Za potrebe izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu država je od arapske kompanije Al Dahra otkupila 26 parcela, površine od skoro 11 hektara. Reč je o istom onom zemljištu koje je pre samo sedam godina kroz privatizaciju PKB-a prodala istoj toj kompaniji, ali ga je sad otkupila po 13 puta većoj ceni. Kako je za Radar potvrđeno u Državnom pravobranilaštvu, jedan kvadrat zemljišta Al Dahri i još jednoj arapskoj kompaniji nepoznatog vlasnika država je sada platila 720 dinara po kvadratu. Iste te parcele je 2018. prodala po ceni od svega 55 dinara po kvadratnom metru.
Izgradnja Nacionalnog stadiona, paviljona za Ekspo 2027. i ostalih pratećih objekata u okviru te specijalizovane međunarodne izložbe, vlast je proglasila projektima od nacionalnog interesa. Po sadašnjoj računici, kompleksi u Surčinu će nas koštati više od dve milijarde evra, ali se može očekivati da i ta cifra na kraju drastično poraste, jer je to sad već nepisano pravilo po kom funkcioniše srpska vlast.
Bez sumnje, od ovih projekata profitiraće i arapska kompanija Al Dahra, koja je 2018, prilikom privatizacije Poljoprivrednog kombinata Beograd kupila skoro 17.000 hektara zemljišta po ceni od svega 4.700 evra po hektaru, odnosno 0,47 evra ili 55,46 dinara po kvadratu. I tada je bilo jasno da je za Al Dahru kupovina PKB-a praktično bila ravna poklonu, a koliko se isplatila sada se najbolje i vidi.
Dva kompleksa u Surčinu, po sadašnjoj računici, poreske obveznike koštaće više od dve milijarde evra, ali se može očekivati da i ta cifra na kraju drastično poraste, jer je to sad već nepisano pravilo po kom funkcioniše srpska vlast
Naime, kako je za Radar rečeno u Državnom pravobranilaštvu, za potrebe izgradnje Nacionalnog stadiona Republika Srbija je „zaključila sporazume o naknadi za eksproprijaciju zemljišta radi izgradnje objekata iz oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture, kao i vodoprivrede, a u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona sa tri pravna lica“.
Zemljište državi prodala još jedna kompanija iz Emirata
Najviša parcela, ukupno 26, otkupila je upravo od Al Dahre. Reč je o zemljištu površine od 107.127 kvadrata, odnosno blizu 11 hektara, koje se nalazi na teritoriji katastarske opštine Surčin. Te parcele kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sada je prodala državi po ceni od 720 dinara po kvadratnom metru. To je, dakle, oko 13 puta veći iznos od onog po kojoj je iste te parcele platila istoj toj državi.
Iz ovog proizlazi da je Al Dahra zemljište u Surčinu sada prodala za 77.131.440 dinara, a da ga je pre sedam godina kupila za svega 5.941.263 dinara.
Osim od Al Dahre, za potrebe izgradnje Nacionalnog stadiona, država je zemljište po istoj ceni otkupila i od kompanije New International Investments. Ta firma dobila je naknadu za eksproprijaciju za dve parcele, ukupne površine od 3.682 kvadrata. Radio Slobodna Evropa ranije je pisao da je deo poljoprivrednog zemljišta koje je pripadalo Al Dahri upisan kao vlasništvo upravo te kompanije.
New International Investments je kao glavnu delatnost prilikom osnivanja naveo konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. U vlasništvu je kompanije Serbia Real Estate Holding, koja je, kao i Al Dahra, registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predsednik Nadzornog odbora firme New International Investments 011 je Kedaim Abdula Saed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022. obavljao u Al Dahri. Radar je ranije pisao da su, sudeći po bazi stvarnih vlasnika u APR-u, obe kompanije registrovane u Abu Dabiju na istoj adresi, ali i da im se kancelarije nalaze na istom spratu.
Nema mnogo očiglednijih primera korupcije i nanošenja direktne štete budžetu i pljačke građana od ovoga. Da imamo tužilaštvo i sudove, a nemamo ih, nikome ne bi palo na pamet da ovako nešto pokuša, a kamoli da uradi
Jovan Rajić
Nije poznato da li je ta firma do parcela u Surčinu došla kupovinom ili joj ih je Al Dahra samo prepisala. Kako su povezane, da li je to zemljište poklonjeno New International Investmentsu, koliko kvadrata je prodala od kupovine PKB-a i po kojoj ceni, pitali smo kompaniju Al Dahra Srbija, ali do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.
Zanimljivo je i da je u postupku eksproprijacije država otkupila zemljište i od kompanije Agroindustrijska korporacija Beograd, koja je u gotovo stopostotnom vlasništvu Vlade Srbije. Od nje su po istoj ceni od 720 dinara po kvadratu otkupljene parcele površine od 13.491 kvadrat, koje su takođe nekad pripadale PKB-u.
Od iste državne firme i još četiri fizička lica za potrebe izgradnje objekata za međunarodnu izložbu Ekspo 2027 država je eskproprisala parcele površine od 193.204 kvadrata, ali po ceni od čak 6.142 dinara po kvadratnom metru. Nije poznato zašto je tolika razlika u ceni, odnosno vrednosti zemljišta koje je otkupljeno za Ekspo i Nacionalni stadion, budući da je reč o objektima koji se nalaze u neposrednoj blizini.
Očigledni primeri korupcije i pljačke građana
Kako je moguće da je država „učinila“ da zemljište koje je prodala pre sedam godina arapskim investitorima sada kupuje po 13 puta većoj ceni? Jovan Rajić, advokat i šef pravnog tima organizacije RERI, navodi za Radar da nije prvi put da država prodaje zemljište na atraktivnim lokacijama, a kasnije ga otkupljuje po višestruko većim cenama.
77,1 milion dinara
platila je država za nepunih 11 hektara, koje je nekada, kao deo PKB-a, prodala za svega 5,9 miliona dinara, a sada joj je to zemljište potrebno za Nacionalni stadion u Surčinu
„Nema mnogo očiglednijih primera korupcije i nanošenja direktne štete budžetu i pljačkanja građana od ovoga. Ne može se naći opravdanje za ovakvo postupanje niti bilo kakvo iole racionalno, a kamoli ekonomski razumljivo objašnjenje. Problem je što smo mi kao društvo, zbog ogromnog broja ovakvih i sličnih slučajeva na to oguglali i sada na to ne reagujemo nikakvim zaprepašćenjem, već samo konstatujemo da se, eto, ponovo dogodilo. Bahati vlastodršci takođe nemaju nikakvu obavezu ili potrebu da objasne ovakvo postupanje, direktno suprotno javnom interesu“, kaže Rajić.
On dodaje da je ovo, nažalost, ponovo pitanje nepostojanja institucija. „Da imamo tužilaštvo, a nemamo ga, da imamo sudove, a nemamo ih, nikome ne bi palo na pamet da ovako nešto pokuša, a kamoli da uradi. Nedavno sam čuo da u Japanu ne postoji krivično delo nelegalne gradnje, odnosno gradnje bez građevinske dozvole, i to zato što nikome ne bi palo na pamet da pokuša da gradi bez građevinske dozvole. Kod nas postoji skoro pet miliona nelegalnih objekata. To je razlika između države i teritorije koju kontroliše organizovana kriminalna grupa“, zaključuje Rajić.
Vlada na čijem je čelu bio Vučić 2015. je omogućila da se 17.000 hektara do tada državnog zemljišta upiše kao privatna imovina PKB-a i na taj način zaobiđena je zakonska zabrana prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta strancima
Da je zemljište koje je država prodala Al Dahri dala „ispod svake cene“ bilo je jasno već godinu dana kasnije, kada je PKB Korporacija, firma koja je ostala u državnom vlasništvu posle privatizacije PKB-a, oglasila prodaju 55 hektara i 87 ari zemljišta na katastarskoj opštini Komareva humka. Određena je minimalna cena od 2,13 miliona evra, odnosno 3,8 evra ili 448 dinara po kvadratu. I to je osam puta veća suma od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri.
Izigravanje zakona zbog arapskog investitora
Malo ko se i 2018. nije složio da je prodaja zemljišta toj arapskoj kompaniji bila ravna poklonu. U vreme kada je prodato Al Dahri, prema pisanju Insajdera, hektar poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini vredeo je do 18.000 evra, odnosno 1,8 evra ili 212 dinara po kvadratu.
I nije tada bila sporna samo prodaja zemlje, već i činjenica da je vlast izigrala sopstvene zakone, koji su zabranjivali prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Kako bi to omogućila, prodaja je realizovana tako što je državno zemljište, koje je PKB koristio, upisano kao njegova privatna imovina. Taj upis je realizovan 2015, nakon što je Vlada, na čijem je čelu tada bio Aleksandar Vučić, donela Zaključak kojim je omogućeno da se 17.000 hektara do tada državnog zemljišta upiše kao privatna imovina PKB-a. Na taj način je zaobiđena zakonska zabrana prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta, a Al Dahra je kao jedini ponuđač na tenderu kupila zemljište, opremu, objekte i stoku PKB-a za oko 120 miliona evra.
6.142 dinara
koštao je svaki kvadratni metar zemljišta na kojem se planira kompleks Ekspo 2027, što je osam i po puta veća cena od one po kojoj je država kupila parcele za Nacionalni stadion
Vučić je, očekivano, sve vreme tvrdio da je sve urađeno u skladu sa zakonom. On je početkom 2019. izjavio da je odluke Vlade odobrio Republički sekretarijat za zakonodavstvo i istakao da su privatizaciju PKB-a pozdravili i Fiskalni savet, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
„Mislim da se ovde radi o tome da mi želimo da imamo kompanije koje će da donose profit ovoj zemlji, koje će da plaćaju poreze, a ne da država daje svoj novac da bi nadoknađivala gubitke“, rekao je Vučić i dodao da (Al Dahra) to zemljište „ne može odneti na ćilimu“.
Otkup zemljišta i zbog auto-puta do Zrenjanina
I ovde izvesno nije (bio) kraj kupovini zemljišta od arapske kompanije. Princip prodaje zemlje ispod svake cene, a onda otkup po značajno većoj, važiće i za eksproprijaciju zemljišta zbog projekta izgradnje 105 kilometara dugog auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a potom do Novog Sada, jer će i on ići preko njenih parcela.
Saobraćajnica do Zrenjanina počela je da se gradi u martu prošle godine, a i ranije je bilo jasno da će država od arapske kompanije morati da otkupi parcele koje im je za male pare prodala 2018. Iako su iz resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdili da će promeniti trasu, Aleksandar Antić, direktor Koridora Srbije potvrdio je da će ona, ipak, ići preko zemljišta Al Dahre.
„Trasa auto-puta, negde oko tri kilometra, ide preko zemljišta koje je u vlasništvu Al Dahre. To je ispod tri procenta čitave trase. I za njih će, naravno, važiti apsolutno ista pravila kao i za sve ostale ljude koji imaju zemljište duž čitave trase, na osnovu rešenja nadležnog organa opštinske uprave da se vrši eksproprijacija“, rekao je Antić prošle godine, ali nije otkrio po kojoj će ceni zemljište biti otkupljeno.
Jasno je, međutim, da Al Dahra od svega može samo profitirati, jer zakon nalaže isplatu tržišne vrednosti koja je drastično veća od one po kojoj su parcele prodate. To su pravila koja važe, baš kao što je rekao i Antić, i za sve ostale ljude koji imaju zemljišta na kojima država planira velike infrastrukturne projekte.
Država će zemljište koje je prodala 2018. morati da otkupljuje i za auto-put od Beograda do Zrenjanina, jer planirana trasa u dužini od oko tri kilometra ide preko zemljišta koje je u vlasništvu Al Dahre, što je potvrdio i direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić
Uprkos jeftinoj kupovini, ova kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne može da se pohvali pozitivnim rezultatima u poslovanju, budući da je prošle godine zabeležila gubitak od 18,5 miliona evra. Ipak, u Srbiji poseduje veliku imovinu. Prema zvaničnim podacima, raspolaže sa više od 1.002 parcele i objekta u Besnom Foku. U Surčinu je vlasnik 1.013 nepokretnosti, u Zrenjaninu ima 121 parcelu, na Novom Beogradu garsonjeru, a u Sremskoj Mitrovici dva poslovna prostora. Prema nekim podacima, samo su objekti koji su u vlasništvu Al Dahre vredni oko 600 miliona evra.
I nesumnjivo je da će se, kad se podvuče crta, poslovanje Al Dahre u Srbiji isplatiti, da li kroz proizvodnju ili prodaju imovine koju je ta kompanija gotovo dobila na poklon. Sa druge strane, država će podvlačenje crte izbegavati, jer je, a kako drugačije nego svesno, zbog svih velikih projekata državnu kasu gurala u minus. Nekad je to činila prijateljima sa Istoka, kao u slučaju Al Dahre ili Beograda na vodi, nekad ortacima sa Zapada, za šta je primer i Generalštab, a nekad je sve radila u korist ovdašnjih drugara, vlastima bliskih biznismena iz Srbije.
