Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Tragedija u Novom Sadu mogla je da bude izbegnuta. Na to ukazuje dokument u čiji je posed došla Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a pokazuje da uzrok tragedije ne leži samo u tehničkim propustima rekonstrukcije nadstrešnice, već i u korupciji koja se ogleda i u kontinuiranom sistematskom ignorisanju dokumentovanih rizika, krivičnih prijava i strukturnih problema u načinu na koji država bira, kontroliše i nagrađuje izvođače radova.
Upravo interni izveštaj o radovima na izgradnji pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove, čiji su deo i krivične prijave protiv izvođača, pokazuje da su nadležni imali dovoljno informacija da predvide i spreče potonji tragični ishod, ali su izabrali da ih zanemare. Iz elektronske prepiske koju je započela Snežana Ristić, zaposlena u kabinetu tadašnje potpredsednice Vlade i resorne ministarke, a povodom izgradnje te deonice, moguće je zaključiti da je Zorana Mihajlović za 17. avgust 2020. zakazala sastanak sa kineskom ambasadorkom i predstavnicima kineske kompanije CRIC, jednim od izvođača radova na tom delu pruge. Povod su bili nagomilani problemi u izvođenju radova, zbog čega je traženo da se o njima pripremi izveštaj za taj sastanak, što se može videti i iz kopije priložene prepiske na slici 1.
Ključni nalaz iz ovog internog izveštaja je da modernizacija pruge od Prokopa do Stare Pazove ozbiljno kasni, da su sistemski problemi kvaliteta radova, dokumentacije i upravljanja već doveli do obustave radova, inspekcijskih mera i da su zbog toga podnete krivične prijave i više prijava za privredni prestup.
Iako je konzorcijum CRIC–CCCC deonicu od Beograda do Stare Pazove trebalo da završi 5. juna 2021, do sredine avgusta 2020. uradili su samo 25 odsto posla. Uz to, neki njihovi podizvođači su imali negativne reference, a za neke nisu ni tražili saglasnost investitora i finansijera
Komercijalni ugovor (po modelu FIDIC žuta knjiga) potpisan 2016, u vreme Vlade Aleksandra Vučića, stupio je na snagu krajem 2017, kineski konzorcijum CRIC-CCCC je kao izvođač u posao uveden 5. juna 2018, a rok za završetak posla bio je 36 meseci, do 5. juna 2021. Po izmenjenoj tehnologiji, levi kolosek je trebalo završiti do kraja marta 2020, desni do kraja oktobra 2020, a probni rad do kraja 2020. Ispostavilo se, međutim, da je do avgusta te godine, nakon što su od početka radova prošle dve od ukupno tri godine, urađeno manje od 25 odsto posla, pa se u izveštaju eksplicitno konstatuje da izvođač neće moći da ispoštuje ugovoreni rok. U tom dokumentu se navodi i da je izvođač od ugovorenih tri potrošio više od godinu i po na internu organizaciju i pribavljanje sertifikata za kinesku opremu, kao i na lutanje u izboru podizvođača, od kojih su neki imali negativne reference u Srbiji. Za deo podizvođača nikada nije ni tražena saglasnost investitora i finansijera, iako izvode radove na gradilištu, što direktno narušava ugovorni i regulatorni okvir.
Vreme izgubljeno na pokušaje dokazivanja nedokazivog kvaliteta starih stubova
Izveštaj konstatuje da je kamen spoticanja od početka izrada i usaglašavanje detaljnog dinamičkog plana, koji nikada nije dat u formi usklađenoj sa ugovorom, niti je odslikavao realno stanje na gradilištu. Nakon višemesečnih usaglašavanja plan je formalno usvojen u avgustu 2019, uz obavezu izvođača da ga mesečno ažurira, ali ažurirani planovi nikada nisu dostavljeni u traženom obliku. U nedostatku ažurnog plana i tehnologije izvođenja (Method statement), nadzor i investitor praktično ne mogu da prate realizaciju ugovornih obaveza, niti da zasnuju bilo kakav ozbiljan zahtev za naknadu štete ili penale.
Projektna dokumentacija, to jest projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i projekat za izvođenje (PZI), ugovorena je po modelu FIDIC žute knjige, pri čemu je za izvođača projektant CRDC sa podizvođačem CIP, pa odgovornost za kvalitet projekata i dinamiku isporuke dokumentacije leži na izvođaču. Deo ključne dokumentacije, posebno PZI za kontaktnu mrežu, isporučivan je sa zakašnjenjem, uz problem isteka velike licence CRDC-a, što je dovelo do pravne nevalidnosti dela dokumentacije i naknadnog odbijanja od strane investitora. Tek nakon višemesečnih sporova izvođač je 12. avgusta 2020. prihvatio novi PGD za kontaktnu mrežu isporučen 3. jula, čime je, po oceni iz izveštaja, izgubljeno dragoceno vreme na pokušaje dokazivanja nedokazivog kvaliteta starih stubova.
U izveštaju se navodi da su ti problemi bili vidljivi i pre sastanka 17. avgusta, o čemu svedoče i brojni sastanci i pisma ministarke Mihajlović kineskoj ambasadorki, zameniku generalnog direktora kineskih železnica i direktoru izvođača.
Najviše propusta konstatovano je na kontaktnoj mreži (KM), jer je utvrđen niz teških tehničkih i pravnih nepravilnosti. Radovi na temeljima i stubovima KM između Batajnice i Stare Pazove izvođeni su bez odobrenog PZI, pre izdavanja potvrde o prijavi radova, suprotno projektu za građevinsku dozvolu i tehničkim propisima, često i tokom policijskog časa (zbog pandemije) i noću, bez prisustva nadzora. Inspekcijski nadzor od 3. juna 2020. doveo je do obustave radova najpre na celoj deonici zbog nepravilnog obeležavanja gradilišta, a zatim i na delu pruge od Batajnice do Stare Pazove zbog brojnih nezakonitosti i naloga za izmenu građevinske dozvole.
Strani akteri i njihovi nadređeni zaštićeni su institucionalnim ćutanjem
Posledično, građevinski inspektor je podneo krivičnu prijavu protiv odgovornog inženjera firme CRIC zbog građenja suprotno građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, čime je „izazvao opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima“. Paralelno su podnete prijave za privredni prestup protiv oba člana konzorcijuma CRIC–CCCC i njihovih odgovornih lica, jer su radove izvodili suprotno tehničkoj dokumentaciji, bez adekvatne projektne dokumentacije i bez propisnog vođenja građevinskog dnevnika.
Krivična prijava podneta je zbog toga što je odgovorni inženjer firme CRIC gradnjom suprotno građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji „izazvao opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima“, a prijave za privredni prestup protiv odgovornih u konzorcijumu CRIC–CCCC
Ukupno gledano, nisu u pitanju bile sitne proceduralne greške, već precizno opisani sistemski obrazac delanja koji direktno pogađa samu srž bezbednosti – gradnja mimo projekta, bez kontrole i bez traga u dokumentaciji.
Upadljivo je da je Imre Kern, tadašnji državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u mejlu 14. avgusta 2020. obavestio učesnike prepiske da su podnete krivične prijave. Ipak, dostupna dokumentacija pokazuje samo jednu takvu prijavu.
Još je, međutim, simptomatičniji obrazac koji se ponavlja u slučaju izgradnje deonice od Novog Sada do Kelebije – krivične prijave se dosledno podnose isključivo protiv srpskih državljana, i to onih na izvršnim, nižim hijerarhijskim pozicijama, dok se prema kineskim učesnicima postupak ograničava tek na privredne prekršaje, bez ikakve krivične odgovornosti na višem nivou odlučivanja. Takva struktura postupanja ne može se tumačiti kao izdvojen slučaj, već kao primer sistemske selektivnosti u sprovođenju zakona, gde se odgovornost fokusira na domaće izvršioce, dok inostrani akteri i njihovi nadređeni ostaju zaštićeni institucionalnim ćutanjem.
Finansijska realizacija i implikacije za naredne deonice
Izveštaj uvodi višeslojni koncept odgovornosti, pri čemu je primarna odgovornost na izvođaču (kineski konzorcijum), zatim na nadzoru, investitoru (Infrastruktura železnice Srbije) i na kraju finansijeru (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture).
Za izvođača se navodi da nije poštovao odredbe ugovora u pogledu blagovremenog dostavljanja PZI i tehnologije izvođenja, da je primenjivao nesavremene tehnologije (ručni iskop, ručna proizvodnja betona na gradilištu), nije ugradio adekvatnu marku betona, ni odgovarajući kvalitet armature, da nije koristio savremene geodetske metode za obeležavanje stubnih mesta i da je svesno izvodio radove mimo zabrana nadzora. Nadzorni organ je, s druge strane, beležio primedbe u dnevnik i dopise, ali nije blagovremeno reagovao ka inspekciji, a tokom vanrednog stanja usled pandemije nije bio prisutan na gradilištu dok je izvođač intenzivno radio, što je omogućilo da se nepravilnosti gomilaju.
Krivične prijave podnose se isključivo protiv srpskih državljana na nižim pozicijama, dok se prema kineskim učesnicima postupak ograničava tek na privredne prekršaje, bez ikakve krivične odgovornosti na višem nivou odlučivanja, što ukazuje na selektivnost u sprovođenju zakona
Investitor je blagovremeno imenovao inženjera i nadzor, ali nije na vreme obezbedio velike licence za izvođača/projektanta, pa se dovodi u pitanje formalna validnost rada inženjera i nadzora do sredine 2020. Uz to, nije sam inicirao inspekcijske postupke uprkos uočenim nepravilnostima.
Finansijer je prema izveštaju formalno ispunio svoje obaveze iz Ugovora o finansiranju iz 2018, pokrivajući i poslove koji bi inače pripali investitoru, ali nema kadrovski kapacitet da odlučuje o tehničkim pitanjima i oslanja se na Infrastrukturu železnice Srbije za sve tehničke odluke. Finansijer je, međutim, odigrao ključnu ulogu u pokretanju tendera za novog međunarodnog inženjera/nadzor (DB Engineering) i u pritisku na izvođača kroz NoC mehanizam (Obaveštenje za otklanjanje nedostataka) i uslovljavanje avansa za deonicu od Novog Sada do Subotice uspešnim rešavanjem problema na prvoj deonici.
Do avgustovskog izveštaja isplaćen je avans i 12 privremenih situacija, ukupno 137,59 miliona dolara ili 39,29 odsto od ugovorene sume, uz napomenu da ništa od nekvalitetno izvedenih radova na kontaktnoj mreži između Batajnice i Stare Pazove nije plaćeno. Finansijer poštuje proceduru brzog plaćanja, čak i u kraćim rokovima od ugovornih, što znači da uzrok kašnjenja nije u likvidnosti ili administraciji plaćanja, već u organizaciji i kvalitetu radova.
U isto vreme, finansijer i investitor intenzivno se pripremaju za drugu deonicu, od Novog Sada do državne granice (završen idejni projekat, revizija, uslovi za početak PGD i PZI) i ne preporučuju prekid saradnje sa nesavesnim izvođačem, već predlažu da im se avans za nju uslovi napretkom i konsolidacijom situacije na prvoj deonici, od Beograda do Stare Pazove.
Centralna poruka dokumenta je da trenutni model vođenja projekta, uz dominantnu ulogu izvođača i slab nadzor, proizvodi ozbiljne rizike po bezbednost, kvalitet, rokove i budžet, i da je preusmeravanje kontrole (nadzor, licenciranje, inspekcije) jedini način da se projekat stabilizuje.
Tragedija se mogla izbeći
Sadržaj prve krivične prijave i celog izveštaja upućuje na zaključak da je tragedija u Novom Sadu institucionalno mogla da bude sprečena time što isti konzorcijum nije smeo da bude angažovan kao izvođač i na sledećoj deonici, uz isti sistem kontrole i odlučivanja. Rečju, država je formalno gledano imala dokaz da ovaj konzorcijum poseduje rizičan obrazac poslovanja i ponašanja koji ugrožava bezbednost ljudi, što je bila očigledna crvena lampica pre početka izvođenja radova na deonici od Novog Sada do Kelebije.
Štaviše, jedan od izvođača, kineski CRIC trenutno radi i na rekonstrukciji 53 kilometra duge pruge od Sombora do Vrbasa i 150 kilometara pruge Novi Sad – Bogojevo – Subotica, a najavljeno je da će biti angažovan i za rekonstrukciju pruge od Pančeva do Subotice, sa krakom ka Kikindi i rumunskoj granici.
Umesto da odmah prekine saradnju sa nesavesnim izvođačem, Ministarstvo građevinarstva i Infrastruktura železnice kao finansijer i investitor predlažu da mu se isplata avansa za deonicu od Novog Sada do Subotice uslovi otklanjanjem nedostataka na pruzi od Beograda do Stare Pazove
Drugi izvođač, CCCC je, pak, u Srbiji uglavnom angažovan na izgradnji putne infrastrukture, na nekoliko deonica auto-puta „Miloš Veliki“, od Preljine do Požege i od Surčina do Obrenovca, brze saobraćajnice od Surčina do Novog Beograda…
autori su profesori Univerziteta u Beogradu i članovi Anketne komisije
Integralna verzija internog izveštaja o kvalitetu radova na deonici pruge od Beograda do Stare Pazove koji do sada nije objavljen:
