Nakon što je predsednik Srbije 14. septembra potpisao saglasnost za obnavljanje redovnog vojnog roka od 75 dana, uz aplauze okupljenih na promociji kadeta Vojne akademije u oficirske činove, pristupilo se daljim koracima: Vlada je uistinu usvojila zaključak kojim nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka.
Dobro, nije baš odlazak u Rašku, kao u oktobru 2021. godine, kada je upad jedinica specijalne kosovske policije na sever Kosova trebalo zabašuriti, ali će poslužiti pravljenju dva privida: da je Srbija neposredno bezbednosno ugrožena i, još većeg, da će biti kadra da se u nepostojećem slučaju napada odbrani. Sada, kad kosovski premijer Aljbin Kurti može da se šeta severnom Kosovskom Mitrovicom, biće dovoljno (ili tek izvodljivo) da se usvoje neophodne izmene zakona, verovatno do kraja nedelje.
Upućeni su ranije upozoravali da situacija u VS nije na zavidnom nivou, da je zaposleni masovno napuštaju, da detaljna sistematizacija nije dostupna javnosti, ali da je popuna svakako slaba… pa je i ovaj korak teško komentarisati sa stručne strane. Predsednik stranke Srbija centar i bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš ukazao je i da Vučićev potpis nema nikakvu težinu, jer ga Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ne pominje. Između netransparentnosti i šarade, na talonu ostaje činjenica da se vraćanjem vojnog roka i ranije vitlalo.
Recimo, 14. septembra, kada je ministar odbrane Gašić njime utišao i optužbe da Srbija oružje prodaje zaraćenim stranama – Ukrajini i Izraelu – na koje je, treba reći, i odgovorio. Ili dan kasnije, kada je premijer Vučević služenje vojnog roka predstavio bezmalo kao Pinkov zabavni program. „Mame i tate će biti zahvalni, jer će vojska njihove sinove pripremiti za život, da stasaju kao muškarci“, rekao je. I to za svega 75 dana. Predaja Kosova traje duže, problemi u prosveti, gde zaposleni od ponedeljka štrajkuju, takođe…
Jeste remilitarizacija u zamahu svuda, ali politikantstvo bira gde će. Tamo gde ga pozovu.
