U novoj borbi sa inflacijom Vlada Srbije još jednom je posegnula za starim, proverenim oružjem, koje će kod građana bar stvoriti utisak da država, ipak, brine o njima. Dva meseca, od 1. septembra do kraja oktobra, trgovinski lanci sa kojima se Vlada „dogovorila“, prodavaće 81 proizvod po cenama u proseku za 26 odsto nižim nego što su bile do pre dve nedelje. Šta će sa tim cenama biti od 1. novembra, ostaje da se vidi, ali ne bi bilo iznenađenje ako se vrate na stari nivo.
U svakom slučaju, najnovija akcija, koju je premijer Miloš Vučević gromoglasno najavio kao „Najbolja cena“, zapravo je samo svojevrsna repriza slične iz 2023, („Bolja cena“), čiji je promoter bio lično predsednik Aleksandar Vučić, uz sasluženje ministara finansija Siniše Malog i trgovine Tomislava Momirovića.
Cene iz galopa prešle u kas
Obema je proklamovani cilj suzbijanje inflacije, a premijer Vučević je izjavio da će „Najbolja cena“ omogućiti da „jedna porodica mesečno uštedi od 8.000 do 22.000 dinara, u zavisnosti od vrste proizvoda i vrste prodavnica“, da bi nekoliko dana kasnije ministar Momirović otišao korak dalje i nivo ušteda podigao na čak 25.000 dinara mesečno. Nisu objasnili kako su došli do te računice i bilo bi baš zanimljivo videti kako kupovinom samo 81 proizvoda, od nekoliko hiljada, koliko ih je u rafovima trgovinskih radnji širom Srbije, može da se uštedi 22.000 ili 25.000 dinara. Pogotovo ako se ima u vidu da je, prema poslednjim zvaničnim podacima, minimalna potrošačka korpa u maju bila „teška“ 53.517 dinara.
Posebno se nameće pitanje kakva je muka naterala Vladu na ovaj korak baš sad, kad je tempo rasta cena hrane od početka godine do kraja jula usporio na samo jedan odsto. Terminima iz omiljenog sporta Nikole Jokića – iako je najbolji košarkaš na planeti, više voli konje – moglo bi se reći da one sada kaskaju, a ranije su galopirale, jer je od početka 2021. do kraja 2023. hrana u Srbiji, prema zvaničnim podacima, poskupela čak 51,8 procenata.
Pada u oči i da je nova akcija usledila nekako u isto vreme kada je FAO, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, saopštila da su svetske cene hrane u avgustu blago pale u odnosu na jul. Pri tome su prošlog meseca na svetskom tržištu redom pale i cene mesa, šećera i žitarica, a neznatno su poskupela samo biljna ulja i mlečni proizvodi.
Osim što su većini potrošača golim okom vidljiva velika odstupanja maloprodajnih cena u pojedinim trgovinskim lancima u Srbiji, nedavno su, zahvaljujući Eurostatu, saznali i da su cene kod nas više nego u drugim zemljama regiona i da su za samo četiri odsto niže od prosečnih cena u Evropskoj uniji, s tim što su cene hrane u našim prodavnicama u proseku za 5,4 odsto niže nego u evropskim. Istovremeno, neto zarade u Srbiji su od evropskog proseka manje za 46,4 odsto, pa ni laicima nije teško da zaključe da je kupovna moć građana u Srbiji znatno manja nego u EU.
Makedonci i sa 25 odsto nižim platama mogu da kupe više osnovnih namirnica od nas
Potrošače u Srbiji posebno boli što osnovne namirnice plaćaju u proseku isto kao i Holanđani (hrana je tamo 4,6 odsto jeftinija od proseka EU), čija je prosečna bruto plata prošle godine bila 2.855, a neto zarada oko 2.250 evra. Ili tri puta veća nego u Srbiji, jer je lane naš prosek bio 733 evra ili 86.007 dinara.
Drugima smeta što u proseku osnovne namirnice plaćaju za petinu skuplje od Poljaka (cene hrane u toj zemlji su 24,2 odsto niže od EU proseka), iako su oni, prema podacima Svetske banke, prošle godine imali skoro duplo veći bruto domaći proizvod po stanovniku od nas (44.051 prema 24.511 dolara), meren paritetom kupovne moći u stalnim, međunarodnim dolarima iz 2021.
Sada na akciji nudi kilogram „suvog svinjskog vrata“ za 799,99 dinara, a u istom trgovinskom lancu 100 grama suvog vrata drugog proizvođača košta 659,99 dinara
Trećima, pak, nije jasno kako naše komšije iz Severne Makedonije, čak i sa mnogo nižim platama mogu sebi da priušte više osnovnih namirnica. Prosečna neto plata u decembru 2023. u Severnoj Makedoniji bila je, naime, 649 evra, a u Srbiji 811 evra ili za 162 evra veća. Problem je, međutim, što ni sa 25 odsto više evra u džepu građani Srbije ne mogu kupiti više hrane od južnih suseda, jer je ona kod nas 28 odsto skuplja nego kod njih (hrana u Severnoj Makedoniji je 32,1 odsto jeftinija od proseka EU).
Četvrti se žale da neke srpske proizvode u Crnoj Gori mogu da nabave po nižim cenama nego u ovdašnjim prodavnicama. Nikakvo čudo, ako se ima u vidu da je, prema podacima Eurostata, hrana u Crnoj Gori skoro devet odsto jeftinija nego u Srbiji, dok je prosečna neto plata kod njih u junu bila 838 evra, za 20 evra veća nego istog meseca u Srbiji. Samim tim i prosečan zaposleni u Crnoj Gori može sebi priuštiti veće količine hrane od kolega iz Srbije.
Šta tek reći ako Srbiju uporedimo sa Rumunijom, u kojoj su cene hrane za 22 odsto niže nego kod nas i za 27,3 procenta ispod proseka EU. Pri tome je prosečna neto zarada u Rumuniji u februaru ove godine bila oko 975 evra, za 170 evra veća nego kod nas.
Eurostat drumom, ministar Momirović šumom
Uprkos ovim zvaničnim podacima Eurostata, ministar trgovine Tomislav Momirović je 1. septembra, obilazeći jedan od trgovinskih lanaca, u kom je počela prodaja proizvoda u okviru akcije „Najbolja cena“, izjavio je da su cene najosnovnijih životnih namirnica „najniže u regionu, a verovatno i u Evropi“. Tu tvrdnju ničim konkretno nije potkrepio, a teško da bi i mogao, jer od svih zemalja sa kojima se Srbija graniči, u proseku skuplju hranu od nas plaćaju samo Mađari (0,3 odsto više od proseka EU) i Hrvati (1,1 odsto manje od proseka EU). Svi ostali je kupuju po nižim cenama.
Iako susedi s druge strane Dunava hranu plaćaju 4,3 odsto više od nas, za njih to, ipak, nije prevelik problem, jer je u Hrvatskoj u junu prosečna neto zarada bila 1.315 evra. Ima li neko ko bi odbio da hranu plaća 4,3 odsto više pod uslovom da mu se i primanja uvećaju za 60,7 odsto, koliko su prosečne neto zarade u Hrvatskoj trenutno veće nego u Srbiji?
Slično važi i za Mađare, koji hranu plaćaju 5,7 odsto više od građana Srbije, ali bi se većina naših državljana rado menjala sa njima, s obzirom na to da severni susedi zarađuju 23 odsto više, jer je kod njih prosečna neto plata veća od 1.000 evra.
Ako se uporede cene hrane i prosečne zarade, Srbija stoji bolje samo od dve zemlje Zapadnog Balkana. Iako je u Albaniji hrana jeftinija 4,8 odsto nego kod nas, prosečne zarade su u toj zemlji manje za čak 45 procenata, tako da je i njihova kupovna moć znatno manja.
Osnovne namirnice jeftinije su i u Bosni i Hercegovini i to za 10,7 procenata, ali je to prednost samo na papiru, jer je u junu prosečna neto plata u BiH bila 687 evra, za skoro 22 odsto niža nego u Srbiji. Samim tim i prosečan zaposleni u BiH može da kupi za desetak procenata manje hrane od radnika iz Srbije.
Hrana jeftinija u šest od osam susednih zemalja
Činjenica da su u čak šest susednih država cene hrane niže, a samo u dve više nego u Srbiji, naravno, ne znači da pojedini artikli u domaćim trgovinama nisu najjeftiniji. Samo to nikako ne daje za pravo ministru Momiroviću da tvrdi da su „cene najosnovnijih životnih namirnica najniže u regionu“. Osim ako pod tim nije podrazumevao samo „hleb, brašno, ulje i šećer“, jer je upravo te četiri namirnice naveo kada se na društvenim mrežama 13. avgusta oglasio porukom da su cene tih proizvoda u Srbiji niže nego u drugim zemljama.
Ako se povuče paralela sa medicinom, sve akcije tipa „Bolja“, još bolja, pa i „Najbolja cena“, liče na obaranje visoke temperature aspirinom ili brufenom, ali oni ne leče osnovnu bolest koja je i izazvala visoku temperaturu. Na stranu što su prve definicije inflacije bile vezane za medicinu, za „nadimanje“ ili „naduvavanje“ i označavale su bolesno stanje (ekonomskog) organizma. Zato je i iluzorno stručno analizirati realne domete ovakvih (nestručnih) mera. Iz nekoliko razloga.
Prvo, svaka korpa dobara (na kojima će se navodno uštedeti od 8.000 do 22.000 dinara mesečno) pre svega zavisi od robne marke, pa se mogu porediti samo isti proizvodi istog proizvođača. Jedan od njih je i Disov pileći parizer, čija je cena za kilogram sada 299,99, dok je pre godinu dana bila 259,99 dinara. Svaki potrošač, koji za taj parizer mora da izdvoji 15,3 odsto više para, pre bi, da može, izabrao „Bolju“ nego „Najbolju cenu“, jer bi tako uštedeo 40 dinara po kilogramu.
S druge strane, zvanično je najavljeno i da će u okviru te akcije osnovna cena svinjske masti (ne zna se kog proizvođača) biti snižena na 300 dinara, a u prodavnicama Industrije mesa Matijević mogla je i pre toga da se kupi za 259 dinara, dok je u drugim trgovinama koštala od 350 do 450 dinara. S tim u vezi postavlja se pitanje da li i na drugim mestima isti ili slični proizvodi mogu imati niže cene, kao što se pokazalo na primeru svinjske masti. Tim pre što i zvanična statistika pokazuje da su u maju ove godine cene nekih osnovnih namirnica u nekim gradovima bile niže nego u maju 2023. Bez ikakvih uplitanja Vlade Srbije u tržište.
Akcija (države) i reakcija (trgovaca i proizvođača)
Sve u svemu, stiče se utisak da je najnovija akcija deo bilateralnog dogovora velikih trgovaca, s jedne i države, odnosno Vlade, s druge strane, po sistemu tante za kukuriku ili usluga za uslugu. Vlast će dva meseca to moći maksimalno da eksploatiše u marketinške i političke svrhe, građani sa nižim primanjima, pod uslovom da dođu do tih proizvoda, moći će kratkoročno nešto da uštede (s tim što ih od 1. novembra čekaju verovatno nove cene), a veliki trgovinski sistemi zadržavaju svoju oligopolsku snagu u pregovorima sa državom, ali i sa snabdevačima, na koje će preneti deo problema. I to pre svega na mala i srednja preduzeća koja se bave prerađivačkom industrijom i poljoprivrednom proizvodnjom, koja nemaju snagu da se tome suprotstave.
Posebna tema je kvalitet proizvoda kojima su snižene cene. Uostalom, zar neki ovdašnji biznismeni nisu patentirali izum „najskupljeg litra vode“, s obzirom na to da vodu koriste u tehnologiji proizvodnje parizera, viršli, stišnjenje šunke i drugih mesnih prerađevina. Otuda i naizgled apsurdna situacija da će do kraja oktobra kilogram svežeg svinjskog mesa da košta 599,99 dinara, isto koliko i kilogram šunke u crevu.
Treba li bolji dokaz da akcija (države) rađa – reakciju (trgovaca i proizvođača). I da to, bar što se tiče kvaliteta, ne ide u prilog potrošača. Njima se sada nudi kilogram „suvog svinjskog vrata“ za 799,99 dinara, dok jedan veliki trgovinski lanac, koja se takođe uključio u akciju „Najbolja cena“, trenutno nudi crnogorski suvi vrat drugog proizvođača po ceni od 659,99 dinara. Samo, to je cena za 100 grama, a ne za kilogram.
pišu: Dragovan Milićević, Milan Ćulibrk