Ministar finansija Siniša Mali i Ričard Grenel, blizak saradnik američkog predsednika Donalda Trampa, usmeno su se dogovarali o biznisu u vezi sa projektom koji je planiran nakon rušenja zgrada Generalštaba. Dobro obavešteni izvor Radara otkriva da je tema njihovog razgovora bila ideja da država Srbija i zet američkog predsednika Džared Kušner formiraju zajedničku firmu, koja je na tom mestu trebalo da zida dve kule i luksuzni hotel, s tim da ona, poput Beograda na vodi, ne bi imala sedište u Srbiji, već u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sve je, međutim, stopirano nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo predistražni postupak o zbivanjima sa Generalštabom.
Za građane Srbije i dalje je tajna šta piše u Ugovoru o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno Generalštaba. Potpisan je u maju prošle godine, a paraf su stavili tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i zastupnik američke firme Atlantic Incubation Partners LLC, odnosno Affinity Global Development, iza kojih stoji Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Iako je Vesić potpisao ugovor sa Amerikancima, prema saznanjima Radara biznis oko projekta povezanog sa rušenjem Generalštaba dogovarali su ministar finansija Siniša Mali i Ričard Grenel, koji je bio izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine. Ministar Mali do zaključenja ovog broja nije odgovorio na pitanja koja mu je Radar poslao mejlom.
Pritisci Siniše Malog i ostavka direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture
Nije poznato da li je Grenel zaposlen u nekoj od firmi Kušnera ili je pregovarao kao blizak saradnik Trampa, a da je dobro upoznat sa ovim projektom moglo se zaključiti i po tome što je davao izjave na temu Generalštaba. On je i uoči potpisivanja ugovora izjavio da je uništavanje tog kompleksa tokom NATO bombardovanja 1999. godine predstavljalo značajan kulturni i arhitektonski gubitak za Grad Beograd, ali je naveo i da su „svi koji su uključeni u projekat rekonstrukcije neverovatno osetljivi na istoriju tog objekta“.
Za građane Srbije i dalje je tajna šta piše u Ugovoru o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno Generalštaba, iz maja prošle godine. Iako su na njega paraf stavili Vesić i Kušner, ceo aranžman dogovarali su Mali i Grenel
„Čast nam je da budemo partneri sa Srbima kako bismo ovu lokaciju pretvorili u višenamenski projekat svetske klase, čije bi središte bio Memorijal, kao mesto sećanja na njegovu istoriju. Uzbuđen sam zbog iščekivanja da vidim ideje koje će izneti srpski stručnjaci, kako bi na ovoj lokaciji bila odata počast originalnom arhitekti, građevinama, emocijama i patriotizmu. Ideja Mosta prijateljstva je emotivni deo dizajna koji ističe originalne zgrade i predstavlja prelep podsetnik na viziju arhitekte Nikole Dobrovića“, rekao je Grenel za Politiku.
Ispostaviće se, međutim, da pregovarači i sa jedne i sa druge strane nisu bili osetljivi, a naročito ne „neverovatno osetljivi“ kada je reč o sudbini Generalštaba. Sudeći po idejnom rešenju projekta firme iza kog je stala kompanija u vlasništvu Džareda Kušnera, jasno je da bi kompleks u Kneza Miloša morao da bude srušen i da niko nije imao u planu da mu vraća prvobitni izgled, kako predviđa zakon.
To se naročito moglo videti po potezima koje je povlačio pregovarač sa srpske strane Siniša Mali. Sad već postoje i dokazi da je vršio pritisak na zaposlene u zavodima za zaštitu spomenika kulture da podrže skidanje zaštite sa Generalštaba, što je jedan od uslova da se taj kompleks izbriše sa liste kulturnih dobara od nacionalnog značaja. Aktuelni ministar finansija išao je toliko daleko da je tadašnjoj direktorki Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravki Đukanović u njegovoj kancelariji rekao da ili podnese ostavku ili podrži skidanje zaštite i rušenje kompleksa. To je, između ostalog, pisalo i u njenoj ostavci.
Možda se deo odgovora na pitanje zašto je ideja bila da sedište nove zajedničke firme bude u UAE i to što je u ceo projekat trebalo da bude uključen i Muhamed Alabar, vlasnik Igl Hilsa, u čijem većinskom vlasništvu je i Beograd na vodi
„U više navrata sam sa pozicije direktora Republičkog zavoda davala predloge koji bi pomirili ekonomske i razvojne interese države sa principima zaštite kulturnog nasleđa, ali nijedan od ovih predloga nije prihvaćen. S obzirom na to da su sastanku 22. maja prisustvovali relevantni predstavnici Ministarstva kulture, zaključujem da je stav nadležnog ministarstva da podrži skidanje zaštite sa kompleksa Generalštaba i njegovo rušenje, sa čime ne mogu da se saglasim i stoga dajem ostavku na mesto direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture“, piše između ostalog u tekstu ostavke koja je dostavljena ministru kulture Nikoli Selakoviću.
Firma u Emiratima, saradnja sa Alabarom
Realizacija ovog projekta podrazumevala je i formiranje zajedničkog preduzeća države Srbije i Kušnerove firme. Prema saznanjima Radara, bilo je predviđeno da ta kompanija bude osnovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je sve stopirano jer je pokrenut predistražni postupak u nadležnom tužilaštvu.
Zašto baš u Emiratima, nije do kraja poznato. Ipak, slučajno ili ne, u ovaj projekat trebalo je da bude uključena i kompanija Igl Hils, u čijem većinskom vlasništvu je i Beograd na vodi. Kako je objavio Rojters u aprilu prošle godine, uoči potpisivanja ugovora, dogovorena je saradnja Muhameda Alabara, predsednika pomenute kompanije, sa Kušnerom kada je reč o investiciji na mestu ruševina Generalštaba.
„Ovaj emiratski tajkun za nekretnine je postigao preliminarni dogovor o prodaji svog udela u više milijardi dolara vrednom projektu u Minsku, glavnom gradu Belorusije. Odlazak Alabara iz Belorusije dolazi usred saradnje sa Kušnerom, zetom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, na preuređenju zgrade bivšeg Generalštaba u Beogradu, u stambeni kompleks“, objavio je između ostalog Rojters.
Alabar je odbio da odgovori na pitanja o razlozima za povlačenje iz projekta u Belorusiji, kao i o identitetu potencijalnog kupca. Kada je reč o Srbiji, emiratski milijarder je rekao da „pozitivno gleda na saradnju sa Kušnerom“ i da je „veoma uzbuđen zbog više luksuznih projekata na tržištu“, ali nije precizirao šta bi to partnerstvo podrazumevalo.
Postoje i pisani dokazi da je ministar finansija vršio pritisak na zaposlene u zavodima za zaštitu spomenika kulture da podrže skidanje zaštite sa Generalštaba, što je jedan od uslova da se taj kompleks izbriše sa liste kulturnih dobara od nacionalnog značaja
Da je dogovor o ulasku Igl Hilsa bio i konačan jasno je i kad se pogleda zvaničan sajt tog projekta koji je dobio naziv Trump Tower Belgrade. Na toj internet stranici postavljena su dva linka – jedan koji vodi na sajt Trampove organizacije i drugi na zvaničan sajt Igl Hilsa.
Uključivanje firme iz Emirata kao način da se izbegnu tenderi
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, navodi za Radar da, prema onome što je ranije bilo poznato kada je reč o poslovnim planovima na prostoru bivšeg Generalštaba, može da se nasluti kako je ideja bila da se napravi jedan od oblika javno-privatnog partnerstva, ali suprotno svim procedurama koje postoje za takvu vrstu ugovaranja. Kako ističe, na osnovu izjava Vesića i predstavnika američkog investitora moglo se zaključiti da bi u ovom slučaju bilo formirano zajedničko preduzeće u koje bi država Srbija uložila zemljište, a privatni investitor novac.
„Po svemu što se moglo čuti u to doba, reč je praktično o aranžmanu koji je veoma sličan onom koji je pre desetak godina zaključen za projekat Beograd na vodi. Pravni osnov za isključenje nadmetanja u ovom slučaju pronađen je u međudržavnom sporazumu između Srbije i UAE. Drugim rečima, taj sporazum je predvideo da će se poslovi ugovarati bez nadmetanja i primene domaćih zakona o javnom nadmetanju i javno-privatnom partnerstvu koji je sa njim povezan. S druge strane, Srbija nema takav sporazum sa SAD, tako da je bilo potpuno nejasno na osnovu čega su predstavnici naše vlade ušli u pregovore sa američkom kompanijom o zaključenju takvog ugovora“, navodi Nenadić.
Aranžman je sličan onom koji je zaključen za Beograd na vodi, jer međudržavni sporazum Srbije i UAE omogućava da se poslovi ugovaraju bez nadmetanja i primene domaćih zakona o javnim nabavkama i javno-privatnom partnerstvu
Nemanja Nenadić
On ističe i da je organizacija Transparentnost Srbija pokušala da dođe do dokumentacije o Generalštabu, zaključka Vlade koji se odnosi na taj kompleks i ugovora, ali da je nisu dobili.
Mogućnost da se firma osnuje u Emiratima i da se u čitav posao uključi Igl Hils možda pruža odgovor na pitanje o tome na koji način su predstavnici naše države mislili da izvedu ugovaranje, a da izbegnu nadmetanje. Nenadić kaže da je ideja mogla da bude da se to podvede pod međudržavni sporazum sa UAE.
„Drugi način da se izbegne ne samo nadmetanje, nego i primena drugih domaćih zakona, posebno o zaštiti spomenika kulture bilo bi donošenje posebnog zakona koji bi se odnosio samo na ovaj projekat“, zaključuje sagovornik Radara.
Nezvanično se pričalo da vlast zaista i ima nameru da donese poseban zakon za Generalštab, odnosno leks specijalis, možda ne toliko zbog izbegavanja tendera, koliko zbog skidanja zaštite sa tog kompleksa. Da je to bila opcija (možda je i dalje), potvrdio je za Pink i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ja kao u inat rekao sam Siniši i svima njima donesite leks specijalis, pošto znam kakvi su Srbi kad treba da donesu neku odluku… Oni ko u inat nisu doneli leks specijalis i time im omogućili da pričaju o korupciji, a niko ni dinar nije platio ni za šta
Aleksandar Vučić
„Ja kao u inat rekao Siniši i svima njima donesite leks specijalis, pošto znam kakvi su Srbi kad treba da donesu neku odluku. Neće. Oni koji su na funkcijama neće, oni će da čuvaju tu svoju funkciju, neće ti dati da gradiš nikad ništa. Čuvaće to dok se ne sruči nekom na glavu da bude ruglo u Beogradu, da čuva jednog komunističkog progonitelja delo. I ja im kažem – donesite leks specijalis i oni ko u inat nisu doneli leks specijalis i time im omogućili da oni pričaju o korupciji, a niko ni dinar nije platio ni za šta. Kakva korupcija kad niko dinara nije dobio“, rekao je Vučić.
Prvo besplatan zakup, a onda svojina bez naknade
Dokle je konkretno odmakao ovaj projekat javnost nije do kraja upoznata, jer je zapravo jedini dokument koji se odnosi na Generalštab u martu prošle godine objavio poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta. U to vreme obelodanio je Predlog zaključka koji je predviđao da se prvo te parcele na kojima se nalazi taj kompleks američkim investitorima daju u zakup na 99 godina bez naknade, a zatim da se to pravo zakupa pretvori u pravo svojine, takođe bez naknade.
Svetski mediji objavili su da je Alabar postigao preliminarni dogovor da proda svoj udeo u više milijardi dolara vrednom projektu u Minsku, a da je razlog za to saradnja sa Kušnerom na preuređenju zgrade bivšeg Generalštaba u Beogradu u stambeni kompleks
U tom dokumentu je pisalo da se usvaja tekst Investicionog ugovora između države Srbije i kompanije Atlantic Incubation Partners, a u cilju realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije koja obuhvata dve katastarske parcele, 969/1 i 804/2. U obrazloženju Zaključka je između ostalog pisalo i da je ministar Goran Vesić još 1. decembra 2022. u ime Vlade zaključio Memorandum o razumevanju sa firmom Kushner Realty LLS (koja je povezano lice sa Atlantic Incubation Partners) koji se odnosi na projekat Generalštaba.
Na jednoj od pomenute dve parcele nalazi se i Kasarna trećeg puka, a sudeći po fotografijama koje su objavljene na zvaničnom sajtu projekta Kušnerove firme, upravo u njoj će se nalaziti hotel Tramp. Vrednost celokupne investicije bila je procenjena na 500 miliona dolara, a Srbiji je trebalo da pripadne 22 odsto profita.
Svi koji su uključeni u projekat rekonstrukcije neverovatno su osetljivi na istoriju tog objekta (Generalštaba). Čast nam je da budemo partneri sa Srbima kako bismo ovu lokaciju pretvorili u višenamenski projekat svetske klase, čije bi središte bio Memorijal, kao mesto sećanja na njegovu istoriju
Ričard Grenel
Projekat koji je vlast dogovorila sa Trampom, odnosno njegovim zetom, ima niz zakonskih prepreka, ali za to nisu mnogo marili ni na Andrićevom vencu, ni u Nemanjinoj 11. Pre njih ni novi vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić, koji je hapšen i koji je na saslušanju priznao da je falsifikovao dokument na osnovu kojeg je kasnije skinuta zaštita sa Generalštaba.
Ipak, sada je već jasno da ne bi smelo sve da se završi na tome. Jer v. d. direktora Zavoda nije bio usamljen na spisku za hapšenje, već samo jedini koga je policija Ivice Dačića u tom trenutku smela da uhapsi.
