Piše: Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk
Ni to što su pre samo nešto više od mesec dana stručnjaci zaduženi za nadzor nove pruge od Novog Sada do Kelebije uočili niz nepravilnosti, nije sprečilo predsednika Aleksandra Vučića da po ko zna koji put najavi da će ona u saobraćaj biti puštena već u prvoj polovini jula. Za samo mesec i po dana, kao da je sve u najboljem redu, a baš i nije. Daleko od toga.
Na to ukazuje i najnoviji, aprilski izveštaj Projekt biroa Utiber, vođe konzorcijuma, kojem je država poverila nadzor nad radovima na deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Taj izveštaj, u koji je Radar imao uvid, Utiber je dostavio investitoru, Infrastrukturi železnice Srbije i u njemu se konstatuju brojni nedostaci. Mnogi su vidljivi i golim okom, o čemu svedoče i fotografije, kao deo zvaničnog izveštaja o nadzoru. Neke od njih Radar ekskluzivno objavljuje da bi se i javnost uverila u kvalitet radova, koji su poreske obveznike koštali više od milijardu evra.
U izveštaju Utibera konstatuje se da je na oko 15 mesta „erodiran deo kosine pruge“, što znači da je ugrožena stabilnost „trupa pruge“, preko koga su postavljene šine. Sagovornik Radara, vrstan poznavalac železničke infrastrukture, naglašava da su nedostaci takvi da praktično ugrožavaju bezbednost saobraćaja na pruzi. Do takvih nedostataka, objašnjava, dolazi zbog lošeg kvaliteta izvedenih radova, za koje su angažovane dve kineske kompanije, CCCC i CRIC, sa brojnim podizvođačima, a mogu nastati i zbog neadekvatnog održavanja pruge. U svakom slučaju, sa takvim manama, kategoričan je sagovornik Radara, pruga ne bi smela biti puštena u saobraćaj. Još neverovatnije su mu, kaže, tvrdnje zvaničnika da će takvom prugom vozovi voziti brzinom od 200 kilometara na sat.
Umesto da otvori četvore oči, vlast zažmurila na oba
I umesto da zbog uočenih nedostataka, naročito posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, vlast otvori četvore oči, ona je izgleda zažmurila na oba, kao da ne vidi nijednu primedbu na koje ukazuju mnogo veći stručnjaci za brze pruge od šefa države. Usput je 22. maja Vlada razrešila dužnosti dotadašnjeg v. d. direktora Infrastrukture železnice Vladimira Maksimovića i na to mesto imenovala njegovog zamenika Zorana Jevtića.
Poznavaoci odnosa u vrhu vlasti, koja ne voli da im neko kvari planove, navode tri moguća razloga za smenu Maksimovića, koji je za v. d. direktora postavljen 6. decembra 2024, nakon što su njegovi prethodnici, Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, optuženi za pad nadstrešnice. Prvi je što je upoznat sa primedbama Utibera na još neotvorenu deonicu pruge, koje bi vlast, ako je ikako moguće, da sakrije od očiju javnosti. Drugi je dopis, koji je Infrastruktura 14. februara poslala kineskim izvođačima i nadzornom organu za deonicu do Subotice.
Uočeni nedostaci su posledica lošeg kvaliteta izvedenih radova ili neadekvatnog održavanja pruge. U svakom slučaju takva pruga ne bi smela biti puštena u saobraćaj. Još neverovatnije su tvrdnje da će njom vozovi ići 200 kilometara na sat, tvrdi ekspert za železnički saobraćaj
Taj dokument na 17 strana, čije je delove Radar prvi objavio, potpisala je menadžerka za razvoj i investicije Infrastrukture Sanja Danilović, a dostavljen je i Maksimoviću. Treći razlog za smenu je još opširniji izveštaj na 135 strana i prateći dopis, koje je on 6. marta poslao resornom ministarstvu, nadzornom organu i izvođačima. U tom dokumentu on upozorava da su i na deonici od Beograda do Novog Sada, koju Vučićeva vlast hvali na sva zvona, uočeni brojni nedostaci, od kojih je neke „potrebno hitno ukloniti, jer ugrožavaju živote putnika“. I umesto da ukloni sve falinke, Vladi je očito bilo mnogo lakše da „ukloni“ Maksimovića. Kao da će time rešiti sve probleme.
Ne hajući ni na kasnija upozorenja Utibera, koji je država angažovala da nadzire kvalitet nove pruge, Vučić je 24. maja, gostujući na Pinku, izjavio da će već za mesec i po ona biti puštena u saobraćaj. „Imam jednu veliku novost za sve. Nadam se da ćemo u prvoj polovini jula otvoriti brzu prugu do Subotice i nadam se da će biti završena sva papirologija. Uništili su nas ovi koji su prethodnih šest meseci razarali Srbiju, desetine miliona evra smo izgubili samo zato što nismo otvarali završenu prugu. Ali je takvo stanje u zemlji, takva hajka i takav strah je kod ljudi zavladao da u jednom trenutku niko nije smeo da daje nikakve dozvole, niko nije smeo da se bavi svojim poslom. Sad se to menja i verujem da ćemo će ponovo podignuti kao Feniks iz pepela“, poručio je.
Na stranu što on nije nadležan, još veći problem je što se od tada nije oglasio niko od nadležnih, pa ni novi v. d. direktora Infrastrukture železnice Zoran Jevtić, koji bi trebalo da je upoznat sa nedostacima na toj pruzi, koji su pre samo mesec dana uočeni prilikom nadzora sprovedenih radova.
Niko, doduše, od nadležnih nije reagovao ni nakon 23. aprila, kada je Vučić, takođe na Pinku, rekao da bi pruga do Subotice mogla biti svečano otvorena već do 7. jula. „Ja verujem da bismo do 7. jula mogli da otvorimo prugu od Beograda do Subotice, posle svega što su nam radili… Stvarno divno, idealno i to može za dva meseca“, poručio je tada.
Tom izjavom pokušao je da sačuva uveliko srozani propagandni imidž „najvećeg graditelja u istoriji Srbije“. Problem je, međutim, što kvalitet nekih od infrastrukturnih projekata u pitanje dovodi i najnoviji, aprilski izveštaj Utibera o rezultatima nadzora brze pruge, a pre toga, u februaru i martu, na slične probleme ukazali su i iz Infrastrukture železnice. To očito nije bilo dovoljno da predsednik odustane od nauma da i tu deonicu što pre pusti u saobraćaj, iako je potpuno neizvesno kada će i da li će uopšte više moći da se koristi stanica u Novom Sadu.
Izmenama idejnog projekta za prugu od Novog Sada do Kelebije dve kineske firme su kao izvođači radova oslobođene obaveze upravljanja i održavanja pruge, ali za smanjeni obim posla nije smanjena i ugovorena cena, što ukazuje na moguće izvlačenje novca i korupciju
Infrastruktura je 14. januara angažovala Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada da za nepunih 30 miliona dinara izradi Elaborat o oceni stanja konstrukcije stanične zgrade. Iako je prvobitno objavljeno da će taj posao biti završen za četiri meseca, Forbs je 9. maja, pozivajući se na izjavu veštaka FPN-a Andrije Rašete pred višim javnim tužiocem u Novom Sadu, objavio da stručnjaci tog fakulteta još nisu dobili dozvolu da uđu u staničnu zgradu i obave ugovoreni posao.
Izveštaj državnog preduzeća Infrastruktura železnice demantuje predsednika države
Šef države i ranije je „ubrzavao“ vozove na brzoj pruzi. Četiri nedelje pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, 3. oktobra 2024, tokom test vožnje od Beograda do Subotice, tvrdio je da je „sve rađeno po najvišim standardima“ i da će „novoizgrađena deonica brze pruge od Novog Sada do Subotice biti otvorena 24. novembra, godinu dana pre predviđenog roka“.
Ni nakon pada nadstrešnice, predsednik nije prestajao da dodaje gas. Tako je 19. novembra rekao da će prvi voz za Suboticu krenuti 24. novembra, s tim što će „naravno, zbog događaja u Novom Sadu, to biti bez pompe“, da bi, kada je i taj rok prošao, za TV Informer izjavio da „nije realno da prvi soko krene pre februara 2025“.
Sa ove vremenske distance posebno bodu oči njegove reči iz oktobra 2024, da su na toj deonici „završene moderne železničke stanice“. Nadstrešnica na jednoj od njih srušila se četiri nedelje kasnije, a naknadno su i iz Infrastrukture železnice uočili brojne falinke i na mnogim drugim usputnim stanicama, koliko god vlast za njih tvrdila da su „moderne“. Zbog toga je to državno preduzeće, kao investitor, od izvođača i nadzora 14. februara zahtevalo da se svi propusti što pre otklone. U tom izveštaju konkretno se nabrajaju nedostaci na staničnim objektima u Sajlovu, Rumenki, Kisaču, Cokli, Zmajevu i Bačkom Dobrom Polju.
Srbija je platila 4,7 miliona dolara „penala“ jer je kasnila sa eksproprijacijom i nije na vreme potrošila ruski kredit od 915 miliona evra za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada, a onda je, da bi ubrzala radove na drugoj deonici, kineskim izvođačima platila dodatnih 95 miliona dolara
Svojevrsni kuriozitet je da je troje od šestoro visokih funkcionera, koji su Vučiću i njegovoj supruzi Tamari pravili društvo na test vožnji do Subotice, ostalo bez funkcija. Goran Vesić, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Jelena Tanasković, u to vreme v. d. direktora Infrastrukture železnice su na optužnici i terete se za smrt 16 ljudi, pod teretom srušene nadstrešnice, a Milan Đurić je podneo ostavku na mesto gradonačelnika Novog Sada.
Smanjene obaveze kineskih izvođača, ali ne i suma koja im je isplaćena
Osim brojnih nedostataka na pruzi od Novog Sada do Subotice, na koje ukazuju i Utiber i Infrastruktura železnice, ovaj državni projekat prate još neke kontroverze. Sam idejni projekat za izgradnju pruge od Novog Sada do Kelebije sadrži neke nelogičnosti. Jedna od njih je, ukazuju eksperti, da su dve kineske firme, izvođači radova, oslobođene obaveze upravljanja i održavanja pruge, a s druge strane za tako smanjeni obim posla nije smanjena i cena ugovorenog posla, već je ostala ista. To, kako navode upućeni, ukazuje na moguće izvlačenje novca i korupciju.
Na stranu što predsednik nije nadležan, još veći problem je što se posle njega nije oglasio niko od nadležnih, pa ni novi v. d. direktora Infrastrukture železnice, koji bi trebalo da je upoznat sa nedostacima na brzoj pruzi, koji su uočeni u aprilu, prilikom nadzora sprovedenih radova
Izvor Radara upoznat sa svim detaljima ovog projekta objašnjava da su projektni zadatak za idejni projekat i projektni zadatak za građevinsku dozvolu „početni izvor korupcije“. Tim pre što se, kako objašnjava, u projektnom zadatku za građevinsku dozvolu navode opšta mesta, umesto da se njim propišu i najsitniji detalji, kako je to uobičajeno. On podseća i da je najpre projektni zadatak, još 2015. izradilo resorno ministarstvo, a potpisali su ga tadašnja ministarka Zorana Mihajlović i tadašnji predsednik Revizione komisije i državni sekretar u tom ministarstvu Dejan Trifunović.
Reviziona komisija je potom, 6. avgusta 2020, usvojila izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli Studije opravdanosti i idejnog projekta za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge od Beograda do Kelebije, koji su potpisali predsednik Revizione komisije Imre Kern i Aleksandra Damjanović, tada državna sekretarka, koja je u međuvremenu postala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na trećoj strani tog dokumenta, u odeljku „Projekti arhitekture“, na prvom mestu je „Projekat arhitekture i adaptacije stanične zgrade sa spoljnim uređenjem Železničke stanice Novi Sad“, što je još jedna potvrda da je novosadska stanica rekonstruisana pre nego što je njena nadstrešnica pala.
Mesec dana kasnije, 7. septembra 2020. predat je projektni zadatak za građevinsku dozvolu koji je potpisao tadašnji v. d. direktora Infrastrukture Nebojša Šurlan. Njime je potpuno izmenjen idejni projekat, jer se u njemu navodi samo izgradnja drugog koloseka od Novog Sada do Subotice, što je praktično pola pruge. Krajnje je neobično i što se u tom projektnom zadatku ne pominju pojedinačno usputne stanice, već su sve obuhvaćene samo jednom rečenicom koja se odnosi na „projekat zgrada i uređenja staničnih kompleksa (stanične zgrade sa ostalim pratećim objektima, površinama i tehničkom infrastrukturom)“.
Već 3. marta 2021. usvaja se izmena projektnog zadatka za građevinsku dozvolu, koju takođe potpisuje Šurlan. Tom izmenom, otkucanom na jednoj strani, opet se menja suština projekta, pa i sam naslov u „Projektni zadatak za građevinsku dozvolu za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija“. To znači da se sad odnosi na celu prugu, na oba, a ne samo na jedan kolosek, kao što je do tada bilo.
Druga „neobična“ izmena je što je iz prvobitnog projektnog zadatka izbrisan deo „Projekat upravljanja i održavanja pruge“. Suština te „operacije“ se zapravo, tvrde upućeni, svodi na to da je ovakvom izmenom smanjena obaveza kineskih izvođača, ali ne i cena koja će im za njihov, sada znatno manji deo posla, biti plaćena.
U dokumentu koji je 6. avgusta 2020. usvojila Reviziona komisija, a potpisala ga je i tadašnja državna sekretarka, sada resorna ministarka Aleksandra Damjanović, pominje se i „Projekat arhitekture i adaptacije stanične zgrade sa spoljnim uređenjem Železničke stanice Novi Sad“
Do dolaska Šurlana na čelo Infrastrukture železnice, prema tvrdnjama sagovornika Radara, to državno preduzeće samo je nadziralo radove na pruzi, da bi nakon toga za to bila angažovana ćerka firma nemačke državne železnice Dojče ban, do tada konsultant ruskog RŽD internešnela, koji je gradio deonicu od Stare Pazove do Novog Sada. Tada je rasformiran i Centar za brzu prugu, koji je u okviru Infrastruktura železnice organizovao rad nadzornih organa.
Kad država časti – „penali“ za kašnjenje radova i neiskorišćeni deo ruskog kredita
Konačno, ni finansijski aspekt ovog projekta nije lišen nekih spornih detalja. Vlada Srbije je 11. januara 2013. ugovorila kredit od 914 miliona dolara od Ruske Federacije za izgradnju železničke infrastrukture. Od te sume, za deo brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koji je poveren ruskom RŽD internešnelu, bilo je planirano 585 miliona dolara. Novim protokolom, koji je 30. decembra 2016. potpisala Zorana Mihajlović, produžen je rok za korišćenje tog kredita do kraja 2021, ali su uvedeni kazneni „penali“ od jedan odsto, koje Srbija plaća za deo zajma koji nije povukla i iskoristila.
Bio je to svojevrsni novogodišnji poklon za Ruse, a možda i za nekog od domaćih aktera uključenih u ovaj državni projekat, jer je Srbija po tom osnovu sredinom marta 2018. morala Rusiji da uplati 4.733.000 dolara. To, pak, znači da za pet godina, do 31. decembra 2017. Srbija od odobrene sume nije uspela da iskoristi 473,3 miliona dolara.
Iako je prvobitno rečeno da će Elaborat o oceni stanja konstrukcije stanične zgrade u Novom Sadu biti završen u maju, jedan od veštaka nedavno je pred višim javnim tužiocem u Novom Sadu izjavio da stručnjaci FPN-a još nisu dobili dozvolu da uđu u zgradu i obave svoj posao
Kašnjenju je pre svega kumovala država, koja je na vreme od planiranih 1.500 uspela da ekspropriše svega oko 20 parcela za novu trasu pruge. Zbog toga su kasnili i radovi, pa je novac od ruskog kredita godinama stajao neiskorišćen. Uostalom, sami Rusi su svojevremeno upozorili da radovi na deonici od Stare Pazove do Novog Sada kasne 18 meseci, jer država nije uradila svoj posao.
S jedne strane, dakle, država je plaćala penale za deo ruskog kredita zbog kašnjenja radova, a kineskim izvođačima za deonicu od Novog Sada do Subotice platila je dodatnih 65 miliona dolara, jer je vlast tražila da se ubrza završetak pruge, ne vodeći računa da bi to moglo ugroziti njen kvalitet.
