U drugom reagovanju kompanija Rio Tinto navodi da „veruje“ da moj prethodni odgovor na njihovo prvo reagovanje „predstavlja dobar osnov za uspostavljanje javnog dijaloga o projektu Jadar“. Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, moj članak O otvaranju rudnika u Jadru i posledicama u Radaru od 11. jula 2024. i moj odgovor na reagovanje kompanije Rio Tinta (Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi) od 18. jula 2024, objavljen takođe u Radaru, ne predstavljaju učešće u javnom dijalogu o internim spisima Rio Tinta, niti se takvima mogu smatrati.
I u drugom reagovanju Rio Tinta se navodi da „autor ponovo iznosi tvrdnje da do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“. Ne znam šta se ovde demantuje. Pri tome se moje mišljenje o tome nije promenilo i stojim iza njega.
„Nacrt studije“ predstavlja privatne spise, nedorečeni dokument od kojeg se ogradio i Rio Tinto
Rio Tinto ponovo koristi termin „Nacrt studija“, koje u stvari predstavljaju interne dokumente, privatne spise, objavljene iz nepoznatih razloga, iako su to nezavršeni, neprovereni i nedorečeni dokumenti o kojima nema svrhe diskutovati, jer se i sama kompanija od njih ogradila mnoštvom napomena, na osnovu kojih zaključujem da je sve podložno (bilo kakvim) promenama.
Upravo zbog svega toga, imajući u vidu mogućnost i razmeru štete, ukoliko bi se ipak otvorio rudnik litijuma, snažno sugerišem da investitor i Vlada Srbije, koji se naizmenično oglašavaju sa porukama da oni veruju u neškodljivost projekta po okolinu i stanovništvo Jadra i Rađevine, pre njegovog otvaranja, obezbede finansijske instrumente, garancije, čime bi se bezuslovno i nedvosmisleno obezbedila naplata štete pričinjene stanovništvu Jadra i Rađevine.
Imajući u vidu mogućnost i razmeru štete, ukoliko bi se ipak otvorio rudnik litijuma, snažno sugerišem da investitor i Vlada Srbije, pre njegovog otvaranja, obezbede finansijske instrumente, garancije, čime bi se bezuslovno i nedvosmisleno obezbedila naplata štete pričinjene stanovništvu Jadra i Rađevine
Iako priznaju da sam u svom odgovoru korektno citirao Nacrte studije Instituta „Jaroslav Černi“ o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar, u kojoj se, između ostalog, ukazuje da rudnik nije adekvatno zaštićen, jer bi pri pojavi verovatno maksimalnih velikih voda na obe reke, Koreniti i Jadru, bili poplavljeni i pojedini objekti samog rudnika, već u sledećoj rečenici Rio Tinto tvrdi da time „autor pokazuje i zašto su svi slični napadi na projekat Jadar u prethodnom periodu bili neprimereni ili u najmanju ruku preuranjeni“. Citiranjem delova Nacrta studije Instituta „Jaroslav Černi“ nisam ništa „pokazivao“, niti sam želeo da se uključim u „slične napade“, pogotovo ne u „neprimerene“, što Rio Tinto pokušava da mi imputira.
Ključni problem je i evidentna neusaglašenost projektantskog tima i rukovodstva kompanije
Ovde je ključni problem što postoji evidentna neusaglašenost projektantskog tima Rio Tinta, s jedne i rukovodstva kompanije, s druge strane. Jedan od projektanata je, naime, u svom predavanju od 28. juna 2024, između ostalog, naveo i sledeće: „Samo u uslovima klimatskog scenarija RCP 8.5 za verovatno maksimalnu veliku vodu QVMVV RCP 8.5 (za oba vremenska preseka 2065. i 2100. godina) dolazi do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika. Prelivanje se dešava na deonici Korenite, između uzvodnog i nizvodnog mosta. Duž Jadra dolazi do povećanja nivoa vode u proseku za 25-80 centimetara“, što je suprotno od tvrdnje koju je Rio Tinto izneo u svom poslednjem reagovanju, u kome se kategorično tvrdi da bi čak i u slučaju „kataklizmične poplave, koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina… postrojenje Jadar bilo verovatno jedini objekat u širem regionu plavne zone koji bi ostao netaknut“.
Ključni problem je što postoji evidentna neusaglašenost projektantskog tima Rio Tinta, s jedne i rukovodstva kompanije, s druge strane. Jedan od projektanata, naime, 28. juna 2024. naveo je da bi u slučaju ekstremnih, ali mogućih verovatno maksimalnih velikih voda, došlo do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika na deonici Korenite između uzvodnog i nizvodnog mosta
Poseban osvrt zaslužuje stav Rio Tinta da su u toku rasprave „Projekat Jadar – Šta je poznato?“, koja je održana 2021. i na osnovu koje je objavljen istoimeni zbornik, na taj projekat mnoge primedbe date „preuranjeno“. To neminovno dovodi do pitanja kakve su to primedbe preuranjeno date (pre tri godine!) na dizajn projekta, posebno u toku rasprave „Projekat Jadar – Šta je poznato?“ koja je održana 2021? Kako vidimo, projektant Rio Tinta 2024. navodi da bi do prelivanja zaštitnih nasipa rudnika, u slučaju ekstremnih, ali mogućih verovatno maksimalnih velikih voda, PMF (Probable Maximum Flood), došlo na deonici Korenite između uzvodnog i nizvodnog mosta. Bilo bi dobro da su Rio Tinto i Ministarstvo rudarstva i energetike sa pažnjom proučili primedbe i sugestije stručnjaka iznete u Zborniku 2021.
Namerna zamena teza, veliki etički prekršaj i širenje netačnih informacija
Što se tiče tvrdnji Rio Tinta da patent ne potvrđuje bezbednost procesa ni na koji način, već isključivo potvrđuje originalnost procesa i utvrđuje komercijalna prava kompanije nad patentom, tu se namerno vrši zamena teza. U svom odgovoru na prvo reagovanje Rio Tinta naveo sam reči direktorke Rio Save, koje su ukazivale da Rio Tinto „ima patent“, što je i objavljeno u autorizovanom članku u Zborniku (strana 36), sa slikom slajda na kome to piše. Patentnu prijavu o manje-više bilo čemu, može podneti bilo ko, ali patent se dobija posle rigorozne kontrole i ispravki podnesaka (što Rio Tinto dobro zna) u određenom vremenskom periodu, a u slučaju Rio Tinta i eksploatacije jadarita taj period bio je šest godina.
A sa optužbama za „širenje netačnih informacija“ stvari stoje ovako. Oni obučeni za ovu oblast znaju da je predmet patentne prijave pod zaštitom uglavnom do dodele (ili odbijanja) patenta, ali obični ljudi to ne znaju, niti moraju znati. Širenje netačnih informacija odnosi se na obične ljude, prvenstveno stanovnike Jadra i Rađevine, ali i ostale nedovoljno informisane o ovoj uskostručnoj oblasti.
I da budem sasvim jasan – izreći na naučno-stručnom skupu „patent“ umesto „patentna prijava“, veliki je etički prekršaj. Ukratko, Rio Tinto (tada) nije imao patent, već samo podnetu patentnu prijavu i to je „širenje netačnih informacija“. To je prva tačka nepoverenja u Rio Tinto. Na kraju, potpuno je jasno da se Rio Tinto, u slučaju da mu bude odobrena eksploatacija, ne mora pridržavati patentnih rešenja, već bi verovatno vršio eksploataciju prema sopstvenom nahođenju i rešenju koje bi tek naknadno objavio.
U reagovanju se navodi da „autor ponovo iznosi tvrdnje da do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“. Ne znam šta se ovde demantuje. Pri tome se moje mišljenje o tome nije promenilo i stojim iza njega
Rio Tinto tvrdi da je „na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama“. Kao i do sada, kompanija poziva građane da komentarišu njihova interna dokumenta, a istovremeno koristi pravo, pozivajući se i na Zakon o informisanju, da na svaki stav koji im se ne svidi odgovore medijima koji su te stavove prenosili. Pri tome se ti odgovori u osnovi svode na čiste propagandne poruke, koje uzgred i ne plaćaju, već tu mogućnost koriste besplatno. Zato ovim svojim odgovorom na drugo reagovanje Rio Tinta i završavam polemiku. Bespredmetna je.
Za kraj, iako su se pi-arovi Rio Tinta baš raspisali, nisu se setili da odgovore na jednostavno pitanje iz prethodnog teksta, pa da ga ponovim – gde se to još u svetu nalaze rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, sa kompletnom opremom i deponija rudarskog otpada u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti. S obzirom na to da je za mene ova polemika završena, nadam se da u sledećem reagovanju Rio Tinto neće zaboraviti da odgovori na to vrlo jednostavno pitanje.