Deluje neobično, pogotovo nakon poslednje velike akcije „studenata u blokadi“, ali sa izuzetkom Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) blokade su uveliko završene, a nastava se na ostalim univerzitetima odvijala praktično od polovine 2025. godine. Ali iako je povremeni premijer Đuro Macut pre samo dve nedelje pohvalio rektora Vladana Đokića da su uspostavljanjem stalnog kanala komunikacije „postigli normalizaciju stanja u visokoškolskom sistemu na svim državnim univerzitetima u Srbiji“, stvari su daleko od normalnih.
Počev od samog povoda Macutovog obraćanja, odnosno odluke Vlade da ugasi sve postojeće račune državnih fakulteta i istovremeno ih od 1. januara uvede u informacioni sistema SPIRI preko koga će moći da raspolažu budžetskim sredstvima. Ako pitate dekane, problemi sa takvom finansijskom reformom su brojni. Recimo, mogućnost otvaranja zasebnih računa za svaki evropski naučni projekat umnogome je olakšavala kontrolu trošenja novca na njima, ali to se još i može nadomestiti uz više rada.
Najveći rizik leži u obavezi da se za svaki račun veći od 100.000 dinara traži saglasnost Ministarstva prosvete, a kako je procena da se samo na Univerzitetu u Beogradu dnevno izdaje hiljadu do hiljadu i po takvih naloga, gotovo je zagarantovano da će doći do zagušenja usled nedostatka osoblja koje bi se time bavilo u Ministarstvu. Posebno će biti nezgodno u slučaju havarija, pošto će svi vanredni izdaci koji se nisu našli u godišnjem planu a koji su do sada mogli biti brzo pokriveni iz sopstvenih sredstava fakulteta, sada morati da prolaze dugačku proceduru u kojoj se prvo obaveštava Ministarstvo prosvete, a konačnu odluku, jednom, donosi Ministarstvo finansija.
„Sve i da ne bude namernih opstrukcija, a živimo u represivnom društvu u kome se dešava odmazda i sigurno će biti zloupotreba, u SPIRI sistemu će stalno nešto kaskati i čekati na odobravanje, a nije moguće isplanirati sve fakultetske aktivnosti godinu dana unapred. Da je visoko obrazovanje u potpunosti finansirano iz budžeta, pa da se nekako tolika finansijska kontrola i opravda sprečavanjem zloupotreba – ali to nije tako. Mi imamo jedan polujavni, polusamofinansirani sistem, gde pogotovo za naučni rad često sami dovodimo projekte. Takmičiš se na tržištu za recimo Horizon i onda ćeš ti koji si se jedva izborio sa kolegama iz Evrope za jedan prestižan projekat, da čekaš da li možeš nešto da isplatiš ili ne, a to čak nisu državne pare. Ili da objašnjavaš evropskim institucijama sa kojima si zajedno konkurisao u konzorcijumu, da tebi nešto Siniša Mali ne da“, kaže docentkinja na Fakultetu političkih nauka i narodna poslanica Biljana Đorđević.
Kada na to dodamo da univerzitetima nije pružena ni adekvatna praktična obuka za rad unutar SPIRI sistema, niti dovoljno informacija, potpuno je razumljiv javni apel rektora Đokića da se njegova primena odloži dok se ne razmotre sve primedbe i obezbedi tranzicioni period rada u testnom okruženju.
„Kako je ovaj sistem u potpunosti zaživeo i vrlo rado prihvaćen na nivou osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, ne vidim razlog za neočekivani zahtev za novo i neobjašnjivo odlaganje, jer ne postoje nikakvi realni razlozi za to“, glasio je odgovor premijera, kao da akademska zajednica nije već primetila prirodu sistema na osnovu opcija za knjiženje „đačkog dinara“ i dodatka za razredno starešinstvo. Ipak, u duhu pomenute uspešne komunikacije sa univerzitetom, Macut je upriličio i sastanak uživo koji ničemu nije služio (odluka je nepromenjena), sem što se moglo čuti i da će se „eventualni problemi rešavati u hodu“. Na primer, ako zapne kod isplate zarada, jer valjda su se profesori u protekloj godini navikli da preživljavaju od čistog entuzijazma.
Daleko smo od toga da je univerzitet sačuvan, zato što vlast nizom odluka koje donosi, a posebno onima koje ne donosi, neprestano drži omču nad univerzitetom i samo je pitanje kada će izmaknuti stolicu
Jelena Kleut
Pravni mehanizam koji je omogućio da država profesorima mesecima isplaćuje samo crkavicu, pronađen je u izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta, na način koji je čak i za vlast SNS-a bio impresivno nezakonit. Ne samo što je izostala javna rasprava i da predlog nije potekao od za to ovlašćenih institucija, već ga je usvojila Vlada kojoj je istekao mandat i nije bila ovlašćena da bilo šta slično donosi. Budući da je Uredbom ujedno povređena Ustavom zagarantovana autonomija univerziteta, propisivanjem da se nastavnici nedeljno samo pet sati bave naučnim radom a 35 nastavom, i takođe ustavno pravo na pravičnu naknadu za rad, ne iznenađuje što se Ustavni sud već devet meseci pravi mrtav. Pošto bi čak i sudijama kakvi su sedeli u njemu, verovatno bilo neprijatno da potpišu presudu po kojoj je ipak tu sve u redu.
Ono što je u martu ipak bilo teže zamisliti, jeste da će takva uredba ostati na snazi čak i kada se blokade okončaju.
„Dokle god postoji bojazan da će ponovo krenuti blokade ili da će profesori rešiti da stupe u protest ili štrajk, oni neće dirati Uredbu. Ona i dalje služi kao pretnja koja očas posla može da se aktivira, a da mi ponovo dobijamo samo 12,5 odsto primanja. Videćemo da li će se i akreditacije koristiti kao forma revanšizma, pošto se priča o novim akreditacionim kriterijumima od januara. Do sada to nije bio slučaj, ali se Nacionalno telo za akreditaciju ispostavilo kao bič koji sprovodi odluke Vlade i uteruje fakultete u nastavu, tako da me ne bi iznenadila nijedna mera koja bi došla iz tog tela“, kaže Jelena Kleut, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu čije je zvanje sada ozbiljno dovedeno u pitanje.
Očekivano je da će nakon svakog protesta koji je dovoljno osramotio vlast, ali nije izvojevao jasnu institucionalnu pobedu, krenuti odmazde
Biljana Đorđević
Naime, na istoj sednici na kojoj je razmatrana i smena rektora Dejana Madića na inicijativu nastavno-naučnih veća svih 14 novosadskih fakulteta i koja uprkos tome ipak nije usvojena, Senat Univerziteta u Novom Sadu nije izglasao ni izbor Kleut u zvanje redovne profesorke, bez obzira na to što je ispunila sve za to propisane kriterijume. Kako su naveli iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), kao neposredan osnov za takvu odluku iskorišćena je žalba podneta od strane studenata aktivista SNS-a, koja je stigla nakon zakonskog roka i ukazala da Kleut nije ispunila izmišljeni uslov koji nikada nije ni bio postavljan prilikom izbora u zvanje, niti su propisi u tom pogledu promenjeni.
Ipak, pokazalo se da ako to nije dovoljno da većina članova Senata čiste savesti glasa protiv njenog izbora, jeste bilo dovoljno da glasaju „uzdržano“, što je dovelo do istog rezultata. Fakultet joj je produžio ugovor o radu do okončanja žalbenog postupka, ali najviše čemu može da se nada jeste da se odluka vrati na ponovno odlučivanje tom istom Senatu, u kome sede ljudi poput Madića, dekana DIF-a Patrika Drida (i članova njegovog udruženja popularno prozvanog „Profesori 2.0“) i dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića. A ljudima kojima je zajedničko da su zvali policiju da interveniše protiv sopstvenih studenata, sigurno neće biti teško da ponovo donose sramotne odluke u cilju čišćenja univerziteta od svih nepodobnih članova.
A ni time se ne iscrpljuje spektar represivnih taktika kojima se režim sveti univerzitetu, što smo videli na Filozofskom fakultetu u Nišu koji je prvi u tom gradu podržao studentske zahteve i blokade i koji je zato u novembru vlast rešila da pocepa, na silu. Navodno na inicijativu Grada Niša, a bez podrške Saveta Univerziteta i uz eksplicitno protivljenje Nastavno-naučnog veća i Saveta Filozofskog fakulteta, Vlada je donela odluku da se njegova tri departmana (za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost) otcepe i formiraju novi Fakultet srpskih studija. Iako se već govori o novim prostorijama koje bi mogao da dobije na raspolaganje, novoosnovani fakultet za sada je ostao na adresi Filozofskog jer je prioritetnije bilo da se kvalitetno utvrdi kadrovska politika. Svakako ne bi valjalo da im se ponovo dogodi jedna pobunjena Natalija Jovanović, pa je zato za vršioca dužnosti dekana odabran Slaviša Nedeljković, potpisnik liste podrške Aleksandru Vučiću, koji je kasnije i odlikovan od njega. A za makar privremenog predsednika Saveta Fakulteta određen je Milan Lazarević, gradski odbornik SNS-a i predsednik lokalnog odbora Pokreta za narod i državu.
Ipak, čini se da sve to i dalje nije dovoljno. Ni dovoljno temeljno, ni dovoljno brzo da zadovolji apetit režima. Jer iako je ideja potekla od Vladimira Đukanovića (a po pravilu ta rubrika služi za plasiranje zamisli koje Napredna stranka ne planira da realizuje već samo želi da njima iritira neistomišljenike) koji je izjavio da se visoko obrazovanje može spasiti samo tako što će se svi državni univerziteti ugasiti, a potom napraviti jedan integrisani „kojim će država adekvatno upravljati“, počela je da uzima maha. Tako smo u poslednja dva meseca prvo od potpredsednice Vlade Vojvodine Sandre Božić čuli „da mi trebamo visoko obrazovanje, na primer, srušiti do samog temelja i podići jedan univerzitet koji je nacionalni, koji je posvećen izgradnji pre svega jednog nacionalnog identiteta univerziteta“, a potom konkretnije i od nadležnije osobe – ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića – da je Srbiji potreban novi zakon o univerzitetu. Zakon koji bi državi dao veći uticaj na upravljanje, za razliku od trenutnog koji smatra „recidivom socijalističkog samoupravljanja“, i tako rešio „paradoks“ da država daje novac fakultetima a ne može da direktno smenjuje rektore i dekane.
Možemo li onda da kažemo da se uspostavljanjem nastave na fakultetima, iz želje da se sačuvaju univerziteti, zaista izbegla opasnost?
„Jedino što nam je doneo taj taktički ustupak da se prvo krene sa nastavom, pa onda i ispitima, prijemnim i novom školskom godinom, jeste da su nam isplaćene preostale zarade. A daleko smo od toga da je univerzitet sačuvan, zato što vlast nizom odluka koje donosi, a posebno onima koje ne donosi, neprestano drži tu omču nad univerzitetom i samo je pitanje kada će izmaknuti stolicu. Od DUNP-a koji deluje da je de facto pred gašenjem, osnivanja Fakulteta srpskih studija, krizne situacije na dva medicinska fakulteta i pokušajem da se instaliraju režimske uprave, uvođenja platfome SPIRI… Upravo suprotno, deluje mi da to što se sporadično najavljuje da univerzitet treba nekako reformisati zakonskim izmenama zato što ne radi dovoljno dobro je ono što i možemo očekivati u sledećoj godini“, kaže Kleut.
A da li takav epilog treba tumačiti samo u kontekstu blokada?
„Očekivano je da će nakon svakog protesta koji je dovoljno osramotio vlast, ali nije izvojevao jasnu institucionalnu pobedu, krenuti odmazde. Ali neke od tih stvari su planirane još pre nego što su počele blokade, tako da bi se napad na univerzitet desio svakako, pa ni prekid blokada ne može da ga predupredi. SPIRI nije sad izmišljen, već je jednom bio odložen i očito je dugoročno postojao plan da se univerzitet što više stavi pod kontrolu. Odmazda Siniše Malog prema univerzitetu traje već duže vreme, ali je bila manje vidljiva i interesantna javnosti, a odmazde su usmerene i prema generalno slobodnomislećim ljudima koji su i pre ovih protesta potpisivali podrške različitim vrstama protesta. Tako se pojavio i predlog zakona o dovođenju ispostava stranih univerziteta, ali čak i kad je povučen znali smo da to neće tek tako da nestane i da će se ponovo vratiti. Mislim da je sve to deo dugoročnijih trendova, ne samo naše vlasti nego tog tipa režima, jer napad na univerzitet se dešava i u Turskoj, Mađarskoj i sličnim zemljama, a sada ga posebno vidimo i u Americi sa Trampom“, smatra Đorđević.
Za ministra prosvete, Zakon o univerzitetu koji mu garantuje autonomiju je mrski „recidiv socijalističkog samoupravljanja“, koji sprečava državu da direktno smenjuje rektore i dekane
I dodaje da bi otpor takvom trendu morao biti izraženiji: „U našem slučaju, angažman nastavnika na visokoškolskim ustanovama protekle godine je prevashodno bio usmeren na podršku studentskim zahtevima i mislim da je sama odbrana institucije stavljena u drugi plan i nije se našao adekvatan odgovor. Tako kolege nisu mogle da se dogovore da li da se ide u štrajk oko stvari koje su direktno vezane za njihov posao, poput Uredbe 5-35, čiji se efekti više ne vide zato što su plate nadoknađivane, ali i dalje proizvodi probleme – recimo sada kada treba da se pravi finansijski plan za naučna istraživanja za narednu godinu. Isto je i sa uvođenjem SPIRI sistema, ali osim par saopštenja ne vidim veću aktivnost koje bi moralo da bude.“
Postoji mogućnost da toliko slobodno ponašanje vlasti potiče iz uverenja da bar po pitanju univerziteta neće morati da trpi spoljne pritiske, pošto su jedina dva EU pregovaračka poglavlja koja je Srbija zatvorila upravo ona koja se odnose na obrazovanje i nauku, ali to ne znači da se mogu provući sa bilo čime. Interesovanje Evrope za temu prvo je pokazano u maju, kada je u Beogradu visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas naglasila da se autonomija univerziteta mora poštovati, a potom je potvrđeno godišnjim izveštajem Evropske komisije u kome je kritikovano i umanjenje plata profesorima i ograničavanje radnog vremena posvećenog naučnom istraživanju. Uostalom, dokle god se proces pridruživanja ne završi, poglavlja mogu biti samo „privremeno zatvorena“. A to znači da bi se mogla i ponovo otvoriti ukoliko dođe do značajnog nazadovanja.
