je, u novembru 2023, takođe bez tendera, EPS angažovao njegov Alta pej kao posrednika za elektronsko plaćanje računa za struju preko sajta tog državnog preduzeća i za aplikaciju „Uvid u račun“. Pride je, kako je otkrio N1, EPS poklonio Alta peju i program koji toj firmi donosi prihod od 28,77 dinara po transakciji preko te aplikacije.
Uz malu pomoć prijatelja iz vrha države
Vrtoglavom usponu Macurine poslovne imperije svakako je doprinelo i to što su mnoge njegove firme učestvovale u brojnim državnim projektima, a prema navodima Forbsa nedavno je jedna od njegovih kompanija dobila podsticaj iz državne kase i za izgradnju, rekonstrukciju i proširenje hotela u Beogradu za potrebe Ekspa 2027.
Jedna od retkih firmi koja mu, bar za sada, ne donosi profit je ABL solvent. Nema nijednog zaposlenog, a prošle godine napravila je neto gubitak od 2,5 miliona evra, uz poslovne prihode od samo 24.253 evra. Njen vlasnik, međutim, nema razloga za preteranu brigu ako se ima u vidu da je baš ABL solvent krajem 2021. za oko 70,6 miliona evra kupio poslovni kompleks IMT-a u stečaju.
Jedna od retkih firmi koja mu za sada ne donosi profit je ABL solvent. Njen gazda nema razloga za preteranu brigu, jer je preko nje za 70,6 miliona evra kupio IMT u stečaju i postao vlasnik 35 hektara atraktivnog zemljišta na Novom Beogradu, čija je tržišna vrednost 250 miliona evra
U tom trenutku novi gazda imao je samo pravo na korišćenje oko 35 hektara zemljišta, ali je u međuvremenu usvojen novi zakon, koji mu je omogućio besplatnu konverziju u pravo svojine i sada je njegova firma praktično vlasnik veoma atraktivnog zemljišta na Novom Beogradu, čija se tržišna vrednost procenjuje na četvrt milijarde evra. Macura očito nema preteranog razloga da brine zbog prošlogodišnjeg minusa, koji će u narednom periodu lako moći da pretvori u plus. Tim pre što na tom prostoru planira luksuzni stambeno-poslovni kompleks sa nekoliko kula od kojih će najveća biti visoka 160 metara.
U sklopu njegove biznis imperije posluje i desetak firmi koje nisu obuhvaćene konsolidovanim bilansom uspeha Alta pej grupe. Među njima je i Alston, koji nema nijednog zaposlenog, ali je lane svom gazdi zaradio neto dobit veću od 130.000 evra, dok je njegova „ćerka-firma“ Forum vizija Macuri napravila skoro 10 puta veći profit od 1,25 miliona evra.
Šta spaja Macuru, Nikolu Petrovića, Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića
Alstonu je pre manje od godinu dana pripojena druga, javnosti mnogo poznatija Macurina firma, Danica park, koja je zbog toga izbrisana iz APR-a. U žižu interesovanja javnosti dospela je nakon pisanja Radara da je Macura baš preko Danica parka dve parcele na Dedinju prodao Nikoli Petroviću, bivšem generalnom direktoru Elektromreže Srbije i kumu predsednika Aleksandra Vučića, koji na tom placu gradi luksuznu vilu.
Uz to, Macurina firma je jedno vreme bila i investitor na izgradnji dve vile u komšiluku, na zemljištu koje se vodi na supruge dvojice kontroverznih biznismena i starih poslovnih ortaka sa severa Kosova, Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića.
Pre godinu dana Alstonu je pripojena i iz APR-a izbrisana firma preko koje je Macura prodao dve parcele na Dedinju Nikoli Petroviću, a jedno vreme bila je i investitor na izgradnji dve vile u komšiluku, na zemljištu koje se vodi na supruge Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića
Osim placa, vlasnik Alta pej grupe i Petrović imaju još neke zajedničke afinitete. Do pre tri meseca i Macura je imao sopstvenu avio-kompaniju, Aeroluks, koju je osnovao u aprilu 2024, da bi je 6. maja ove godine prodao Marku Milinkoviću, koji je od tada formalno i njen jedini vlasnik i direktor. U prvoj godini rada Aeroluks je ostvario prihod od nepunih 381.000 evra i uknjižio neto gubitak veći od 2,1 milion evra. Svojevrsni kuriozitet je da je samo dan kasnije, 7. maja, Milinković, tada već kao vlasnik Aeroluksa od dotadašnjeg gazde iz Litvanije preuzeo i Tinadar avijejšn, još jednu firmu registrovanu za vazdušni prevoz putnika.
Pre kratkotrajnog izleta u avio-saobraćaj, Macura je svoj biznis proširio i na sektor energetike, u kome Nikola Petrović važi za jednog od najvećih igrača, koji se pitaju za mnogo toga. Od februara 2024. suvlasnik je, sa udelom od 50 odsto, u firmi CMM ziro emišn, koja je registrovana za proizvodnju struje. Ona do kraja prošle godine nije imala nikakvih prihoda, što ne znači da ih u narednom periodu neće biti.
Konsolidovanim bilansom Alta pej grupe nisu obuhvaćene još neke Macurine firme – Kampari internešnel i Irva lend, jedne od retkih koje su prošlu godinu završile u minusu od 93.962 i 1.595 evra, s tim što Irva lend nema nikakvih dugoročnih obaveza, a ima kapital veći od 2,7 miliona evra.
Vlasnik Alta peja imao je doskora i sopstvenu avio-kompaniju, Aeroluks. Osnovao ju se u aprilu 2024, da bi je 6. maja ove godine prodao Marku Milinkoviću, koji je samo dan kasnije, 7. maja, preuzeo i Tinadar avijejšn, još jednu firmu registrovanu za vazdušni prevoz putnika
I dok mu u Srbiji sve očito polazi za rukom, njegov plan da biznis proširi i izvan granica zemlje se bar za sada izjalovio. Bivši vlasnik menjačnice i novopečeni bankar poželeo je da posle relativno male domaće, preuzme i jednu jaču, stranu. „Nanišanio“ je austrijsku Adiko banku, a plan mu je bio da preko Alta pej grupe postane njen većinski vlasnik ili bar pojedinačno najveći akcionar. Stvari su krenule nizbrdo kada je Evropska centralna banka suspendovala pravo glasa njegovoj Alta pej grupi i Diplomat peju, koji je imao 9,99 odsto akcija te banke, zbog sumnje da se radi o povezanim licima. U međuvremenu Diplomat pej je prodao svoj udeo, a ECB ukinula suspenziju tako da Alta pej ponovo ima pravo glasa na osnovu udela od 9,63 odsto. Izvesno je samo da će ta bitka biti mnogo neizvesnija od mnogih bitaka koje su Macura i njegove firme dobile na domaćem tržištu. Uz manju ili veću pomoć prijatelja iz vrha vlasti. A u tu pomoć spada svakako i novi način plaćanja električne energije, koji će pomoći da Alta banka finansijski ojača i da se kapitalno mnogo jača upusti u trku za većinski udeo u Adiko banci.
