Prvu izjavu potpisuje javni tužilac Aleksandar Isailović, a drugu javna tužiteljka Irena Bjeloš, koji nisu upućeni u JTOK nakon glasanja u Visokom savetu tužilaštva.
Isailović: I mene živo zanima zašto nismo upućeni u JTOK
Poštovana redakcijo,
Najpre se zahvaljujem na vašem interesovanju o svim dešavanjima u Javnom tužilaštvu Republike Srbije, a posebno o poslednjim odlukama VST, koje se tiču upućivanja tužilaca u JTOK. Iz razloga osetljivosti predmeta kojima sam se bavio, od kojih je velika većina zaštićena oznakom „strogo poverljivo“, čiju sam tajnost dužan čuvati, mislim da vam ne bih bio interesantan sagovornik u studiju, zbog čega vas molim za razumevanje zbog čega takav poziv ne mogu prihvatiti. Međutim, osećam potrebu da se na ovaj način obratim javnosti.
Ne iznenađuje me način glasanja ministra pravde i istaknutog pravnika Simića, ali sam veoma iznenađen i, blago je reći, razočaran načinom glasanja kolega tužilaca Pavlovića i Milovanovića
Meni konkretni razlozi za način glasanja članova VST u vezi upućivanja tužilaca u JTOK nisu poznati. Te razloge mogu samo pretpostavljati na isti način kako se to već čini u medijima. Takođe me ne iznenađuje način glasanja ministra pravde i istaknutog pravnika Simića, takvo glasanje sa njihove strane sam očekivao. Veoma sam iznenađen, i blago je reći razočaran načinom glasanja kolega tužilaca Pavlovića i Milovanovića. Svojim dugogodišnjim radom u tužilaštvu, stekao sam među kolegama ugled savesnog, odgovornog i časnog tužioca, koji je osnovne postulate tužilačke profesije preneo mnogim mlađim kolegama, pa i spominjanim kolegama Jovanoviću i Petroviću, koji su bili moji pripravnici, odnosno saradnici. Siguran sam da je ovo poznato kolegama Pavloviću i Milovanoviću. Iz tog razloga i mene živo zanima, zbog čega su glasali na način kako su glasali, bez predhodne i jedne reči kritike.
U svakom slučaju, cenim da će se vrlo brzo utvrditi zbog čega moja cenjena koleginica Irena Bjeloš i ja nismo upućeni u JTOK.
Na kraju želim da kažem da mi je bila posebna čast i zadovoljstvo raditi u JTOK-u, sa izuzetnim tužiocima kojima želim sve najbolje u daljem radu.
Aleksandar Isailović, javni tužilac
Bjeloš: Promena tužioca u predmetima poput slučaja „Konjuh“ potencijalno utiče na kontinuitet rada na predmetu
Povodom interesovanja javnosti i medija za predmet koji se odnosi na ilegalnu trgovinu marihuanom koja je zaplenjena u selu Konjuh, želim da naglasim da zbog zaštite postupka i profesionalne obaveze ne mogu da iznosim detalje iz konkretne istrage. To je standard koji svaki tužilac mora da poštuje kako bi se zaštitio integritet postupka i omogućilo da se donese odluka isključivo na osnovu dokaza.
Tokom svog 28-godišnjeg rada u pravosuđu, od čega poslednje četiri godine u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, postupala sam u većem broju složenih predmeta. Najmanje deset lica u predmetima u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal u kojima sam postupala pravnosnažno je osuđeno na zatvorske kazne. Imajući u vidu dugotrajnost i kompleksnost postupaka u ovoj oblasti, smatram da takav ishod predstavlja značajan profesionalni uspeh.
U još dva predmeta postupci su u završnoj fazi, neposredno pred donošenje presude, što dodatno potvrđuje temeljnost sprovedenih predistražnih radnji i istraga.
Put do osuđujućih presuda u materiji organizovanog kriminala zahteva vreme, imajući u vidu brojnost okrivljenih, obimnost i složenost predmeta, te univerzalni imperativ da se predmet na glavnom pretresu svestrano raspravi, kao i činjenicu da trajanje glavnog pretresa, za razliku od istrage čiji je nosilac javno tužilaštvo, nije vremenski ograničeno, zbog čega se ostvareni rezultati ne mogu ceniti selektivno.
Posebno želim da naglasim da ovi rezultati uvek predstavljaju deo timskog rada više institucija i profesionalnog angažmana velikog broja ljudi u sistemu.
Predmet koji je trenutno u fokusu interesovanja javnosti izuzetno je složen i osetljiv. Reč je o slučaju koji se odnosi na organizovani kriminal velikog obima. U ovakvim predmetima, pored samog transporta narkotika, od ključnog značaja su logistički i finansijski tokovi koji prate organizovane kriminalne strukture. Analiza tih tokova često otvara prostor za otkrivanje šire mreže učesnika i mehanizama koji omogućavaju funkcionisanje takvih aktivnosti, zbog čega je istraga od samog početka usmerena i u tom pravcu.
Svaka promena u postupajućem timu može nositi određeni rizik za efikasnost i dinamiku postupka, jer je novom obrađivaču potrebno vreme da u potpunosti sagleda obim i složenost prikupljene dokumentacije i dokaza
Želim takođe da istaknem da promena obrađivača ili postupajućeg tužioca u ovako složenim predmetima po pravilu predstavlja dodatni izazov i potencijalno može uticati na kontinuitet rada na predmetu. Predmeti organizovanog kriminala zahtevaju dugotrajan i temeljit rad, detaljno poznavanje prikupljenih dokaza, kao i razumevanje kompleksnih logističkih i finansijskih tokova koji prate delovanje organizovanih kriminalnih grupa.
Zbog toga svaka promena u postupajućem timu može nositi određeni rizik za efikasnost i dinamiku postupka, jer je novom obrađivaču potrebno vreme da u potpunosti sagleda obim i složenost prikupljene dokumentacije i dokaza. Upravo iz tog razloga u praksi se nastoji da se u ovakvim predmetima obezbedi kontinuitet postupanja.
Imajući to u vidu, smatram važnim da se u radu na predmetima organizovanog kriminala obezbede stabilni uslovi i profesionalni kontinuitet, kako bi istrage mogle da se vode temeljno, efikasno i bez nepotrebnih rizika po njihov konačni ishod i uz punu institucionalnu podršku.
Rad na predmetima organizovanog kriminala ovakvog obima nosi značajan profesionalni i lični teret. U takvim okolnostima nije uvek jednostavno osećati se potpuno bezbedno, ali verujem da je dužnost svakog nosioca pravosudne funkcije da svoj posao obavlja savesno, u skladu sa zakonom i u interesu društva.
Irena Bjeloš, javna tužiteljka
