Velika neizvesnost u vezi sa sudbinom Naftne industrije Srbije i načinom prevazilaženja krize nastale uvođenjem američkih sankcija, u prvi plan postavlja pitanje modaliteta neizbežne promene vlasničke strukture ovog akcionarskog društva, u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta i njegove „ćerke firme“ PJSC Inteligence, koji zajedno raspolažu sa 56,15 odsto akcija.
Postoje različite spekulacije usled netransparentnog načina dogovaranja, što je u suprotnosti sa osnovnim principom funkcionisanja javnih akcionarskih društava sa milionima akcionara. Da, NIS a. d. Novi Sad ima više od dva miliona akcionara, među kojima ima i 0,1 odsto stranih fizičkih lica.
Komplikovana situacija sa načinom preuzimanja i naročito sa mogućnostima plaćanja za ruski kapital u NIS-u, u drugi plan je stavila pitanje cene kapitala. Cena po kojoj će se izvršiti transakcija je veoma bitan faktor i uticaće na štetu koju će pretrpeti neki od učesnika u ovom procesu preuzimanja.
Ekonomska i „politička“ cena NIS-a
Definisaćemo ovde i predstaviti dve mogućnosti: ekonomsku cenu i „političku“ cenu. Ekonomsku cenu možemo odrediti poređenjem NIS-a i mađarske kompanije MOL, koja je takođe akcionarsko društvo i operiše u istom regionu i pod sličnim uslovima. Pretpostavka je da bi investitor koji bi isključivo iz ekonomskih razloga uložio novac u NIS mogao imati alternativu ulaganja u MOL. U cilju lakšeg praćenja i poređenja, sve vrednosti izražavaćemo u evrima.
Poređenjem finansijskih izveštaja ova dva akcionarska društva za prošlu godinu dolazi se do zaključka da su obe firme imale pad u poslovanju, ali da je MOL, ipak, imao bolje rezultate. Cena jedne akcije MOL-a bila je osam evra, ostvareni profit 1,3 evra, a isplaćena dividenda akcionarima 0,7 evra po akciji. Istovremeno vrednost akcija NIS-a bila je 6,5 evra, profit 0,56 evra, a isplaćena dividenda samo 0,24 evra po akciji.
Kako trenutno stvari stoje, ruski udeo moraće da preuzme Srbija i za to će platiti cenu znatno veću od tržišne, po kojoj ceo NIS vredi 1,06 milijardi evra. Zamisao da će time kupiti naklonost Rusije je nerealna, pogotovo posle izvoza oružja u Ukrajinu
Kupovinom akcija MOL-a, dakle, investitor je mogao dobiti dividendu u vrednosti od 8,75 odsto cene akcija, dok je u slučaju NIS-a ona bila 3,7 odsto vrednosti akcija. Jasno je da su akcije MOL-a atraktivnije kao ulaganje i da bi investitor koji bi se rukovodio isključivo ekonomskim interesima pre izabrao akcije MOL-a nego NIS-a.
Kada se računa ekonomska cena kompanije, ukupan broj akcija množi se sa njihovom tržišnom cenom. Iako je u prethodnoj analizi pokazano da je cena akcija NIS-a previše visoka u odnosu na konkurente u regionu, prihvatićemo kao merodavnu tržišnu cenu od 6,5 evra, koja je bila važeća na Beogradskoj berzi u januaru 2025, kada je i obustavljena trgovina zbog najave američkih sankcija toj kompaniji.
Kada se ta cena pomnoži sa 163.060.400 akcija, koliko ih je u opticaju, dobija se ukupna ekonomska cena kapitala NIS-a od 1,06 milijardi evra. Od toga je vrednost 56,15 odsto akcija u ruskom vlasništvu 595 miliona evra, dok paket od 29,87 odsto, koji pripada Republici Srbiji vredi 316 miliona, a preostalih 13,98 procenata akcija malih akcionara NIS-a 148 miliona evra. Ovde je važno napomenuti da se prilikom preuzimanja korporacija primenjuju pravila zaštite malih akcionara.
Zaštita prava i interesa malih akcionara uređena je Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava o čijem se poštovanju i sprovođenju stara Komisija za hartije od vrednosti, kao važna nezavisna institucija. Slučaj nametnutog ili u ovom slučaju „neprijateljskog“ preuzimanja od „ruskih prijatelja“ nije predviđen ovim zakonom, ali osnovni principi zaštite malih investitora bi se morali sprovesti.
6,5 evra
bila je cena akcija NIS-a na Beogradskoj berzi u januaru, kada je trgovanje zaustavljeno zbog američkih sankcija. Njihova knjigovodstvena vrednost tri puta je veća, oko 20 evra
Može se očekivati da bi strana fizička lica pokrenula postupak zaštite svojih prava i interesa pred sudom, ukoliko bi im ta prava bila ugrožena. Suština zaštite malih investitora prilikom preuzimanja akcionarskih društava je da im mora biti ponuđena mogućnost da prodaju svoje akcije pod istim uslovima (po istoj ceni) koje važe za druge učesnike u transakciji. To bi u slučaju preuzimanja NIS-a značilo da bi se dogovorena cena morala ponuditi svim postojećim akcionarima, čak i ako je ta cena znatno veća od tržišne, što bi se moglo dogoditi ukoliko bi se primenila „politička“ cena.
Vlast bi, ne pitajući za cenu, da kupi naklonost Rusije
A baš na takav scenario ukazuju i učestale izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najpre je 16. novembra rekao da će, ako se Rusi ne dogovore sa evropskim i azijskim partnerima, Srbija ponuditi bolju cenu za većinski paket u NIS-u, da bi prošlog četvrtka velikodušno ponovio: „Ponudićemo i platićemo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima.“
„Politička“ cena u slučaju preuzimanja NIS-a bi podrazumevala da pored ekonomskih postoje i drugi razlozi za transakciju. Ti razlozi bi mogli biti geopolitičke prirode i doneli bi neke koncesije onom ko bi učestvovao u transakciji. Izvesno je da ruski vlasnici ne žele da prodaju svoj deo kapitala i da NIS za njih ima i drugu vrednost, kao kompanija koja kontroliše energetski sektor u Srbiji. Pored toga, NIS u sastavu grupe poseduje i kompanije u Rumuniji, Bugarskoj i u Bosni i Hercegovini.
Ako ruski paket planira da otkupi po knjigovodstvenoj vrednosti, za to će državi biti potrebno 1,8 miliona evra, s tim što bi tada za 13,98 odsto akcija od malih akcionara morala da obezbedi dodatnih 456 miliona evra, ali ih nije planirala u budžetu za 2026.
Kako trenutno stvari stoje, preuzimanje će morati da izvrši Republika Srbija i da za to plati cenu koja će biti znatno veća od tržišne. Zamisao da će se plaćanjem visoke cene kupiti naklonost Rusije je nerealna, pogotovo posle izvoza oružja u Ukrajinu i sličnih postupaka. I pored svega navedenog, pripreme za plaćanje „političke“ cene su u toku, o čemu svedoči amandman na predlog zakona o budžetu za 2026, koji je podnet u Skupštini Srbije.
Sa ciljem „obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje“, podnet je amandman na budžet vredan oko 1,4 milijarde evra. Pretpostavlja se da su to sredstva namenjena plaćanju ruskog dela kapitala u NIS-u i da će to predstavljati „političku“ cenu sa ciljem da se umilostivi Rusija.
Za male akcionare u budžetu za 2026. nije predviđen nijedan dinar
Do ove vrednosti se verovatno došlo tako što je primenjena knjigovodstvena cena kapitala NIS-a. Knjigovodstvena cena nije u korelaciji sa tržišnom vrednošću kapitala i može biti višestruko veća ili višestruko manja od nje. U slučaju NIS-a, knjigovodstvena cena akcije je 2.368,2 dinara ili oko 20 evra. Kada se akcije koje pripadaju ruskim vlasnicima obračunaju po toj ceni, dobija se iznos od oko 1,8 milijardi evra. Ukoliko je ova pretpostavka tačna, cena koja će se platiti će biti oko tri puta veća od tržišne.
Ovde bi trebalo uzeti u obzir da bi po pravilima preuzimanja akcionarskih društava i malim akcionarima trebalo omogućiti da po istoj ceni prodaju svoje akcije. Za to bi trebalo izdvojiti još 456 miliona evra, a ta sredstva nisu planirana u budžetu. Mada većina investitora nije dobro upoznata sa svojim pravima, može se pretpostaviti da bi brzo saznali za mogućnost pokretanja sudskih postupaka za nadoknadu nanete štete.
Veliko je pitanje da li će ovako izdašno plaćanje kupiti prijateljstvo Rusije za koju je, kao veliku i bogatu državu, ova razlika u novcu beznačajna. Sa druge strane, građani Srbije dobijaju novo zaduženje. Nivo zaduženosti Srbije je zabrinjavajuće visok, čak i ako se naivno veruje zvaničnim podacima. Pored spoljnog duga, koji već iznosi oko 40 milijardi evra, postoje i drugi modaliteti zaduženja, poput raznih kredita i garancija.
Pravo stanje dugovanja će pokazati ono što se u finansijskoj forenzici naziva post mortem analiza. Kada ovaj režim ode, ostaće nam dugovi i druga šteta koju su napravili. Nadajmo se da tome neće biti dodata i šteta koju je pretrpelo dva miliona malih akcionara NIS-a.
