Firma Gupiks NBG zidaće kulu visoku sto metara u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice na Novom Beogradu, na koji će, prema najavama, biti potrošeno oko 190 miliona evra. Reč je o kompaniji koja je na misteriozan način došla do vlasništva nad parcelom, planiranom za realizaciju važnog državnog projekta. Gupiks je, inače, vlasnički povezan sa firmom Starting, glavnim podizvođačem radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, koji nekim čudnim spletom okolnosti nije obuhvaćen zvaničnim istražnim postupkom koji se vodi zbog pada nadstrešnice te stanice, koja je 1. novembra prošle godine usmrtila 15 osoba.
Nekoliko nedelja pre velike tragedije u Novom Sadu, 14. oktobra, Goran Vesić, sada već bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je u međuvremenu, zbog pada nadstrešnice uhapšen, a nedugo potom pušten da se brani sa slobode, obavestio je građane da je potpisan ugovor o izgradnji kompleksa železničke stanice na Novom Beogradu sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Paraf na taj dokument, osim njega, stavio je i direktor kineske kompanije Šandong za Evropu Vei Jiming, a kako je tada rečeno, ceo projekat vredan je 138 miliona evra. Od tog iznosa 70 miliona predviđeno je za izgradnju nove stanice, a blizu 40 miliona za rekonstrukciju mostovske konstrukcije, za koju je većina građana, vođena onim što se vidi na terenu, mislila da je završena.
Ispostavilo se, međutim, da je država posao sklopila sa još jednim od podizvođača radova na rekonstrukciji pruge od Beograda do Subotice. U međuvremenu portal Forbs Srbija je otkrio da je upravo kineskom Šandongu bivša pomoćnica ministra građevinarstva Anita Dimoski, koja je u kućnom pritvoru jer je obuhvaćena optužnicom za rušenje nadstrešnice, još u junu i oktobru 2023. uputila dva dopisa u kojima ih oštro kritikuje za pristup radovima na rekonstrukciji pruge. U tim dopisima, koje je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, Dimoski upozorava da Šandong „ne pokazuje spremnost i odgovornost za preuzete obaveze“ i da njihovo kašnjenje „direktno utiče na rokove za završetak brze pruge“ do Subotice. To očito nije bila smetnja da njen pretpostavljeni, Goran Vesić, godinu dana kasnije Šandong angažuje za još jedan važan državni projekat.
Veliki zalogaj mikrofirme
Posebna je priča što je u okviru tog budućeg kompleksa u Bloku 42 planirana i izgradnja sto metara visoke kule, sa 30 spratova, ali njen investitor neće biti država. Naime, jedno „parče“ zemljišta površine od 7.831 kvadratnog metra pripada privatnoj firmi Gupiks Nbg, koja je dobila i lokacijske uslove za taj projekat. U tom dokumentu piše da je reč o stambeno-poslovnom objektu sa četiri podzemna nivoa, prizemljem, 29 spratova i jednim povučenim. Kako su mediji objavili, kula će imati 390 stanova, bazen, teretanu, vrtić, razne komercijalne sadržaje… Objekat će se nalaziti između konstrukcije železničkog mosta i Ulice Milutina Milankovića, uz Ulicu antifašističke borbe.
Neobično je, međutim, što je Gupiks ili bilo koja druga privatna kompanija vlasnik parcele koja se nalazi u Bloku 42, a koja je okružena gradskim i državnim građevinskim zemljištem. Tim pre što se do 2015, pune tri godine, na toj lokaciji nalazila replika Terazija iz 1930, koja je zamišljena kao turistička atrakcija Novog Beograda, a ispostavila se kao potpuni promašaj na koji je potrošeno 60 miliona dinara javnog novca.
Kada je počelo uklanjanje objekata koji su se tu nalazili, rečeno je da je to zemljište namenjeno za projekat buduće autobuske i železničke stanice na Novom Beogradu, a pojedini mediji su pisali da će tu biti sagrađena stanica prevoznika Lasta. U međuvremenu, autobuska stanica delom je izgrađena sa druge strane železničkog mosta, raspisan je tender i za izgradnju stanične zgrade, za koju će biti izdvojeno 48 miliona evra, a potpisan je i ugovor za železničku stanicu.
Ne zna se kako je privatna firma postala vlasnik parcele koja je okružena gradskim i državnim građevinskim zemljištem, na kome se do 2015. nalazila replika Terazija iz 1930, pa se može pretpostaviti da je do tada pripadalo Beogradu. Ni iz Gupiksa nisu odgovorili na to pitanje
Kako se u tom velikom projektu kao investitor i vlasnik parcele našla i privatna firma, bez ijednog zaposlenog, koja se u APR-u vodi kao mikropreduzeće, nije do kraja poznato. Oglas o prodaji dela tog zemljišta, koje je, čini se, nekad bilo svojina grada Beograda, nismo uspeli da nađemo. Pitali smo i odgovorne u Gupiksu kako su postali vlasnici parcele u Bloku 42, gde Grad i država zidaju autobusku i železničku stanicu, ali do objave ovog teksta odgovor na pitanja poslata mejlom nismo dobili.
Vlasničke i druge veze sa Startingom
Gupiks je široj javnosti potpuno nepoznata firmu i za nju se čulo tek nedavno, nakon što je otkriveno da je Starting bio glavni podizvođač radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Tada je otkriveno da se kao vlasnici Startinga u APR-u vode Ljiljana Tripković, koja ima udeo od 70 odsto i Nikola Trivić sa udelom od 30 odsto, s tim što je on i direktor i jedini zakonski zastupnik firme.
U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a navodi se da upravo Ljiljana Tripković, većinska vlasnica Startinga poseduje i četvrtinu udela u Gupiksu, dok ostatak pripada Đurađu Švraki. Osnovnom pretragom na sajtu APR-a, međutim, dolazi se do podatka da je jedini njen vlasnik Waystar Properties, čiji su „stvarni vlasnici“ Đurađ Švraka i Miloš Trivić. Indikativno je, takođe, da po jedan suvlasnik Startinga i Gupiksa imaju isto prezime, Trivić. Slučajno ili ne, nismo uspeli da saznamo, jer iz Gupiksa do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore ni na pitanje zašto se ne podudaraju podaci iz baze stvarnih vlasnika i osnovne pretrage na APR-u.
Ta firma osnovana je još 2016, a formalno je u više navrata menjala vlasništvo, ali i naziv. Njeno prvo ime bilo je Merin Nbg, a kao vlasnici su se do novembra 2017. vodili Merin Holdings Limited, ofšor firma sa Kipra i Veles Holding AG iz Švajcarske. Kiparska firma potom preuzima stopostotno vlasništvo, da bi Gupiks u septembru 2022. preuzeo Waystar Properties i to tako što je nevraćene tri pozajmice od 33 miliona dinara ili oko 280.000 evra pretvorio u osnovni kapital društva. Poslednji put firma je ime promenila u januaru 2021.
Formalno se bavi inženjerskim delatnostima i savetovanjem i ostvaruje prihode, ali poslednjih godina je uglavnom u minusu. Na kraju 2021. ostvarila je neto dobit od 3,87 miliona dinara, ali je poslednje dve godine zabeležila neto gubitak u ukupnom iznosu od oko 8,1 milion dinara.
Da li će i u kom momentu krenuti da zida kulu na Novom Beogradu, čini se, pod velikim je znakom pitanja. Neizvesno je i kada će početi radovi na kompleksu železničke i autobuske stanice, koji su najavljeni za početak ove godine. Baš krajem 2024. stopiran je tender za izgradnju stanične zgrade Beogradske autobuske stanice, jer je neko od zainteresovanih za taj posao podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača.
8,1 milion dinara
neto gubitaka u 2022. i 2023. iskazao je Gupiks, ali uprkos tome planira da gradi zgradu sa 390 stanova, bazenom, teretanom, vrtićem i raznim komercijalnim sadržajem
S druge strane, 10. decembra državna kompanija Infrastruktura železnice Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Fazna izgradnja II faze kompleksa železničke stanice Novi Beograd“, a za sada nije poznato da je po tom pitanju doneta bilo kakva odluka. Zapravo, čini se da su gotovo svi projekti, izuzev Ekspa i Beograda na vodi, stali od pada nadstrešnice u Novom Sadu i hapšenja tadašnjeg ministra građevinarstva Gorana Vesića.
Istraga za pad nadstrešnice zaobilazi glavnog podizvođača
Osim Vesića uhapšeno je još 12 osoba i protiv svih njih predata je optužnica Višem sudu u Novom Sadu. Zanimljivo je, međutim, da među njima nema nikog iz Startinga, koji ne samo što je bio glavni podizvođač, nego je bio zadužen i za bezbednost gradnje na projektu rekonstrukcije Železničke stanice.
Među dokumentima koje je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu o postupku istrage o padu nadstrešnice, našao se, naime, i ugovor između kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation, koja je bila izvođač, i Startinga. Ta dokumenta, kako je objavio Forbs Srbija, otkrivaju koliko je novca domaći podizvođač dobio za rekonstrukciju stanične zgrade u Novom Sadu. I za šta je bio zadužen. Iz dokumenata se može videti da su dve strane sporazum potpisale u novembru 2021, dok na podizvođačkom ugovoru stoji jul 2022. Pri tome je sporazumom dogovoreno da Starting za svoj deo posla dobije 1,9 miliona, a podizvođačkim ugovorom je ta cifra uvećana čak dva i po puta, na 5,1 milion evra.
„Strana B (Starting) je u potpunosti odgovorna za kvalitet projekta, opreme i materijala, bezbednost izgradnje i završetak projekta na vreme“, piše između ostalog u odredbama koje se tiču obaveza Startinga. Kako se dalje navodi, kineskoj kompaniji je ostavljeno pravo da otkaže ugovor ako srpska ne može da ispuni rokove iz ugovora i u tom slučaju može da izabere drugu kompaniju. Ako je potrebno otklanjanje nedostataka, trošak će pasti na Starting.
Za razliku od Gupiksa, prihodi Startinga od 2020. do 2023. dostigli su 250 miliona, a neto dobit 5,7 miliona evra. Ta firma gradila je i Beograd na vodi, a neke od ugovora direktor i suvlasnik Nikola Trivić potpisao je u prisustvu Vučića i Zorane Mihajlović, o čemu svedoče video-zapisi
O ulozi Startinga prvi je javno progovorio Zoran Đajić, inženjer geologije, koji je do juna 2023. radio kao konsultant za kamenorezačke radove na rekonstrukciji Železničke stanice. Dok su državni zvaničnici na čelu sa Vučićem govorili da nije rađena rekonstrukcija nadstrešnice, Đajić je tvrdio da su na njoj izvođeni radovi i da na njegove dopise upozorenja niko nije reagovao. On je u ranijoj izjavi za Radar direktno prozvao firmu Starting.
„Kada smo proveravali u kakvom je stanju mermer na fasadi i došli do krovnog dela, tražio sam da se skine pročelje i očisti od đubreta, tog lošeg betona i da se stave nove ploče, ali oni to nisu hteli. Firma Starting, prvi podizvođač, nije to htela da uradi, iako sam to nekoliko puta zahtevao, videvši kakvo je stanje betona ispod mermernih ploča sa strane. Rekao sam istažiteljima da je beton iza skinutih mermernih ploča sa pročelja propao. Da smo to skinuli, možda bismo videli da su sajle korodirale. Nažalost, umesto da taj mermer skinu, oni su ga samo prefarbali, rekao je Đajić.
On je naveo i da se Starting povremeno ponašao kao da je investitor, da je ta firma ignorisala sve što im je on tražio, kao i sve ono što im je tražio nadzor. „Starting se ponašao bahato i neprofesionalno, ali im je to tolerisano. Ne znam ko je iza njih stajao da bi mogli tako da se ponašaju. Bilo ko drugi ne bi mogao sebi to da dozvoli, jer bi izgubio posao. Iako su bili glavni podizvođač, u hijerarhiji odmah ispod kineskih firmi koje su dobile posao, za njih nisu znali ni istražitelji kojima sam dao iskaz“, istakao je Đajić.
Gradili i Beograd na vodi
Do pada nadstrešnice u Novom Sadu Starting nije bio poznat široj javnosti, iako se bavi izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada. Reč je o kompaniji koja ima 180 zaposlenih i koja je u poslednje četiri godine imala neto dobit od 5,7 miliona evra. U istom periodu ostvarila je 43 puta veće prihode, koji su dostigli 250 miliona evra.
Kao i druge firme, koje bije glas da su bliske vlastima i Starting je bio angažovan u Beogradu na vodi, a njen direktor i suvlasnik Nikola Trivić slikao se sa Nikolom Nedeljkovićem, bivšim direktorom Beograda na vodi. To se dogodilo kada je Starting izabran za glavnog izvođača radova na izgradnji zgrade BW Terraces. Među referencama koje su objavili na svom sajtu u nekoliko navrata navodi se izgradnja zgrada u tom elitnom naselju.
Na tom spisku je i projekat arhitekture rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije stanične zgrade na Železničkoj stanici Novi Sad, čija se nadstrešnica urušila. Piše da su bili angažovani i na izvođenju radova na rekonstrukciji pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom, kao i na potkonstrukciji pruge na deonici od Zemuna do Zemun Polja. Radili su i na graničnim prelazima, zidali sportsku halu u Starim Banovcima, a rekonstruisali su i most preko Zapadne Morave, u Mrčajevcima kod Čačka.
Na njihovom sajtu može da se pogleda i video na kojem je i Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, povodom početka radova na pruzi od Beograda do Budimpešte. U nastavku su i snimci sa prijema kod predsednika Aleksandra Vučića.
Sve ukazuje da Starting nije tek obična firma koja zida stambene i poslovne zgrade po Srbiji. Prihodi od čak 250 miliona evra za četiri godine govore u prilog tome, a i susreti sa predsednikom Vučićem i ministarkom Zoranom Mihajlović, uz prisustvo kamera. I to, naravno, nije sve.
Suvlasnica Startinga Ljiljana Tripković u bazi stvarnih vlasnika ima četvrtinu udela u Gupiksu, a ostatak Đurađ Švraka. Druga pretraga pokazuje da iza te firme stoji Waystar Properties, čiji su vlasnici Švraka i Miloš Trivić, koji ima isto prezime kao i direktor Startinga Nikola Trivić
Niko ne ume da objasni kako to da nisu bar na informativni razgovor privedena odgovorna lica iz ove kompanije, imajući u vidu ne samo to što je bila glavni podizvođač, već i što je njen posao bio da se brine za bezbednost gradnje i svih radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Odgovor na ovo pitanje ne može da se dobije iz nadležnog Višeg javnog tužilaštva, koje se oglašava samo saopštenjima, onda kada verovatno proceni da je prigodno. Zapravo, tužilac se u ovom slučaju do danas nije obratio medijima, a nije zvanično saopšteno ni njegovo ime. Takođe, na spisku lica protiv kojih je podneta optužnica nije navedeno nijedno puno ime i prezime, već samo inicijali, a nema ni naziva privatnih kompanija čiji su predstavnici privedeni i kojima je u međuvremenu produžen pritvor.
Mnogima, takođe, nije jasno zašto među njima nije i bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, u čije je vreme najveći deo stanice i rekonstruisan, a u međuvremenu je potpuno nestao iz javnog života, kao da je u zemlju propao. Nije jasno ni kako je Apelacioni sud u Novom Sadu, kako je to rekao Bojan Pajtić, tako brzo utvrdio da nema osnovane sumnje da je Goran Vesić počinio krivično delo. Time je, zaključuje Pajtić, Vesić faktički aboliran od krivičnog progona.
Sa protokom vremena sve su manje šanse da će porodice poginulih u Novom Sadu dočekati pravdu, ako se nešto drastično ne promeni. Aktuelnoj vlasti to teško da je u interesu. Osim ako na to ne bude primorana svakodnevnim masovnim protestima širom Srbije i insistiranjem studenata da se svi njihovi zahtevi ispune do kraja, da se ispitaju i tokovi novca, sumnje u korupciju i kazne svi odgovorni za rušenje nadstrešnice.
