Na tri teksta u Radaru, kao punomoćnica Zorana Stanića, reagovala je advokatica Sara El Sarag. Ona je prosledila Stanićevo pismo, u kome navodi da je u ta tri teksta u više navrata pominjano njegovo ime. Reagovanje prenosimo uz izvesna redakcijska skraćenja.
*
U tim tekstovima iznesene su insinuacije, na osnovu kojih bi čitaoci mogli da steknu utisak da se radi o nekom penzionisanom državnom službeniku koji je upetljan u neke navodne afere i nečasne radnje. Imajući u vidu renome vašeg nedeljnika, ostao sam zatečen činjenicom da su takvi tekstovi mogli da budu objavljeni, a da prethodno tvrdnje koje su iznete nisu proverene iz više izvora, te da nije ispoštovano pravo druge strane da odgovori i iznese svoje viđenje.
Naime, u tekstu Slike državnog terorizma, objavljenom 21. marta, autori navode: „Kao da ne znaju da se protiv nekoliko neposrednih rukovodilaca te iste 7. uprave pred nadležnim sudovima u Beogradu poslednjih godina vodi nekoliko krivičnih postupaka za zloupotrebe koje su se desile za vreme kada se na njenom čelu nalazio sada penzionisani Zoran Stanić Zis.“ Ta rečenica ponovljena je i u sledeća dva teksta: Tajni nadzor u rukama bivše ministarke i Strine, vile, roleksi i državni mačevi, 10. i 15. maja, jer je intencija autora verovatno bila da više puta ponovljena laž na kraju postane nepobitna istina.
U 7. upravi BIA sam obavljao poslove pomoćnika, zamenika, a zatim i načelnika Uprave. Za sve to vreme, niti protiv jednog pripadnika Uprave nije vođen nikakav postupak, a posebno ne za zloupotrebu, bilo kakve vrste. Takođe, za sve to vreme obavljane su kontrole Odbora za nadzor rada bezbednosnih službi, koje nisu ustanovile nikakve primedbe i nedoslednosti, o čemu svedoče zapisnici koji se nalaze u arhivama Skupštine i Agencije.
U tekstu Tajni nadzor u rukama bivše ministarke, autor plasira neistine, pozivajući se ne na dokumente, validne dokaze, nego na „kredibilne izvore“, koji zanimljivo više ne rade, ili su u penziji. Pre svega, očito je da vaši sagovornici, a lično verujem da se radi o samo jednom, koji je u penziji, ne poznaju modalitet rada 7. uprave, odnosno BIA, kada se radi o primeni mera presretanja komunikacija.
Od početka 2013, na zahtev tadašnjeg direktora Agencije Nebojše Rodića, implementiran je dodatni sistem zaštite, gde se na dve fizički razdvojene lokacije unose podaci sa naredbe suda, koji sadrže generalije, broj telefona i vreme trajanja mere. Na ovaj način je stepen bezbednosti i zaštite od bilo kakve zloupotrebe iznutra dodatno povećan. Ovaj sistem je po mom saznanju funkcionisao do mog odlaska u penziju, a pretpostavljam da radi i danas.
Što se tiče tvrdnje da su se zloupotrebe dešavale sa upotrebom IMSI kečera, evidentno je da vaš izvor ili nije upućen u modalitet upotrebe tog sredstva ili je maliciozan, te je namerno preneo autoru neistinu. Tokom mog rada u 7. upravi, IMSI kečer nikada nije upotrebljen na način koji je protivzakonit, a svaki izlazak na teren i upotreba ovog sredstva su dokumentovani i nalaze se u arhivima Agencije. Sa tom aparaturom je radila uvek ista grupa ljudi, jer se radi o vrlo skupoj opremi, za čije rukovanje su potrebne posebne veštine i obuka. Inače, ovo sredstvo poseduju i koriste sve svetske službe policije i vojske.
Takođe, laž je da sam imao i održavao tzv. paralelnu komunikaciju sa aktuelnim predsednikom. Nikada se formalno nismo upoznali, a imajući u vidu da sam ceo radni vek proveo u istoj firmi, poštovao sam pravila, i za razliku od vašeg izvora nisam vreme provodio u čekaonicima predsednika Vlade ili države. U penziju sam otišao po sticanju uslova, i opet, za razliku od vašeg izvora, nisam tražio produženje ostanka na radnom mestu, iako mi je nuđeno. Sukob koji sam imao sa Bratislavom Gašićem je nastao ne zbog izmišljene paralelne komunikacije, nego zbog njegovog nesnalaženja na novonastale okolnosti i činjenice da je zbog izražene sujete bio podložan podmetanju raznoraznih priča i tračeva, baš kao i autor teksta u Radaru.
Kako je u prva dva teksta napravljena scena, vreme je bilo da u trećem nastavku serijala autor i poentira, iznoseći nepobitne dokaze u vidu fotografija luksuznih objekata, od koji bi jedan trebalo da bude u mom vlasništvu. U nedostatku bilo kakvog drugog dokumenta, fotografija je trebalo da uveri čitaoce da je Zoran Stanić, radeći u BIA, ostvario i znatnu materijalnu korist. Na fotografijama se vide vrlo moderni objekti, velike kvadrature, sa uređenim dvorištima, bazenima, košarkaškim terenima, visokim zidovima okićenim kamerama i asfaltnim prilazom. Jedini problem je što su i tekst i fotografije grub falsifikat, laž i neistina. Nemam asfalt do kuće, ogradu od dva metra, sigurnosne kamere, košarkaški teren, bazen i na fotografijama nije moja kuća.
Za kraj bih podsetio autore ovih tekstova da nisu poštovali Kodeks novinara Srbije. Izmišljanje neimenovanih izvora je težak prekršaj Kodeksa, jer su novinari dužni da konsultuju najmanje dva nezavisna izvora koji će dobijene podatke ili informacije da potvrde ili ospore, ne smeju slepo da veruju izvoru i moraju da vode računa o tome da izvori često slede svoje ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju iskaze tim interesima.
