Vlada Srbije pre sedam godina, kada je Energoprojekt Holding preuzeo Napred Razvoj Dobroslava Bojovića sa još nekoliko povezanih privatnih firmi, mogla je državni paket akcija u toj kompaniji da proda za 5,5 milijardi, a danas one vrede skoro pet puta manje, 1,16 milijardi dinara. No, za razliku od zvaničnika koje očito nije briga što je cena svake od 3,67 miliona akcija, koliko država poseduje, u međuvremenu pala za skoro 80 odsto, više grupa malih akcionara presavilo je tabak i od pravosudnih organa traže da im novi vlasnik Energoprojekt Holdinga, a samim tim i brojnih zavisnih preduzeća, u skladu sa važećim zakonima isplati fer cenu za njihove akcije. Neki od njih za Radar tvrde da će, ako bude trebalo, ići i do Strazbura.
I tu dolazimo do paradoksa, jer ako Evropski sud za ljudska prava presudi u korist malih akcionara, njima odštetu neće platiti Energoprojekt i Bojović, koji je od 2021. i generalni direktor, već država Srbija. Ista ona, čiji je paket od 33,58 odsto u toj firmi pre sedam godina vredeo 45,4 miliona, a ovih dana na Beogradskoj berzi ne bi mogla da ga proda ni za 10 miliona evra. Poslednji put tim akcijama se trgovalo 5. aprila, kada je prodato samo 78 komada po ceni od 316 dinara, a dva dana ranije cena im je bila samo 301 dinar.
Država se kao akcionar isto ponašala i u Energoprojektu, Komercijalnoj banci, NIS-u i Telekomu Srbija. Srednje ime zastupanja javnog interesa je odsustvo svake brige o vrednosti državnog kapitala, uz degradiranje vrednosti imovine malih akcionara u tim kompanijama – Nenad Gujaničić
U rukama novog vlasnika tržišna vrednost kompanije pala je na 29,5 miliona evra, dok su u trenutku preuzimanja, koje je dotadašnje rukovodstvo označilo kao „neprijateljsko“, samo akcije u vlasništvu države vredele 16 miliona evra više. Te 2017, kada je Energoprojekt dobio novog gazdu, očito uz „amin“ iz vrha vlasti, jer je država bila pojedinačno najveći akcionar, njegova berzanska vrednost bila je 127 miliona evra.
„Posle preuzimanja Energoprojekat se potpuno promenio, što je iskreno i moglo da se očekuje. Gasi se ili je već ugašena izvođačka delatnost, relevantno poslovanje u inostranstvu održava još samo Entel, smanjili su se i prihodi, kao i broj zaposlenih sa više od 2.000 na 700-800, a tržišna vrednost akcija za četiri petine. Država je i dalje vlasnik 33,58 odsto akcija, ali je prećutno pristala da se njen kapital rapidno obezvređuje i da se dividende više ne isplaćuju“, kaže za Radar Marko Martinoli, jedan od akcionara u tri zavisna Energoprojektova preduzeća – Entel, Industrija i Oprema.
Sistemsko urušavanje posle preuzimanja
Otvaranjem robne kuće u upravnoj zgradi Energoprojekta prošle godine i simbolički je ozvaničen smer „razvoja“ nekada najveće građevinske kompanije u regionu, ironično primećuje Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritija. Ovome je, kaže, prethodilo preuzimanje od strane rivalske firme Napred, veoma brzo ukidanje isplate dividendi i povlačenje sa listinga berze, jer to podrazumeva i obavezno kvartalno finansijsko izveštavanje.
„Sve to doprinelo je da sada kompanija vredi manje od 30 miliona evra. I dok većinski vlasnici u Srbiji ne mare previše za vrednost njihovog kontrolnog paketa akcija, štaviše, rade na njenom urušavanju, vrednost državnih akcija stropoštalo se na 9,7 miliona evra. A upravo je ta država, čitaj njeni predstavnici, godinama pred preuzimanje sabotirala interesovanje velikih svetskih građevinskih kompanija za Energoprojekt. Povrh toga, direktno je otvorila vrata preuzimanju, najpre u svojstvu regulatora, jer nije uradila gotovo ništa da se kazni trgovina između povezanih lica, da bi tokom trajanja ponude svojim ćutanjem podstakla ishod u korist novog većinskog vlasnika“, naglašava Gujaničić za Radar.
U sudskom postupku utvrđene su fer vrednosti akcija Energoprojektovih zavisnih društava, Entela, Industrije i Opreme. U svakom od njih država indirektno, preko akcija u matičnom društvu, ima odgovarajući udeo, a fer vrednost njenih akcija u tim firmama je 4,75 milijardi dinara ili 40 miliona evra – Marko Martinoli
Uz opasku da se nema šta prigovoriti većinskim vlasnicima, koji su bilo koju firmu preuzeli po ovdašnjim zakonima i uz (ne)delanje naših institucija, on ukazuje da se, kao i u svakom sistemu većem od porodične zajednice, efikasno funkcionisanje teško može zasnivati na dobroj volji njegovih članova, naročito onih najjačih.
„Država kao manjinski akcionar u Energoprojektu ništa se drugačije nije ponašala nego što je to radila kao vlasnik kontrolnog paketa akcija u Komercijalnoj banci, manjinski akcionar u NIS-u ili dominantni akcionar u Telekomu Srbija. Srednje ime zastupanja javnog interesa u ovim kompanijama jeste odsustvo svake brige u pogledu vrednosti državnog kapitala, uz propratno degradiranje vrednosti imovine malih akcionara u istim kompanijama“, kategoričan je Gujaničić.
Od uzdanice do „levog smetala“ na tržištu kapitala
Dvadesetak godina nakon listiranja na Beogradskoj berzi, na kojoj je Energoprojekt bio noseća akcija sa velikim nadanjima, kako za samu kompaniju tako i za tržište kapitala, sada je ostao samo „levo smetalo“ sa prometom akcija u prošloj godini od pedesetak hiljada evra. Slika i prilika ovdašnjeg tržišta kapitala koje ovih meseci gazi ko zna koju po redu strategiju razvoja pod okriljem međunarodnih finansijskih institucija, zaključuje sagovornik Radara.
Neko bi poreskim obveznicima trebalo da objasni zašto niko od nadležnih nije reagovao, ni kada je Bojović pre sedam godina naumio da preuzme Energoprojekt, ni što je u međuvremenu vrednost državnog paketa akcija svedena na petinu. Tim pre što svih ovih godina u Nadzornom odboru Energoprojekta sedi i Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede, bivši direktor Odeljenja za saradnju sa Vladom Srbije u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i v. d. direktora Agencije za privatizaciju.
80 odsto
manja je cena akcija Energoprojekt Holdinga na Beogradskoj berzi u aprilu ove godine nego sredinom 2017.
Sa ove vremenske distance gotovo proročanski zvuče reči Vladimira Milovanovića, generalnog direktora Energoprojekta od oktobra 2010. do septembra 2017, koji je autoru ovog teksta pre par godina rekao da „ono što nisu uspele ni sankcije i ratovi da unište, uspeva da uradi novi većinski vlasnik“. „Još malo da se upropasti šta je ostalo, pa će novi vlasnik samostalno raspolagati imovinom Energoprojekta u zemlji i inostranstvu vrednom više stotina miliona evra. Većinski vlasnik, sa svojim `nevidljivim` investitorima, tako će se dočepati ogromnog kapitala u zemlji i inostranstvu, stvaranog generacijama tokom 70 godina postojanja. Za malo uloženog novca i mnogo zloupotreba“, rekao je bivši direktor Energoprojekta, koji je 2017. ponudu Bojovića jasno označio kao „neprijateljsko preuzimanje“.
Kad država zažmuri na oba oka
Osim što je bilo „neprijateljsko“, mnogi ukazuju da je Bojović do većinskog vlasništva došao ne poštujući važeće propise. Mimo Zakona o preuzimanju, što je, doduše sa zakašnjenjem od četiri i po meseca utvrdila i Komisija za hartije od vrednosti, Bojović je sa još četiri firme, sa kojima je delovao ortački, 31. januara 2017. postao vlasnik više od 25 odsto akcija Energoprojekt Holdinga, a time indirektno i dva njegova zavisna preduzeća, Entela i Garanta. Po zakonu je u roku od dva dana morao da objavi ponudu za preuzimanje svih ostalih akcija te tri kompanije. Umesto toga, firme koje je kontrolisao – Napred, Napred Razvoj i Montinvest Properties – i Jopag AG, čiji je zakonski zastupnik Vitomir Perić, na berzi su nastavile da kupuju i ubrzo su postali vlasnici 35,32 odsto akcija Energoprojekt Holdinga. Tek kada je Komisija za hartije od vrednosti to otkrila, oni su objavili nameru o preuzimanju preostalih akcija. I umesto da ih kazni, država im je omogućila da svoj naum sprovedu u delo, čime je praktično abolirala bezakonje. Sada je jasno da je država sve to radila u korist svoje štete, ali bi zbog nje kraćih rukava mogli ostati i mali akcionari, koje ionako niko ne štiti.
To što je Bojović 2017. za jednu akciju Energoprojekta nudio 1.501 dinar, a sada gotovo niko nije spreman da za njih izdvoji samo peti deo te sume, možda i ne bi bilo važno sa aspekta javnog interesa da država nije bila i još je vlasnik trećine akcija, kaže vrsni poznavalac privrednog prava, koji podseća da država nije gubitnik samo zbog razlike u ceni akcija, već i zbog činjenice da je ranije Energoprojekt redovno uplaćivao deo dobiti u vidu dividendi u budžet Srbije.
Novi gazda, nova i pravila
Novi gazda, međutim, uveo je i nova pravila, tako da se dobit više ne deli na ravne časti, već sva dobit ostaje neraspoređena. Time su svi mali akcionari, uključujući i državu, uskraćeni za dividendu, tako da je do kraja 2022. neraspoređena dobit dostigla skoro tri milijarde dinara ili 25,3 miliona evra. Da je, kojim slučajem, novi vlasnik pristao da u vidu dividende podeli bar 20 odsto dobiti, kao što je ranije bila uobičajena praksa, malim akcionarima bi do sada bilo uplaćeno po 54 dinara dividende za svaku akciju.
Najviše je, ipak, oštećen budžet Srbije, u koji je po tom osnovu moglo da se slije oko 195 miliona dinara. A nije nijedan. Poređenja radi, 2016. Energoprojekt je u državnu kasu uplatio 73,4 miliona dinara dobiti. Uz to, dividendu su isplaćivala i mnoga zavisna preduzeća – Energoprojekt Oprema je 2015. svim akcionarima isplatila dividendu od 340 dinara po akciji, dok su mali akcionari Entela uspeli čak i 2018. da na Skupštini akcionara izglasaju da im se po osnovu dobiti za prethodnu godinu isplati dividenda od 1.185 dinara po akciji.
Da li je i predstavnik Srbije u Nadzornom odboru, Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede glasao da se zaustavi isplata dividendi malim akcionarima, uključujući i državu? Tim pre što je 2016. Energoprojekt u budžet uplatio 73,4 miliona dinara dividende, a poslednjih godina ni dinar
Da li je možda iko iz Vlade Srbije pitao kako je na sednicama Nadzornog odbora i Skupštine akcionara glasao njihov predstavnik? Da li je i pomoćnik ministra privrede bio za to da se obustavi dalja isplata dividendi? Možda to više nije ni važno, ako se ima u vidu da je između 2021. i 2022. konsolidovana neto dobit smanjena sa 864,9 na samo 13,9 miliona, uz pad prihoda sa 20,4 na 14,2 milijarde dinara.
Nisu, međutim, svi tako ravnodušni kao država. Marko Martinoli, privatni investitor iz Beograda i zastupnik firmi Activist iz Beograda i Activeast Management iz Londona bili su manjinski akcionari tri Energoprojektova zavisna preduzeća – Entel, Industrija i Oprema i u skladu sa zakonom su tužili Napred Razvoj, Energoprojekt Holding, Montinvest Properties i Bojovića lično. Martinoli za Radar kaže da bi mogla nastupiti direktna šteta za Republiku Srbiju ako sudovi ne dopuste da se brojne parnice manjinskih akcionara ne okončaju u skladu sa zakonima,
„Država je i dalje akcionar sa značajnim uticajem na finansijske i operativne politike Energoprojekt Holdinga ili bi bar teoretski tako trebalo da bude, mada je u suštini potpuno drugačije jer Srbija izgleda uopšte nije zainteresovana da štiti svoje interese u toj grupi. Od 2017. do danas Napred Razvoj je uništio značajan deo vrednosti preuzete grupe. To se vidi i po padu cena akcija od oko 80 odsto, čemu je doprinelo donošenje odluka isključivo u interesu većinskog, a na štetu manjinskih akcionara, ukidanje dividendi koje su pre preuzimanja redovno isplaćivane. Uz to, dominantni vlasnik je umrtvio trgovinu na berzi i pretvorio akcije Energoprojekta u nelikvidne hartije“, kaže Martinoli.
„Muštuluk“ iz Vrhovnog suda
Zbog toga, poručuje on, sve parnice koje vode manjinski akcionari Energoprojekta suštinski štite i interese države. „Prethodno su u dugom sudskom postupku utvrđene fer vrednosti akcija Energoprojektovih zavisnih društava, Entela na 27.994 dinara, Industrije 7.474 i Opreme 5.771 dinar. Ta fer vrednost je u odnosu na procenjene vrednosti, koju je kao cenu u ponudi za preuzimanje prihvatila Komisija za hartije od vrednosti, za Enetl bila veća 108 odsto, za Industriju 168, a za Opremu 89 odsto. S obzirom na to da u svakom od ta tri zavisna preduzeća država ima 33,58 odsto, fer vrednost njenih akcija u Entelu je 3,97 milijardi dinara, u Industriji 310,9 miliona i Opremi 462,4 miliona dinara. Sve zajedno 4,75 milijardi dinara ili više od 40 miliona evra“, kaže sagovornik Radara.
On ističe da u tu sumu nije uračunata fer vrednost ostale imovine koja pripada državi po osnovu njenih akcija u Energoprojekt grupi. A razlika između te fer vrednosti i trenutnih cena na berzi je 3,6 milijardi dinara i tolika bi, po njegovim rečima, bila direktna šteta za državu ako se parnice malih akcionara ne okončaju u skladu sa srpskim zakonima. Iako je od preuzimanja prošlo skoro sedam godina, čini se da još nije, ali bi uskoro moglo biti kasno da se spasi šta se još spasiti može. Suština problema je da su mali akcionari, kako navode, stekli pravo da tuže novog vlasnika zbog kršenja odredbi Zakona o preuzimanju, sudovi su na osnovu toga odredili fer vrednosti akcija, koje su pre toga utvrdili finansijski veštaci i po tim cenama je on morao da ih otkupi. Mnogi su to pravo iskoristili, da bi posle nekoliko godina, na žalbu Bojovića, Vrhovni sud odlučio da promeni sudsku praksu i presudi u korist većinskog vlasnika, objašnjava Martinoli.
U rukama novog vlasnika tržišna vrednost Energoprojekt Holdinga pala je na 29,5 miliona evra, dok je 2017, u trenutku preuzimanja, koje je dotadašnje rukovodstvo označilo kao „neprijateljsko“, bila 127 miliona evra, a samo akcije u vlasništvu države tada su vredele 16 miliona evra više nego cela kompanija danas
Zbog toga su mnogi mali akcionari prinuđeni da vrate novac koji su uredno naplatili posle pravosnažno okončanih postupaka, kaže on i ističe da su se zbog toga nedavno obratili Ustavnom sudu, koji bi sada trebalo da utvrdi kako je to Vrhovni sud promenio nekoliko prethodno donetih pravosnažnih presuda i utvrdio da preduzeća pod kontrolom Bojovića i firme sa kojima one zajednički deluju ne treba da plate fer vrednost akcija, koje su nadležni sudovi u potpunosti prihvatili, već da mogu da ih plate mnogo jeftinije. Male akcionare posebno iritira to što je Vrhovni sud takvu odluku obrazložio navodnim „ujednačavanjem sudske prakse“, a tvrde da su pre toga sve presude i prvostepenih i drugostepenih sudova u svim sporovima donete u njihovu korist, a na štetu većinskog vlasnika Energoprojekta, pa nije ni bilo potrebe da se bilo šta „ujednačava“.
„Ovakva odluka Vrhovnog (kasacionog) suda stvorila je haos u pravnom sistemu, pa je, primera radi, ista sudija 7. aprila 2022, nakon četiri i po godine utvrđivanja fer cene akcije, presudila u potpunosti u korist manjinskih akcionara, a u drugom postupku, sa skoro identičnom činjeničnom osnovom 9. novembra 2023. u potpunosti protiv manjinskih akcionara“, navodi Martinoli.
Sporne odluke Komisije za hartije od vrednosti
On je uveren da je preuzimanje Energoprojekta klasičan primer kako se krše prava manjinskih akcionara, jer su u ovom slučaju zakazali skoro svi predviđeni mehanizmi zaštite tih prava u Srbiji. „Kažem skoro svi, jer smo se obratili Ustavnom sudu koji sada ima priliku da razreši ovaj skandal, poništi presudu Vrhovnog suda i naloži mu da donese zakonite odluke. Na taj način, on ima priliku da spase Srbiju od blamaže pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i da spreči da dug, u suštini, fizičkog lica Dobroslava Bojovića postane dug Republike Srbije, a sve usled nesavesnog i nezakonitog postupanja srpskih sudova“, poručuje Martinoli, uz opasku da ga sve podseća na Orvelovu Životinjsku farmu, u kojoj su svi jednaki, ali su neki „jednakiji“ od drugih.
U ustavnoj žalbi malih akcionara zavisnog preduzeća Energoprojekt Oprema navodi se mejl kojim je Napred razvoj još 10. marta 2023. obavestio javnog izvršitelja da zaustavi dalju prinudnu naplatu, zbog nove presude Vrhovnog suda. Kvaka je samo u tome što je tu presudu Vrhovni sud doneo tri i po meseca kasnije, 26. juna
Nije grupa akcionara u čije ime govori Martinoli jedina koja je protiv presude Vrhovnog suda podnela ustavnu žalbu. Isto je učinila i grupa od 97 malih akcionara zavisnog preduzeća Energoprojekt Oprema. U toj žalbi u koju je Radar imao uvid, ukazuje se i na neke veoma čudne detalje. Jedan od čudnijih je svakako dokaz da je finansijska direktorka Napred razvoja još 10. marta 2023. mejlom obavestila javnog izvršitelja Marka Vukićevića da zaustavi dalju prinudnu naplatu, po do tada donetim sudskim rešenjima, jer je „dobila obaveštenje od naše pravne službe da je tokom izvršene revizije po ovom predmetu preinačena presuda, kojom je odbijena tužba akcionara Energoprojekt Opreme za isplatu razlike u ceni akcija“.
Možda sadržaj ovog mejla i ne bi bio toliko čudan da nije poslat tri i po meseca pre nego što će (26. juna iste godine) Vrhovni sud doneti svoju odluku! I skoro godinu dana pre nego što će (27. februara 2024) ta presuda biti dostavljena malim akcionarima, koji sada Ustavnom sudu predlažu da poništi presudu Vrhovnog suda od 26. juna prošle godine i da u roku od 60 dana ponovi postupak po žalbi Bojovićevog Napred razvoja.
33,58 odsto
ili 3.671.205 akcija Energoprojekt Holdinga je u vlasništvu Republike Srbije
Ovoj rašomonijadi u velikoj meri kumovala je i Komisija za hartije od vrednosti, nizom čudnih odluka. Ona je, između ostalog, prvi zahtev za preuzimanje akcija svih zavisnih preduzeća Energoprojekta odbila, da bi drugi, posle godinu i po dana, odobrila, ali po znatno nižim cenama od onih koje su manjinski akcionari brojnim dopisima predočili Komisiji za hartije od vrednosti. U međuvremenu neki od njih podneli su privrednim sudovima tužbe da novi vlasnik otkupi njihove akcije po uslovima pod kojima je, po zakonu, morao da objavi ponudu za preuzimanje. Kasnije je te presude poništio Vrhovni sud, pa će na kraju sve morati da preseče Ustavni sud, a možda i Evropski sud za ljudska prava.
Sve u svemu ovakav odnos države prema malim akcionarima sigurno neće doprineti oživljavanju srpskog tržišta kapitala, na kome je pre dve decenije, 2002. godišnji promet bio skoro 1,7 milijardi evra, skoro 10 puta veći nego prošle godine.
