Samo nekoliko godina nakon što je svet, zahvaljujući mRNA tehnologiji, uspeo da obuzda pandemiju kovida, ista metoda ponovo je u centru pažnje – ovaj put u trci protiv raka.
Od kada je razotkriven mehanizam informacione RNK (mRNA), laboratorije širom sveta pokušavaju da iskoriste taj sistem prenosa genetskih informacija za stvaranje vakcina koje bi mogle da prepoznaju i unište ćelije karcinoma.
Nedavno su iz Rusije stigle vesti da je njihovo cepivo protiv raka u fazi pretkliničkih ispitivanja. Povodom toga, u Beogradu je boravila ruska naučna delegacija, a iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića saopšteno je da bi Srbija mogla da bude prva zemlja, nakon Rusije, u kojoj će se ta vakcina proizvoditi i primenjivati.
Trka velikih i moćnih
U razvoju mRNA vakcina protiv raka, osim Rusije, učestvuju i Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Velika Britanija i Kina. Ko je trenutno najbliži cilju, teško je reći – jer, kako upozoravaju nezavisni stručnjaci, za sada nema objavljenih rezultata kliničkih ispitivanja, odnosno potvrđenih podataka o primeni na ljudima.
Mnogo važnije od pitanja da li će Srbija raditi sa Rusijom ili Amerikom, jeste pitanje da li će građani Srbije biti samo pokusni kunići za vakcine koje nisu prošle sve međunarodne faze ispitivanja. Jer, bez potpune transparentnosti, svaka najava „revolucije u medicini“ može izazvati više straha nego nade
Vodeći igrači u ovoj oblasti su, pored ruskog naučnog konzorcijuma, američka kompanija „Moderna“, koja u saradnji s farmaceutskim gigantom „Merck“ razvija personalizovanu mRNA-4157 vakcinu. Prema dostupnim informacijama, ona je tek u ranoj fazi ispitivanja.
Kako funkcioniše mRNA vakcina protiv karcinoma
Za razliku od klasičnih vakcina koje imuni sistem uče da prepozna virus, mRNA terapije protiv raka prenose genetsku informaciju o proteinima karakterističnim za tumorske ćelije.
Tako imuni sistem „uči“ da pronađe i uništi obolele ćelije, ne dirajući zdravo tkivo. U budućnosti se očekuje razvoj personalizovanih vakcina, izrađenih prema genetskom profilu svakog pacijenta, i univerzalnih vakcina koje bi delovale na određene tipove tumora.
Moskva – Beograd: saradnja u senci politike
Polovinom oktobra ruska delegacija naučnika posetila je Srbiju. Delegaciju su predvodili Aleksandar Gincburg, direktor Nacionalnog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“, i onkolog Andrej Kaprin.
Prema izveštajima, oni su predsedniku Vučiću predstavili vakcinu kao „revolucionarnu, inovativnu terapiju koja se kreira za svakog pacijenta pojedinačno i pokazuje visoku efikasnost u pretkliničkim ispitivanjima“.
– Odličan sastanak sa Aleksandrom Gincburgom i Andrejem Kaprinom, koji su me detaljnije upoznali sa razvojem revolucionarne vakcine protiv onkoloških bolesti – napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.
– Srbija je spremna za kontinuiranu saradnju u razvoju, proizvodnji i primeni ove vakcine, uz poštovanje najviših svetskih standarda bezbednosti i etike.
Neispunjeno obećanje o „srpskoj fabrici vakcina“
Podsećanja radi, predsednik Srbije je još u martu 2021, tokom pandemije kovida, najavio izgradnju fabrike vakcina u saradnji sa kineskim „Sinofarmom“ i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Plan je bio da se postrojenje izgradi u Zemunu i da proizvodi do 40 miliona doza godišnje. Na Instagramu je tada objavio maketu buduće fabrike uz poruku:
– Ovako bi trebalo da izgleda srpska fabrika vakcina koju gradimo sa partnerima iz Emirata i Kine. Ponosan sam na dostignuća Srbije u medicini, farmaciji i zdravstvu.
Ipak, taj projekat se ubrzo ugasio, gotovo neprimetno – slično kao što je i sama pandemija iščezla iz svakodnevnih naslova.
Biotehnologija kao nova geopolitika
Razvoj mRNA vakcina protiv raka u Rusiji odvija se kao državni projekat od nacionalnog značaja pod direktnim pokroviteljstvom predsednika Vladimira Putina. U njemu učestvuje 17 vodećih istraživačkih instituta i univerziteta.
Dok se svetske laboratorije utrkuju u razvoju mRNA terapija, čovečanstvo i dalje stoji pred istim pitanjem – da li će nova tehnologija doneti kraj najtežim bolestima ili otvoriti novo poglavlje dilema o granicama nauke, etike i politike
Sličan strateški pristup sledi i Zapad: nemački „BioNTech“ razvija više verzija mRNA vakcina za različite tipove tumora, dok su u Ujedinjenom Kraljevstvu „BioNTech“ i „Moderna“ potpisali sporazum o zajedničkom istraživanju i proizvodnji.
Kina, s druge strane, već godinu dana najavljuje početak kliničkih ispitivanja – ali konkretnih rezultata za sada nema.
Sve to pokazuje da je mRNA tehnologija postala novo polje globalnog nadmetanja: ko prvi ovlada ovom biotehnologijom, imaće ne samo medicinsku, već i političku prednost.
Ekonomija i etika u istoj epruveti
Ako bi Srbija zaista učestvovala u proizvodnji mRNA vakcina, to bi otvorilo vrata razvoju domaće biotehnološke industrije i donelo mogućnost zapošljavanja visokoobrazovanih stručnjaka.
Ali, stručnjaci upozoravaju da takav poduhvat nosi i rizike: ogromne troškove, potrebu za izuzetno preciznom regulativom i – što je najvažnije – poverenje građana.
Mnogo važnije od pitanja da li će Srbija raditi sa Rusijom ili Amerikom, jeste pitanje da li će građani Srbije biti samo pokusni kunići za vakcine koje nisu prošle sve međunarodne faze ispitivanja. Jer, bez potpune transparentnosti, svaka najava „revolucije u medicini“ može izazvati više straha nego nade.
Šta je zapravo mRNA?
Ribonukleinska kiselina (RNK) prenosi informacije iz DNK i učestvuje u sintezi proteina. Posebna vrsta – mRNA (messenger RNA, odnosno informaciona RNK) – prenosi uputstva koja ćelijama „govore“ koji protein da proizvedu.
Kada su biohemičari Katalin Kariko i Dru Vajsman otkrili kako se mRNA može iskoristiti da ćeliji pošalje poruku o virusu ili bolesti, a da je pri tom ne inficira, medicina je zakoračila u novu eru.
Za to otkriće dvoje naučnika dobilo je Nobelovu nagradu za medicinu 2023. godine.
Između nade i opreza
Dok se svetske laboratorije utrkuju u razvoju mRNA terapija, čovečanstvo i dalje stoji pred istim pitanjem – da li će nova tehnologija doneti kraj najtežim bolestima ili otvoriti novo poglavlje dilema o granicama nauke, etike i politike.
Za Srbiju, koja se ponovo našla između Istoka i Zapada, izbor neće biti samo tehnološki – već i civilizacijski: hoćemo li biti deo naučne budućnosti, ili tek poligon na kojem se ta budućnost testira.
