Ukoliko se u minut do 12 ništa ne promeni, u petak, 1. avgusta na snagu će stupiti odluka američkog predsednika Donalda Trampa, po kojoj će se na robu uvezenu iz Srbije plaćati carina po stopi od 35 odsto. Time će najviše biti pogođeni ovdašnji proizvođači oružja i municije – pre svih Prvi partizan iz Užica i Zastava oružje iz Kragujevca – i njihovi dobavljača, posebno najveći, „Milan Blagojević“ iz Lučana, Valjaonica bakra iz Sevojna, Zastava kovačnica iz Kragujevca i mnogi drugi.
Otuda bi uvođenjem viših carina na srpske proizvode koji ulaze na tržište SAD, ma koliko to pojedini „eksperti“ ignorisali i minimalizovali, mogla biti ugrožena egzistencija više hiljada domaćih trudbenika. U kojoj meri i koliko dugo će novi nameti ugroziti njihovu budućnost, pokazaće vreme.
Iz Valjaonice bakra u Sevojnu, koja je deo domaćeg konzorcijuma ITM, još od aprila, kada je prvi put najavljeno povećanje carina, strahuju da bi taj namet mogao potpuno da ugasi izvoz te kompanije u SAD. A tamo direktno prodaju deseti deo svoje proizvodnje, dok još skoro trećinu isporučuju domaćoj vojnoj industriji, koju će američke carine najviše i pogoditi.
Iz Valjaonice bakra u Sevojnu strahuju da bi veće carine mogle potpuno da im zaustave izvoz u SAD. A tamo direktno prodaju deseti deo svoje proizvodnje, dok još skoro trećinu isporučuju domaćoj vojnoj industriji, koju će američke carine najviše i pogoditi
Strahuju, doduše, i drugi domaći izvoznici u SAD, poput Metalca iz Gornjeg Milanovca, koji na tom tržištu godišnje prodaju robu vrednu oko 2,5 miliona evra. To je, ipak, značajno manje od izvoza oružara, koji od kupaca iz SAD svake godine inkasiraju desetine miliona dolara. Posebno je delikatna pozicija najstarije i najznačajnije fabrike, Zastava oružja, jer je svoje poslovanje posle 2020. gotovo u potpunosti vezala za američko tržište i tamošnjeg poslovnog partnera i to bi sada moglo za njih da bude pogubno.
Ko je zapravo u minusu, a ko u plusu
Od početka drugog predsedničkog mandata Tramp je pokrenuo pravi trgovinsko-carinski cunami prema zemljama širom sveta, počev od suseda Meksika i Kanade, preko Dalekog istoka (Kine, Japana, Južne Koreje…) do Balkana, gde je još u aprilu najavio uvođenje viših carina i na robu proizvedenu u Srbiji. Početkom jula Tramp je odložio njihovo uvođenje i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poručio da će, ako se u međuvremenu ne postigne drugačiji dogovor, stupiti na snagu 1. avgusta. U pismu Vučiću, taj potez opravdao je navodnim deficitom SAD u trgovini sa Srbijom i poručio da bi odluka mogla biti preinačena ili povučena ako kompanije iz Srbije organizuju deo svoje proizvodnje u Americi.
Posebno je delikatna pozicija najstarije i najznačajnije vojne fabrike, Zastava oružja, jer je svoje poslovanje posle 2020. gotovo u potpunosti vezala za američko tržište i tamošnjeg poslovnog partnera i to bi sada moglo za njih da bude pogubno
Za razliku od Trampove računice, prema zvaničnim statističkim podacima domaćih institucija SAD u u trgovinskoj razmeni sa Srbijom ostvaruje suficit od oko 70 miliona dolara. Ali, kako se Trampova ne poriče, a carine predstavljaju i sredstvo geopolitičkog pritiska, na srpsku robu će se na američkoj granici koliko sutra naplaćivati carina od 35 odsto, plus dodatnih dva odsto od vrednosti uvezene robe na ime administrativnih troškova. To znači da će, ako američki partneri ne prihvate deo tog tereta na sebe, za toliko poskupeti srpski proizvodi, pa će samim tim biti i manje konkurentni u odnosu na sličnu robu iz zemalja sa nižim carinskim opterećenjem.
Uprkos tome što ukupan obim robne razmene od oko 1,2 milijarde dolara i nije tako veliki, za hiljade zaposlenih u Srbiji je itekako bitan. Posebno za radnike Prvog partizana iz Užica, koji najveći deo proizvodnje lovačke, sportske i vojne municije prodaje u SAD i od 2020. do 2024. je vrednost izvoza na to tržište povećao sa 23,1 milion na skoro 46,5 miliona dolara. Istovremeno, firmi iz Užica, za izradu te municije Valjaonica bakra Sevojno isporučuje 30 odsto proizvedenog bakra i mesinga. Zastava oružje, pak, ima petogodišnji ugovor sa američkim partnerom, vredan 234 miliona dolara, pa ostaje da se vidi kakva će biti njegova sudbina. Eventualne negativne posledice osetile bi i firme sa kojima kragujevački oružari sarađuju – Zastava kovačnica, Energetika i drugi dobavljači.
Srbija na proizvode iz SAD naplaćuje carinu u širokom rasponu, od pet do 30 odsto
Nije ovo prvi put da Amerika uvodi carine na robu iz Srbije. Kao deo bivše SFRJ, Srbija je imala preferencijalni, odnosno status najpovlašćenije nacije i na robu sa ovih prostora su se prilikom ulaska u SAD plaćali samo administrativni troškovi od dva odsto. Sve se promenilo 19. maja 1992, kada je tokom vladavine Slobodana Miloševića, SR Jugoslaviji Savet bezbednosti UN uveo stroge sankcije i praktično onemogućio normalnu trgovinu sa svetom. Tada je, preko noći, Amerika povećala carine na uvoz srpskog oružja sa dotadašnjih dva na 65 plus dva odsto. Tek 2004. Amerika je SR Jugoslaviji vratila status najpovlašćenije nacije i ukinula carine na srpsku robu.
Srbija, međutim, nikada nije ukidala dažbine na uvoz američke robe i tu je Tramp delimično u pravu. Industrijski proizvodi iz SAD na ulazu u Srbiju carine se po stopi od pet do 10, u nekim slučajevima i do 30 odsto, a poljoprivredni proizvodi 16 odsto.
Dragoljub Grujović, bivši generalni direktor Zastava oružja, koji je 2004. vratio tu fabrike na tržište SAD, a tri godine kasnije u Srbiju doveo američku kompaniju Remington, smatra da ovaj potez Trampove administracije nije baš neočekivan. Tim pre što, kaže, Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije, niti ima bilateralni sporazum o bescarinskoj trgovini sa SAD. Uz sve to, nijedna lobistička grupa, čak ni ona u kojoj je Ratko Ristić, vlasnik firme Zastava arms USA, koja uvozi oružje iz Zastave u SAD, nije angažovana da eventualno spreči ili bar umanji carinsko opterećenje na uvoz srpskog oružja i municije u Ameriku. Ristić je, inače, pripadnik dela srpske dijaspore koja je bliska Trampu. Toliko da je snimljen pored Trampa na njegovom imanju na Floridi, na prijemu kojem je planirao da prisustvuje i Aleksandar Vučić, ali mu to nije pošlo za rukom.
„Ukoliko carina od 35 odsto 1. avgusta stupi na snagu, cene zastavinih karabina za kupce u SAD biće znatno veće (umesto sadažnjih 1.500 koštaće oko 2.025 dolara, prim. aut.). Zbog toga bi kompanija Zastava arms USA kao uvoznik mogla da razmisli o smanjenju marže, ali će svakako pokušati da utiče i na proizvođača, Zastava oružje, da smanji izvozne cene. No, svakako će uvođenje carina najviše da plate potrošači“, ističe Grujović.
Sporni petogodišnji ugovor Zastava oružja sa američkim partnerom
Pojedini stručnjaci, međutim, smatraju da bi uvođenje carina mogao da bude odličan izgovor da Zastava oružje raskine petogodišnji, za domaće oružare nepovoljan ugovor, koji je 2021. sa Zastava arms USA sklopio bivši kontroverzni direktor Mladen Petković, pre toga i prvi čovek valjevskog Krušika. Najpre stoga što se u vojnoj industriji ne potpisuju ugovori sa fiksnim cenama proizvoda na tako dug rok, jer se cene meterijala, energije i rada i uslovi na tržištu menjaju iz godine u godinu. Na stranu što se, kako tvrde obavešteni, Zastavini karabini partneru iz SAD prodaju za 300 do 400 dolara, znatno niže i od proizvodne cene, a krajnji kupci ih u SAD plaćaju 1.500 dolara. Na kraju, možda i najvažnije, Zastava je svoju sudbinu, najvećim delom, vezala za jednog inostranog partnera, što je pogubno za fabrike te veličine i značaja,koja je svojevremenoimala 40 partnera na svim naseljenim kontinentima.
Ima i onih koji smatraju da bi nove carine mogle da budu odličan izgovor da Zastava oružje raskine po nju štetni petogodišnji ugovor, koji je sa američkim partnerom sklopio Mladen Petković, bivši kontroverzni direktor i te firme i valjevskog Krušika
Pukovnik Milojko Brzaković, nekadašnji direktor Zastava oružja, koji je 2018. raskinuo, po njegovom mišljenju nepovoljan ugovor sa do tada višegodišnjim američkim partnerom, firmom Senčeri arms i uspostavio saradnju sa arms USA, ima znatno mekši pristup. On, naime, smatra da bi sada, „ako ima pameti“, trebalo da usledi dogovor, da fabrike pristane na smanjenje profita, partner u SAD da umanji marže, a kupci prihvate nešto veću cenu za kvalitetan proizvod.
Podseća da je vodeći proizvod kragujevačke fabrike u SAD poluautomatska sportska puška, jedna varijanta puške M70, zasnovane na sistemu ruskog kalašnjikova. Uz njih Zastava izvozi i snajperske i lovačke puške, karabine, pištolje, noževe i delove za karabine. Brzaković kaže i daje Amerika 2015. i 2016. od Zastave kupila i veće količine vojnog naoružanja.
Carine na uvoz u Ameriku sigurno će da se odrazi na poslovanje fabrike, a videćemo kako i koliko. Trenuto nam je, ipak, najveći problem zabrana izvoza oružja i municije iz Srbije. Ima nekih najava da bi to uskoro trebalo da bude rešeno
Dušan Tešić
Dragoljub Grujović, pak, podseća na deo Trampove poruke i kao moguće rešenje predlaže poslovodstvu fabrike iz Kragujevca da sa firmom Zastava arms USA pokrene dijalog o formiranju zajedničke kompanije u Americi, u kojoj bi srpska firma imala udeo od 49 odsto, a shodno tome bi se delio i ostvareni profit. Takve kompanije u SAD, kaže, imaju svi ozbijni evopski proizvođači, od Berete, preko Zbrojovke i belgijskog FM-a, do ruskog Kalašnjikova.
„Kad sam 2005, kao direktor Zastava oružja najavio takvu mogućnost, javilo mi se čak devet američkih kompanija koje su želele da sa nama formiraju zajedničku firmu u SAD. Iz nekih razloga, ta ideja tada nije realizovana. Mislim da bi Zastava mogla zbog uvođenja carina na uvoz srpskih proizvoda da reaktivira tu ideju. Nekadašnji direktor Milojko Brzaković stvorio je dobru osnovu, uspostavljanjem partnersstva sa Zastava arms USA“, ističe Grujović.
U Prvom partizanu zabrana izvoza municije veći problem od američkih carina
U Prvom partizanu kažu da su u stalnom kontaktu sa američkim partnerom, TRZ trejdingom, koja municiju iz Užica prodaje pod brendom PPU USA Ammunition i da traže rešenje za novonastalu situaciju. Tim pre što sa novim nametom cena municije ne može na američkom tržištu da bude kao do sada. Predsednik Samostalnog sindikata Dušan Tešić kaže za Radar da ta fabrike sarađuje sa velikom brojem partnera širom sveta.
Kad sam 2005, kao direktor Zastava oružja najavio takvu mogućnost, javilo mi se čak devet američkih kompanija koje su želele da sa nama formiraju zajedničku firmu u SAD. Iz nekih razloga, ta ideja tada nije realizovana. Mislim da bi Zastava mogla zbog uvođenja carina na uvoz srpskih proizvoda da reaktivira tu ideju
Dragoljub Grujović
„Carine na uvoz u Ameriku sigurno će da se odrazi na poslovanje fabrike, a videćemo kako i koliko. Trenuto nam je, ipak, najveći problem zabrana izvoza oružja i municije iz Srbije. Ima nekih najava da bi to uskoro trebalo da bude rešeno“, ističe Tešić.
Krajem juna Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije (SVR) saopštila je da se municija proizvedena u Srbiji šalje zemljama NATO, koje je potom dostavljaju Ukrajini. Nadležni su više puta demantovali da Srbija izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, navodeći da ne mogu da utiče na to gde će ono završiti iz trećih zemalja, da bi nedavno Ministarstvo odbrane, „na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića“, odlučilo da u potpunosti obustavi izvoz domaćeg oružja i municije. Javna je, tajna, inače, da je artiljerijska i raketna municija iz Krušika i firme EdePro i pešadijska iz Prvog partizana još od sredine 2022, preko stranih posredničkih firmi, završavala u Ukrajini. Sada se popunjavaju domaći vojni stokovi. Što ne znači da će tu i ostati.
