Beogradski sajam i zgrada Generalštaba najbolji su primeri koji pokazuju da ključni prostorni reperi kulturnog identiteta neke zemlje ne mogu i ne smeju biti predmet parcijalnih odluka. Njihova budućnost mora se razmatrati kroz otvorene, međunarodne i anonimne konkurse, jer jedino tako možemo dobiti rešenja koja su odgovorna, dugoročna i dostojna njihove vrednosti.
Duboko verujem, a to je i deo mog profesionalnog arhitektonskog iskustva, da su anonimni arhitektonsko-urbanistički konkursi najbolji put do kvalitetnih projekata. Konkurs je temeljni instrument struke, metodologija preko koje profesija pokazuje šta misli, afirmiše stručni i profesionalni dijalog i stvara okvir za odgovorno odlučivanje o prostoru.
Naravno, konkurs ne čine samo autori koji u njemu učestvuju, već i odgovoran multidisciplinarni žiri, koji baštini i zastupa najstrože profesionalne kriterijume. Bez takvog žirija teško je dosegnuti i afirmisati ono najbolje što struka može da ponudi u odlučivanju o kvalitetu.
Odgovorna konkursna procedura – od programa, preko učesnika, do žirija – neminovno vodi ka najvrednijim rešenjima za naše najdragocenije prostore i objekte. Kao arhitekta, a siguran sam da delim i mišljenje najvećeg dela struke, duboko sam uveren da samo konkurs predstavlja demokratski i otvoreni dijalog o pitanjima prostora. Iskustveno, atmosfera i profesionalni ambijent koji nastaju oko raspisivanja konkursa, rada na njemu i završne debate o njegovim rezultatima, otvaraju kaleidoskop različitih ideja. Upravo taj proces pomaže i naručiocu da sagleda sve potencijale prostora i lokacije. Konkurs, dakle, nije samo prva nagrada; čitav ambijent mnoštva kvalitetnih i različitih ideja donosi vrednost i podiže opšti arhitektonski nivo sredine.
Očuvanje javnog dobra i kulturnog nasleđa
Beogradski sajam, sa svojom konstrukcionom smelošću i prostornom snagom, simbolizuje vreme kada su arhitektura, inženjerska inovacija i javni interes bili neraskidivo povezani. Njegova vrednost je prepoznata kroz apel struke i reakciju od strane obrađivača plana, što nas obavezuje da ga očuvamo i prilagodimo savremenim potrebama, čuvajući identitet i posebnost. Zahvaljujući angažmanu i inicijativi celokupne stručne javnosti i apelu Odbora za arhitekturu, odeljenja umetnosti SANU, ovaj dragoceni prostor je prepoznat kao kulturno i tehničko nasleđe koje zaslužuje očuvanje i prilagođavanje savremenim funkcijama. Sajam svojim prostornim kvalitetom potvrđuje da dobro osmišljena arhitektura i konstrukcija mogu trajati i služiti generacijama, ostajući dragoceni reper u urbanom i društvenom životu grada.
Svaki kompromis koji bi ugrozio integritet i vrednost objekata predstavljao bi nenadoknadiv gubitak. Sačuvati Beogradski sajam znači sačuvati deo istorije, kulture, identiteta i vere u sopstvene mogućnosti
Beogradski sajam nije samo jedna inženjerska i arhitektonska struktura, to je kulturno-istorijski simbol vremena kada su arhitektura, konstrukcija, tehnička rešenja i javni interes delovali zajedno. Očuvanje tog kompleksa nije pitanje političkih stranaka, već pitanje identiteta i odgovornosti prema budućim generacijama. Posebno je važno da se Sajam očuva i integriše u budući razvoj priobalja reke Save, kako bi njegova vrednost bila dostupna građanima i prostor funkcionalno odgovarao savremenim urbanim potrebama. Zato još jednom apostrofiram važnost njegove zaštite i prilagođavanja savremenim funkcijama, koje bi potvrdile njegovu funkcionalnu i prostornu vitalnost.
Beogradski sajam predstavlja jedno od najvrednijih posleratnih ostvarenja srpske i jugoslovenske arhitekture, svedočanstvo tehničkog, tehnološkog i kreativnog uzleta krajem 50-ih i početkom 60-ih godina 20. veka. Njegova uloga prevazilazi funkcionalno i simboličko značenje – spoj arhitektonske inovacije i konstruktorskog umeća oblikuje njegov identitet i posebno mesto u urbanom i kulturnom tkivu Beograda.
Očuvanje Sajma pokazuje kako arhitektonska i konstruktorska struka, urbanisti i konzervatori mogu doprineti dugoročnom planiranju i održivom razvoju grada. Samo kroz sinergiju profesionalnih principa i potreba građana moguće je obezbediti očuvanje nasleđa koje služi zajednici i savremenom urbanom životu.
Hala jedan bila je pionirski poduhvat u jugoistočnoj Evropi, a što ne reći i šire. U tom trenutku čuveni italijanski arhitekta Pjer Luiđi Nervi gradi Palazzo Olimpico u Rimu, stvarajući prostorne strukture koje su postale poznate i cenjene širom sveta. Arhitekta Milorad Pantović, u saradnji sa konstruktorskim timom Branka Žeželja i Milana Krstića, stvorio je prostor sa kupolom koja je tada bila najveća u ovom delu kontinenta. Prednapregnuti beton i racionalno dimenzionisana kupola omogućili su prostor bez unutrašnjih nosača, što je u to vreme predstavljalo tehničku revoluciju prvog reda. Hala jedan potvrđuje da arhitektura može biti umetnost i inženjerstvo, a da su tehnička rešenja ta koja dugoročno određuju i valorizuju vrednost prostora.
Hale dva i tri neodvojivi su deo urbanističke celine i čine integralni deo kompleksa. Modularni sistemi, galerije i polukupole omogućavaju fleksibilne konfiguracije prostora, prilagođavajući ga izložbama, kongresima i kulturnim događajima.
Uloga Sajma u urbanom i društvenom životu
Beogradski sajam je neodvojivi deo slike Beograda. Građani koriste njegove prostore za kulturne i edukativne događaje, izložbe i kongrese. Multifunkcionalnost omogućava interakciju, razmenu ideja i kulturnu dinamiku, čineći Sajam mestom susreta i javne aktivnosti. Očuvanje ovog kompleksa nije samo tehnički zadatak – to je podrška kulturnoj i društvenoj vitalnosti Beograda.
Sve tri hale predstavljaju sinergiju arhitekture i konstruktorskog umeća. Hala jedan se ističe kupolom i inovativnim sistemom prednapregnutog betona, hala dva uvodi modularne sisteme sa fleksibilnim galerijama, dok hala tri kombinuje polukupole i nosače, stvarajući prostor prilagodljiv različitim vrstama manifestacija. Tehnička rešenja omogućila su dugovečnost i stabilnost objekata, potvrđujući njihovu funkcionalnost decenijama nakon izgradnje.
Otvoreni konkursi omogućavaju inovativna, kvalitetna i društveno odgovorna arhitektonska rešenja kroz otvorenu i transparentnu konkurenciju. Svaki kompromis koji bi ugrozio integritet i vrednost objekata predstavljao bi nenadoknadiv gubitak
Upoređujući Beogradski sajam sa svetskim sajmovima u Milanu, Parizu, Frankfurtu ili Hanoveru, jasno je da očuvanje arhitektonskog i konstruktorskog identiteta ima višestruku vrednost. Adaptacija i multifunkcionalna prenamena prostora, uz očuvanje originalnih konstrukcija, doprinosi kulturnom nasleđu, urbanom životu i dostupnosti javnih površina.
Smatram da ovako sačuvane hale jedan, dva i tri mogu da dožive novi život adaptacijom, prenamenom i programskom nadgradnjom kroz anonimni urbanističko-arhitektonski međunarodni konkurs i stručni dijalog koji garantuje kontinuitet kulturnog nasleđa.
Opet naglašavam da su otvoreni konkursi dragocen arhitektonski događaj jer omogućavaju inovativna, kvalitetna i društveno odgovorna arhitektonska rešenja kroz otvorenu i transparentnu konkurenciju. Svaki kompromis koji bi ugrozio integritet i vrednost objekata predstavljao bi nenadoknadiv gubitak. Sačuvati Sajam znači sačuvati deo istorije, kulture, identiteta i vere u sopstvene mogućnosti.
Za mene je Sajam simbol hrabrosti i trajne vrednosti, mesto gde se inovacija i tradicija prepliću. Upravo zato jako je važno što je i država prepoznala vapaj struke i uvažila mišljenje stručne javnosti o toj značajnoj kulturno-istorijskoj i prostornoj celini i što je imala kapacitet da stopira i kanališe preterane zahteve investitora.
Nadam se da ovo neće ostati usamljen potez, već da je samo prvi, pozitivan korak na zajedničkom putu očuvanja naše kulturno-istorijske baštine. To razumem i kao pozitivan gest u daljem uspostavljanju komunikacije između profesije i donosioca odluka. Iskreno se nadam da će se i mnogi drugi osetljivi arhitektonsko-urbanistički problemi, kao što je slučaj sa zgradom Generalštaba, rešavati kroz odgovoran i konstruktivan dijalog. Pogotovo što su i Generalštab i Beogradski sajam prostorni reperi našeg kulturnog identiteta. Očuvanje tih vrednosti znači i očuvanje kontinuiteta grada, njegovog sećanja i njegovog dostojanstva.
