Dugogodišnja ministarka i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, nakon kratkog disidentskog staža postala je jedan od najglasnijih apologeta naprednjačke vlasti i to nakon što je 2. aprila 2025. saslušana u okviru istrage za pad nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.
Odmah nakon što je sklonjena sa funkcije oktobra 2022, javno je kritikovala SNS: „Mislim da će i meni biti nekako lakše da ne gledam neke ljude koji iskorišćavaju SNS kao svoj ’džuboks’ za bahaćenje i bogaćenje, a verujem i da će njima biti lakše da ne gledaju mene i šta mislim o njima“.
Izveštaji Antikorupcijskog tima, koji je ona formirala kao ministarka i u koje je Radar imao uvid otkrivaju, međutim, da je upravo ona sa državne funkcije štitila one koje je opisala da su SNS doživljavali kao „džuboks“ za bahaćenje i bogaćenje.
Javnosti je poznato da je ona potpisnica jednog od sumnjivih ugovora vezanih za projekat Beograd na vodi. Potom je stavila svoj paraf i na dokument kojim je produžen rok za korišćenje ruskog kredita za železničku infrastrukturu, po kom je Srbija morala da plaća milionske penale za kašnjenje u realizaciji tog projekta. Takođe je donosila odluke da se nadzor nad radovima na izgradnji železničke pruge od Beograda do Novog Sada poveri privatnicima, doprinela je da se deo poslova na deonici od Beograda do Stare Pazove poveri spornim podizvođačima, a njeni najbliži saradnici iz kabineta sarađivali su sa spornom firmom Bauvezen, koja je oštetila mnoga državna preduzeća, zbog čega su bile pokrenute i krivične istrage…
Kako su po isteku roka menjani uslovi javne nabavke po meri jedinog ponuđača
Ono što nije poznato je da je zataškala i izveštaje Antikorupcijskog tima, o čemu za Radar svedoči tadašnji šef ovog tima Slobodan Pajić. Antikorupcijski tim koji je on predvodio sačinio je i izveštaje o tome da je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u to vreme kao direktor Elektromreže Srbije za to preduzeće na, kako se navodi, nezakonit način iznajmio luksuze automobile, kao i da je na auto-putu kod Bubanj potoka napravljen sporni priključak za vlasnika automehičarske radnje, koja je servisirala vozila u njenom ministarstvu.
U izveštaju Antikorupcijskog tima od 11. jula 2013, koji je po protokolu poslat Zorani Mihajlović, tada nadležnoj ministarki za energetiku i zaštitu životne sredine, navodi se da postoji „osnovana sumnja da je Nikola Petrović, u svojstvu službenog lica, kao generalni direktor Javnog preduzeća Elektromreža Srbije (EMS), 15. marta 2013. prekoračio svoja službena ovlašćenja na taj način što je doneo Odluku o pokretanju postupka javne nabavke broj 15 13 0 za nabavku – zakup putničkih automobila na lizing, iako je znao da godišnjim programom poslovanja EMS-a za tu godinu ovakav vid nabavke nije bio predviđen, niti su za tu nabavku opredeljivana sredstva“. Uprkos tome, navodi se u izveštaju, „prijavljeni je sa preduzećem AAA-1 Rent d. o. o. Beograd, kao jedinim ponuđačem, zaključio ugovor o četvorogodišnjem zakupu dva BMW-a, bez ugovorenog prava na otkup vozila, a sa obavezom da se ona, nakon isteka zakupa, neoštećena vrate zakupodavcu“.
U vreme kada je bio direktor Elektromreže Srbije, Petrović je na četiri godine unajmio dva BMW-a, od kojih je cena zakupa za prvi bila 112.560, a za drugi 32.640 evra, iako su takvi novi automobili mogli da se kupe za 80.590 i 26.990 evra
Osim što nabavka vozila nije bila predviđena i što je bio samo jedan ponuđač, veoma sumnjiva je i ugovorena cena za zakup automobila, veća od prodaje cene za kupovinu novih vozila iste marke. U izveštaju Antikorupcijskog tima njenog ministarstva se navodi da je prvi BMW 730 dx Drive, više klase, zakupljen za iznos od čak 112.560 evra, bez PDV-a, iako je nabavna vrednost novog vozila iznosila 80.590 evra. Drugi BMW 316D sedan F30, niže klase, zakupljen je za iznos od 32.640 evra bez PDV-a, iako je kataloška vrednost novog vozila iznosila 26.990 evra. Na taj način, kako se navodi u izveštaju, „prijavljeni je u korist drugoga pričinio štetu EMS-u od 145.200 evra ili 16.072.928,52 dinara“.
U izveštaju se navodi ne samo da je na tenderu bio samo jedan ponuđač i da je naknadno produžen rok, već i da su uslovi te nabavke menjani u korist firme AAA-1 Rent, sa kojom je kum predsednika Srbije kao direktor EMS-a potpisao ugovor.
„Paralelno sa produženjem roka, sprovodi se i nedozvoljeni postupak menjanja konkursnih uslova. Naime, AAA-1 Rent, kao već određeni ponuđač, svojim dopisom od 18. aprila 2003. zahteva od EMS-a da se uslov iz konkursne dokumentacije, vezan za posedovanje flote od 1.500 vozila, smanji na minimum 275 vozila. Po dogovoru, sutradan, odgovorno lice EMS-a svojim aktom br. 6710 od 19. aprila 2013. preinačuje konkursne uslove i prihvata u celosti zahtev AAA-1 Rent i prihvata da, kao uslov, ponuđač ima flotu od minimum 275 vozila. Ovakvim radnjama EMS-a, direktno je povređena odredba člana 32, stav 7, Zakona o javnim nabavkama, kojim se decidirano navodi da po isteku roka predviđenog za podnošenje ponuda, naručilac ne može da menja, niti da dopunjuje konkursnu dokumentaciju“, zapisano je u izveštaju.
U tom dokumentu se zaključuje da Nikola Petrović, kao direktor EMS-a i Olga Milićević, direktorka AAA 1 Rent zaključuju ugovor 9. maja 2023. „na zakonu neutemeljenim osnovama i po EMS preuzetim obavezama koje nisu ekonomski prihvatljive“. Zbog toga je Antikorupcijski tim zatražio i odgovor od EMS-a kako su zakupili automobile.
Šta je Antikorupcijskom timu odgovorio Petrović, a šta je uradila Mihajlović
Pisano im je odgovorio Nikola Petrović „da su godišnjim programom poslovanja EMS-a za 2013. predviđeni troškovi zakupa u iznosu od 15.800.000 dinara i da je to faktički osnov za primenu procedure nabavke vozila“. Članovi tima su, međutim, utvrdili da to nije bila istina. Oni su uvidom u program poslovanja EMS-a za tu godinu, u delu koji se odnosi na plan ukupnih rashoda, uočili da su kao „ostali poslovni rashodi“ predviđeni i troškovi zakupa od 15,8 miliona dinara. „Kvaka“ je samo u tome što taj novac nije bio planiran za zakup automobila, već zakup dva transformatora, snage 150 MWA za trafostanice Kraljevo 3 i Beograd 3, za šta je bilo predviđeno oko 3,5 miliona dinara, kao i za plaćanje zakupa poslovnog prostora u Ulici kneza Miloša, u Domu inženjera i tehničara i za još neke druge stvari, među kojima, kako se konstatuje u izveštaju, „ni u naznakama nema pomena o zakupu predmetnih vozila“.
Bivša ministarka Zorana Mihajlović pomaže predsedniku u konstantnom državom udaru. Tako je u režimskim medijima postala zaštitno lice šefa mafije, a zapravo štiti sebe, jer je ona potpisivala sporne ugovore
Slobodan Pajić
Oni se u izveštaju osvrću na još jednu spornu nabavku iste godine i to šest automobila Honda Accord 2.0 Elegance za 132.480 evra, koju je takođe pokrenuo Nikola Petrović, navodeći da je „koincidencija da se i u ovoj nabavci javio samo jedan ponuđač i da je sa istim zaključen predmetni ugovor“.
Slobodan Pajić, iskusni policajac koji je bio šef tog Antikorupcijskog tima, navodi da se u ovom slučaju, sa izveštajima za Nikolu Petrovića desilo nešto što nije nikada ranije. On objašnjava da je procedura bila da se izveštaj prvo pošalje resornoj ministarki Zorani Mihajlović na potpis i da se onda prosledi tužilaštvu, ali ona u ovom slučaju prvi put nije tako postupila.
„Ona se nije potpisala na taj izveštaj, kada ga je dobila, već nam je poslala mejl u kome nam se zahvaljuje na radu na tom slučaju, a kasnije smo dobili informaciju da taj izveštaj nije ni poslat tužilaštvu“, objašnjava Pajić, koji je i potpisao taj dokument kao šef Antikorupcijskog tima.
Zbog privatnog, nelegalnog parkinga ugrožena bezbednost saobraćaja na auto-putu
A nakon izveštaja od 6. marta 2015. o priključku na auto-put kod Bubanj potoka, Pajić je, kako kaže, dobio nezakonit otkaz, zbog čega vodi sudski spor koji do danas nije okončan. U spornom izveštaju se konstatuje da su 6. novembra 2014. nadležni inspektori za državne puteve, u Sektoru za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (čija se imena navode u dokumentu) sačinili Zapisnik u kome su konstatovali da je kod Bubanj potoka (u izveštaju se navodi i tačna lokacija) „priključak na državni put izveden bez uslova i saglasnosti“.
Procedura je bila da se svaki izveštaj prvo pošalje Zorani Mihajlović na potpis i da se onda prosledi tužilaštvu. Kada je dobila izveštaj o Nikoli Petroviću, nije ga potpisala, a kasnije smo saznali da taj izveštaj nije ni poslat tužilaštvu, objašnjava bivši šef Antikorupcijskog tima
Zbog toga su oni naložili da se odmah zatvori taj priključak, „jer je ugroženo bezbedno odvijanje saobraćaja“ i dali rok od 15 dana da se državni put „dovede u ispravno i bezbedno stanje za saobraćaj“. U izveštaju se navodi i da se samo šest dana kasnije, 12. novembra i Uprava saobraćajne policije za grad Beograd obratila Ministarstvu saobraćaja, Sektoru za puteve i bezbednost saobraćaja, koja je takođe konstatovala sporni priključak na auto-put i dostavila i fotografije. Policija je opisala da je „u zoni Bubanj potoka i uključne saobraćajnice prema gradu prokopana zemljana bankina duž auto-puta i bez potpornog zida prekrivena zelenom pe-ve-ce mrežom, a dobijeni prostor otkopavanjem je pretvoren u – parking prostor“. Sve je ovo dostavljeno i Javnom preduzeću Putevi Srbije, kao nadležnoj instituciji.
U izveštaju se potom navodi da je na osnovu rešenja inspektora za državne puteve, u Sektoru za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, akta Uprave saobraćajne policije Beograda i naloga izvršnog direktora Sektora za održavanje javnih puteva, dat „nalog nadzoru i izvođaču za hitno zatvaranje nelegalnog priključka“ na auto-put kod Bubanj potoka i dat je rok od sedam radnih dana za izvršenje od dana dobijanja naloga.
No, kada se činilo da je rešenje na pomolu, počinju da se dešavaju neobične stvari. Slobodana Pajića je 12. januara 2015. pozvala Marija Blečić, tadašnja šefica kabineta potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović i, kako navodi u izveštaju, pitala ga je „po kom osnovu inspekcija zatvara priključak na auto-putu u Bubanj potoku“, na šta je on odgovorio da su zapisnik i rešenje inspektora u skladu sa Zakonom o javnim putevima.
Štiteći predsednika, bivša ministarka zapravo štiti sebe
Uprkos tome, šefica kabineta resorne ministarke tražila je „da se priključak ne zatvara, jer isti koristi Miki Ćurčić, koji ima u blizini plac, koji izdaje za parkiranje vozila i sada zakupci ne mogu da ga koriste“. On joj je, kako piše u izveštaju, odgovorio da ne mogu da se menjaju doneta rešenja.
Nedugo potom, 9. februara 2015. inspektor za državne puteve u Sektoru za inspekcijski nadzor resornog Ministarstva izveštava da je sporni priključak na auto-putu i dalje otvoren i da nije postupljeno u skladu sa rešenjem Ministarstva, pri čemu je naloženo Javnom preduzeću Putevi Srbije, direktoru te firme Zoranu Drobnjaku i drugim odgovornim licima da hitno postupe u skladu sa rešenjem inspektora za državne puteve. I dat je novi rok od osam dana da se to uradi.
Tri nedelje kasnije, 3. marta, Pajić izveštava da ga je Marija Blečić pozvala sa do tada nepoznatog mobilnog broja i pitala ga „ko je taj inspektor što hoće da zatvori izlaz na auto-put u Bubanj potoku?“, da je bio „iznenađen tonom i načinom obraćanja“ i da je odgovorio da je u pitanju inspektor u odeljenju za državne puteve i da „sigurno radi sve po zakonu“.
Blečić ga je istog dana ponovo pozvala i tada je tvrdila da je za sporni izlaz na auto-put dozvolu dala tadašnja državna sekretarka Aleksandra Damjanović (u međuvremenu je postala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vladi premijera Đure Macuta) i da će mu je ona dostaviti mejlom, ali da je on nije dobio do dana kada je napisao svoj izveštaj, u kome se navodi i da je „s obzirom na to da su u postupcima Marije Blečić prepoznati elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, navođenje na overavanje neistinitog događaja, prinude, iznude i udruživanje radi vršenja krivičnih dela, izvršena provera i prikupljanje podataka o mogućoj vezi, uvezanosti i zainteresovanosti lica da se ne zatvori sporni priključak na auto-put“.
Milioni su potrošeni za zakup luksuznih automobila, iako je taj novac, godišnjim programom poslovanja EMS-a, bio predviđen za zakup dva transformatora za trafostanice u Kraljevu i Beogradu, poslovnog prostora i još neke druge stvari
Te provere su, kako Pajić navodi u izveštaju, otkrile da je Marija Blečić naložila sekretaru Ministarstva da popravku službenog vozila škoda superb, koje je ona koristila, plati približno oko 200.000 dinara i to auto-servisu Miki, čiji je vlasnik Miki Ćurčić, kod čije parcele je i otvoren sporni priključak na auto-put. U izveštaju se navodi da je tadašnja sekretarka Ministarstva to odbila i da je ubrzo – smenjena. Posle dolaska novog sekretara „osnovano se sumnja da je plaćena popravka i tog i svih drugih vozila i to po znatno većim cenama u odnosu na usluge drugih auto-servisa, čije je ponude Sekretarijat bio dužan da prikupi, s obzirom na to da još uvek ne postoji ugovor, niti je sprovedena javna nabavka za te usluge“.
Na kraju tog izveštaja Pajić se obraća direktno ministarki Mihajlović i podseća je da su obavili razgovor uživo u prisustvu svedoka, čije ime navodi, samo dva dana nakon što ga je zvala njena šefica kabineta poslednji put. „Saopštili ste mi da zbog loše saradnje sa drugima u Ministarstvu, moram biti smenjen sa mesta pomoćnika ministra, zaduženog za inspekcijski nadzor.
Pored iznetih proizvoljnih, tendencioznih i na osnovu napred navedenog, traženih razloga za moju smenu, prihvatio sam predlog, svestan svih izvršenih krivičnih dela koje je izvršila Marija Blečić. Pored navedenog, prihvatio sam i vaš predlog da ostanem da vodim Antikorupcijski tim, kako bih vas zaštitio od mogućih zloupotreba zaposlenih lica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što ovom prilikom i činim. Na osnovu svega napred iznetog, predlažem da se zbog izvršenih krivičnih dela dostavi Izveštaj nadležnom javnom tužilaštvu.“
Nije prošlo ni mesec dana od podnošenja izveštaja, a Pajić je smenjen. Za Radar tvrdi da je ta smena bila nezakonita i da zbog toga vodi radni spor koji još nije okončan. Sporni priključak na auto-put kod Bubanj potoka postoji i danas, s tim što je malo modifikovan.
„Jasno je meni da je od strane lica na mestu predsednika Srbije izvršen državni udar još kada je bio na mestu predsednika Vlade Srbije i kao Cerski pokret podneli smo krivičnu prijavu protiv njega sa svim detaljima. Jasno mi je i da je Zorana Mihajlović bila član kriminalne grupe koja pomaže predsedniku u konstantnom državom udaru. Znamo da se javila njemu kada je počela istraga za pad nadstrešnice i kada je saslušana u svojstvu građanina. Skrenula mu je pažnju da ju je tužilac pitao da li joj je neko naložio vršenje nekih spornih radnji, što je inače uobičajeno pitanje u svakoj takvoj istrazi. Sa tom pričom došla je do predsednika Srbije i prodala mu rog za sveću. Tako je u režimskim medijima postala zaštitno lice šefa mafije, a zapravo štiti sebe, jer je ona potpisivala sporne ugovore. I za Železničku stanicu u Novom Sadu, i za izgradnju pruge, i za još mnogo toga“, kaže Pajić.
Zorana Mihajlović je od 2012. do 2014. bila ministarka energetike i zaštite životne sredine, a potom, do 2020. imenovana je za potpredsednicu Vlade Srbije i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Od oktobra 2020. do istog meseca 2022. bila je opet potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike. Saslušana je u SBPOK-u u svojstvu građanina po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, 2. aprila ove godine i od tada je postala redovni gost režimskih medija. Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu je u svom završnom izveštaju konstatovala da se krivica svodi na formulu „jedan predsednik, dva premijera, tri ministra“. Istragom tužilaštva za sada su obuhvaćeni njeni naslednici u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović i Goran Vesić, ali ne i Zorana Mihajlović.
Anketna komisija je zaključila da je urušavanje nadstrešnice „posledica delovanja udružene kriminalne grupe“ i da postoje „osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Srbije“. Cerski pokret i Slobodan Pajić, kao njegov predstavnik, podneli su krivičnu prijavu protiv Vučića, takođe ga tereteći za to što je navodno šef organizovane kriminalne grupe. S obzirom na to da Anketna komisija Zoranu Mihajlović pominje indirektno, a Pajić direktno, možda u tome leži i deo odgovora na pitanje zašto ona Vučića poslednjih meseci brani brže, jače, bolje od većine aktuelnih ministara iz redova SNS-a.
