Gotovo svaki treći tender koji raspiše državno preduzeće Elektrodistribucija Srbije dobija neka od privatnih firmi u vlasništvu trojice biznismena bliskih vlasti – Dragoljuba Zbiljića, Siniše Narića ili Miodraga Škrbića. Istraživanje Radara pokazalo je da su na samo pet od 49 tendera njihove firme, najčešće kao deo šireg konzorcijuma, imale konkurenciju u vidu još samo jednog ponuđača, a ukupna vrednost tako dodeljenih ugovora i okvirnih sporazuma od početka prošle godine premašila je 200 miliona evra.
Istovremeno Elektrodistribucija beleži ogromne gubitke, dok građanima stižu i 10 puta veći računi za struju zahvaljujući „neobičnom“ očitavanju brojila, a firme biznismena bliskih SNS-u ostvaruju milionske profite, pa su deo tog novca Zbiljić i Narić uložili u investicioni fond Vista Rica, čiji su vlasnici takođe bliski vladajućim strukturama.
Elektrodistribucija Srbije (EDS) godinama je u gubicima, a 2024. je zabeležila do sada rekordan minus. Kasa tog državnog preduzeća, koje je zaduženo za distribuciju električne energije do građana i privrede, bila je „kraća“ za oko 60 miliona evra, a prema procenama iz oktobra, prošle godine je neto gubitak iznosio oko 25,5 miliona evra. U kakvim je problemima EDS pokazuju i neretke blokade računa, pa se dešavalo da u jednom trenutku bude privremeno blokirano čak 48 od 69 računa te kompanije.
I dok su građani i te kako osetili da nešto ne valja, jer su im stizali drastično veći računi za struju, „povlašćeni“ biznismeni i njihove firme lako su dolazili do milionskih poslova, a na putu do vrednih ugovora nisu imali čak ni konkurenciju, iako to zakon jasno nalaže. I bilo je potpuno nelogično da se na raspisane javne nabavke, vredne milione evra, nije javljao niko osim njih i njihovih partnerskih kompanija, a dešavalo se da svaka od tih firmi od EDS-a u istom danu dobije i po nekoliko ugovora, vrednih više od 10 miliona evra.
Za posao od 63 miliona evra zainteresovan samo Zbiljićev konzorcijum
Nesumnjivo je da je omiljeni partner Elektrodistribucije biznismen Dragoljub Zbiljić, koji je još 2012, pokazalo se, video potencijal u Srpskoj naprednoj stranci. I baš te godine, kada su naprednjaci došli na vlast, on je bio garant za kredit koji je ta partija podigla za potrebe predizborne kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore od Univerzal banke. U međuvremenu je i te kako razvio posao, a danas je suvlasnik niza firmi koje dobijaju vredne poslove od države.
Najmanje tri Zbiljićeve kompanije su samo od januara prošle godine do sada samostalno ili kao deo konzorcijuma „pobedile“ na 29 raspisanih javnih nabavki i sa EDS-om ugovorile poslove vredne oko 159 miliona evra
Najmanje tri Zbiljićeve kompanije su od januara 2025. do danas učestvovale na tenderima koje je raspisivao EDS. Istraživanje Radara je pokazalo da su samostalno ili u konzorcijumima „pobedile“ na 29 raspisanih javnih nabavki, a da su u svega tri navrata imale konkurenciju u vidu još jednog ponuđača. Reč je o veoma vrednim ugovorima i okvirnim sporazumima, čija ukupna vrednost iznosi oko 159 miliona evra.
Najveći ugovor od Elektrodistribucije dobila je firma Elektromontaža iz Kraljeva, u kojoj Zbiljić ima udeo od 40 odsto, dok ostatak pripada mađarskoj kompaniji MVM energetika, koja je svoj vlasnički udeo uvećala u septembru prošle godine. Ista kompanija je suvlasnica Energotehnike – Južne Bačke, još jedne Zbiljićeve kompanije.
Elektromontaža iz Kraljeva je u junu prošle godine u konzorcijumu sa još jednom firmom dobila posao rekonstrukcije nadzemne niskonaponske distributivne mreže na području Elektrodistribucije Beograd. Iako je ugovor vredan čak 7,4 milijarde dinara sa PDV-om ili oko 63,5 miliona evra, na taj tender se javio samo konzorcijum u kojem je bila Elektromontaža.
Gotovo svi ugovori koje su sa EDS-om potpisale Zbiljićeve firme vredne su nekoliko miliona evra, a osim pomenutog, u najvrednije spadaju četiri posla izgradnje linijske infrastrukture za potrebe napajanja kompleksa Ekspo. Njihova ukupna vrednost iznosi oko 18,9 miliona evra sa PDV-om, a dobila ih je kompanija Energotehnika – Južna Bačka u konzorcijumu sa firmom Beofragment. Tri od četiri pomenuta ugovora dodeljena su Južnoj Bačkoj u istom danu.
Narićeva firma Khaoticen je sklapala ugovore i sa drugim državnim kompanijama, tako da je pobedila na 130 tendera vrednih više od 170 miliona evra, a samo u 2024. je vlasniku ostvarila neto dobit od 13,8 miliona evra
U vrednije poslove koje je Zbiljić sklopio sa EDS-om spada i nabavka trofaznih brojila. Taj posao vredan 1,1 milijardu dinara ili oko 9,4 miliona evra dobila je njegova firma Dot Neworks u konzorcijumu, a ni na tom tenderu nisu imali nikakvu konkurenciju.
Zbiljić je samo jedan od mnogih biznismena bliskih vlasti koji su se upisali i na spisak ulagača u investicioni fond Vista Rica, čiji su vlasnici Tatjana Vukić i Vojislav Nedić takođe bliski SNS-u, s tim što je u taj fond uplatio za njega više nego skromnih dva miliona dinara ili oko 17.000 evra. Pogotovo ako se ima u vidu da je vlasnik više od 16 preduzeća, a da su samo četiri njegove firme na kraju 2024. ostvarile profit od skoro 50 miliona evra.
Sa Narićem zaključeni ugovori vredni 25,7 miliona evra
Među kompanijama koje su dobile veliki broj poslova od Elektrodistribucije Srbije je i Khaoticen, firma u vlasništvu Siniše Narića, ne tako poznatog biznismena, ali je jasno da je blizak naprednjacima. Svoju privrženost predstavnicima vlasti „dokazao“ je uplatom novca u pomeniti SNS fond. I to ne malu sumu. Narić je, naime, investirao čak 67,6 miliona dinara ili oko 577.000 evra u Vista Rica.
Za nešto više od godinu dana Khaoticen je samostalno ili u konzorcijumu od EDS-a dobio više od 10 ugovora, vrednih oko 25,7 miliona evra, a samo u jednom slučaju su na tenderu imali konkurenciju. Ta firma se bavi „ostalim uslugama informacionih tehnologija“, a Elektrodistribucija joj je dodeljivala poslove modernizacije sistema za podršku proceni dispečerskog upravljanja, obnovu proizvođačke garancije i produženje licenci, modernizacije sistema za automatizaciju terenskih aktivnosti na mernom mestu…
Narićeva firma je sklapala ugovore i sa drugim državnim kompanijama, a od njih je u poslednjih 14 meseci u proseku dobijala tri posla mesečno. Kako je Radar ranije pisao, Khaoticen je samostalno ili u konzorcijumu pobedio na 130 tendera vrednih više od 170 miliona evra, a samo u prošloj godini ta firma je svom vlasniku ostvarila neto dobit od 13,8 miliona evra.
Miodrag Škrbić, vlasnik Nitesa, u kom je jedno vreme direktor bio Bojan Kisić, rođeni brat bivše ministarke Darije Kisić, samo u poslednjih 14 meseci sa EDS-om sklopio je ugovore vredne 22,7 miliona evra
Među kompanijama koje upadaju u oči po broju dobijenih poslova od EDS-a je i Nites, koja je široj javnosti postala poznata nakon što je otkriveno da je u njoj direktorsku funkciju obavljao Bojan Kisić, brat nekadašnje ministarke i bivše direktorke Instituta Torlak Darije Kisić, sada predsednice Upravnog odbora Instituta za primenu nuklearne energije. Vlasnik Nitesa je Miodrag Škrbić, srpski privrednik poreklom iz BiH, koji je razvio biznis u Češkoj.
Odlično mu ide i u Srbiji, a samo u poslednjih 14 meseci, u konzorcijumu ili samostalno, sklopio je ugovore sa Elektrodistribucijom vredne oko 22,7 miliona evra. Ova kompanija je samo na jednom tenderu na kom je učestvovala imala konkurenciju, a najvredniji se odnosi na održavanje softverskog sistema. Taj okvirni sporazum vredan je 468 miliona dinara ili oko četiri miliona evra.
Nites je poslove dobijao i u konzorcijumima sa firmom Nites A.S, kao i sa Nitesom iz Banjaluke i može se pretpostaviti da obe kompanije imaju istog vlasnika kao beogradski ogranak. Zanimljivo je i da je ta kompanija u konzorcijumu sa Narićevim Khaoticenom dobila vredan državni posao od 3,9 miliona evra.
Građanima ogromni računi, brojila nema ko da čita
Elektrodistribucija Srbije je prethodnih meseci u centru pažnje javnosti ne samo zbog milionskih poslova koje deli firmama bliskim vlasti, već i zbog računa koji stižu građanima za struju. Mnogi od potrošača posvedočili su za medije o iznosima koji su im stizali iz EPS-a, a koji se oslanja na podatke koje im dostavlja EDS.
Miloš Crnčević iz Zemuna je tako ispričao kako mu je račun za struju u roku od nekoliko meseci skočio 10 puta i dostavio dokaze. Za Nova.rs je ispričao da mu je u novembru stigao račun od 8.000 dinara, da bi od njega u decembru bilo zatraženo da plati 74.000 dinara. „Kako? Ja nikako nisam mogao potrošiti 3.000 kilovat-časova. To je škola sa 10 učenika. Platim mašinu za veš i mašinu za suđe i to je to, jednostavno nisam veliki potrošač“, kaže Crnčević.
Slično se desilo i Vesni Mališić, glavnoj i odgovornoj urednici Radara, kojoj je za decembar ispostavljen račun od 42.916 dinara, jer je navodno tog meseca potrošila 2.092 kilovat-sata i to 1.568 po višoj i 524 po nižoj tarifi.
Problem je, naravno, i što brojila nema ko da čita. Jer, EDS je u više navrata, uporno, ugovore za taj posao, vredan oko 25 miliona evra, sklapao sa konzorcijumom privatnih firmi, na čijem čelu je T&M Grup solušn Daneta Šijana, ali ga je Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama poništavala. Šijanova firma je, inače, poznata po dovođenju birača iz Republike Srpske na glasanje za izbore u Beogradu, nakon čega su joj drastično skočili prihodi i profit, a od brojnih državnih i gradskih institucija od tada dobija milionski vredne poslove čišćenja i obezbeđenja objekata.
Problem je što brojila nema ko da čita, jer je EDS uporno ugovore za 25 miliona evra vredan posao sklapao sa konzorcijumom, u kojem je i T&M Grup solušn Daneta Šijana, koji je dovodio birače iz RS na glasanje za izbore u Beogradu
I Elektrodistribucija je, osim za očitavanje brojila, istu firmu sa partnerima angažovala i oko 8,2 miliona evra sa PDV-om joj platila za usluge zapošljavanja radnika, ali i za održavanje higijene, obezbeđenje…
Sve to – dodeljivanje poslova istim firmama i tenderi na kojima nema nikakve konkurencije – nekom bi bilo sumnjivo. Naročito uporna dodela ugovora jednom konzorcijumu, koji onda isto tako uporno obara Komisija za zaštitu konkurencije… Čak i da Elektrodistribucija, iako svake godine prihoduje između 900 miliona i milijardu evra, nije u ogromnim dugovima. I umesto da neka nadležna institucija to pažljivo ispita, sve se završava angažovanjem konsultanta za restrukturiranje. Jer neko treba da maskira dugove i gubitke, a neko da ulaže u fondove. Naravno, fondove bliske SNS-u.
