Četiri meseca nakon pada nadstrešnice, skrunila se i tavanica u prolazu Bezistan u centru Beograda. Žrtava nije bilo, ali teško da bi na tome građani mogli da zahvale vlastima koje „grade dok drugi ruše“, jer ih nije spasila briga nadležnih organa, već iskustvo – naučili su da se ne kreću, bar ne ispod toliko devastiranih objekata gde je i procena odoka dovoljna da ukaže na opasnost.
S druge strane, gradska vlast pere ruke od odgovornosti jer je uradila sve što je u njenoj moći da sanira centar prestonice koji više nije po volji naprednjaka – još u novembru prošle godine je postavila metalne ograde i crvene trake da bi ograničila kretanje ljudi, a radnike poslala da se bave izgradnjom novog „centra“ oličenog u Beogradu na vodi i Ekspu.
Imajući u vidu da tako vešto gradi i objekte koji su joj dragi i da se u jednom danu obrušilo čak pet terasa u Beogradu na vodi, možda su crvene trake i nešto najbolje što su mogli da ponude. Ali apsolutno nedovoljno po mišljenju Marka Bogdanovića iz Centra za urbani razvoj: „Metalna ograda može da bude kratkotrajno rešenje na nekoliko dana, da upozori ljude, ali sigurno ne može da bude rešenje koje traje tri meseca. Grad nije našao mogućnost da reši problem, imovinsko-pravni odnosi ne smeju da spreče akciju grada, moraju da nađu načina, nekome će se nešto desiti. Ko vama garantuje da ako taj plafon krene, da neće povući još pet ili deset metara iza ograde.“
Bitno je da je gradonačelnik Aleksandar Šapić uoči protesta poslao upozorenje građanima da „bez obzira na razloge i različita politička opredeljenja, ne uništavaju glavni grad“. A i što bi – pašće sam.
