Tragedija koja je potresla ne samo Severnu Makedoniju, jer je u požaru koji je buknuo 16. februara u diskoteci u Kočanima, nastradalo 59 osoba, a 162 su povređene, bila je prilika da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispadne brižan pred svojim glasačima. Naime, kako je deo povređenih smešten u Kliničko-bolničkom centru u Beogradu, Vučić je smatrao zgodnim da ih obiđe, skupa sa svitom režimskih novinara. I dok su porodice hospitalizovanih i onih usmrćenih grcale u suzama, on se šepurio pred kamerama, uprkos opasnosti od infekcije rana zadobijenih u požaru.
I još se „znalački“ razmetao brojkama, stepenom opekotina i ocenom trenutnog stanja pacijenata. I sam znajući „da to ne sme da se kaže“, u obilazak je poveo i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da ga eventualno zaustavi u nezakonitom praznoslovlju.
Nakon što su fotografije sa te krajnje rizične promenade osvanule u medijima i na zvaničnom SNS profilu na društvenoj mreži Iks, usledile su reakcije naših zgranutih komšija.
„U svim zemljama gde su vodili našu decu na lečenje, samo lekari daju izjavu o njihovom stanju telefonom, pismeno ili se snimaju ispred bolnica. Jedino Vučić (o tome govori) direktno sa odeljenja intenzivne nege, sa gomilom kamera u sobi“, neki su komentarisali. Bilo je primedbi i povodom sasvim izvesno nedostajuće dozvole da se povređeni fotografišu nakon intubacije.
Pojedini su se zahvaljivali srpskom narodu što je među prvima prihvatio unesrećene, videći Vučića kao „populistu“ jer se slika sa njima dok leže u bolničkom krevetu. Trenutak kad je skinuo hiruršku masku da bi „popričao“ sa jednim od bolnički zbrinutih, niko nije komentarisao.
Ali zato jeste činjenicu da je „više od 15 ljudi bez skafandera i druge opreme, bilo nabijeno nad teško izgorelom decom i omladinom u bolničkim boksevima, koje treba držati u sterilnim uslovima“, videvši ovo kao „neverovatnu neodgovornost“. Uz opasku da povređene treba preusmeriti na države „čija je vlast normalnija“.
Bilo je i primedbi da „zarad političkih poena, Vučić osobama čije je celo telo rana, dovodi život u opasnost“, dok su se drugi pitali da li iko od lekara iz KBC ima i malo etike. Inače, povređena lica smeštena su i na VMA u Beogradu, u Vojnoj bolnici Niš i u Kliničkom centru Niš.
Kako samo farsično deluje dan žalosti, proglašen u Srbiji 18. marta, u kontekstu politički zloupotrebljenih ranjenika! Ali, žalili smo mi i za postradalim đacima OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, i izrešetanim omladincima u Duboni i Malom Orašju, i za starcima poginulim u požaru u domu u Barajevu, i time valjda sve uozbiljili.
