Srbija kao fabrika naoružanja Izraela

Pišu: Andrej Filipović i Vuk Z. Cvijić

Od početka rata u Pojasu Gaze odbrambena industrija Srbije dostigla je rekordni izvoz naoružanja u Izrael, koji je dodatno pojačan od napada na Iran. Od 2023. srpski izvoz oružja i municije u Izrael rastao je dramatično, a nastavio se čak i nakon što je režim u Srbiji 23. juna prošle godine potpuno zabranio izvoz naoružanja. Uprkos tome, 2025. izvoz oružja u Izrael dostigao je 131,1 milion dolara i bio je dva i po puta veći nego 2024, kada je njegova vrednost bila 50,1 milion, a čak 42 puta veći nego 2023, kada je Izraelcima isporučeno oružje vredno 3,1 milion dolara.

Nakon zabrane izvoza, 23. juna, u drugoj polovini 2025, izvezena je uglavnom municija, vredna više od 65 miliona dolara. Isporuke su se dramatično ubrzale ove godine i za manje od dva i po meseca, do 10. marta, već je organizovano 14 teretnih letova, poslednji 5. marta, dok su cele prošle godine bila ukupno 32, otkriva Radar na osnovu javno dostupnih baza podataka.

Srbija verovatno nije jedina evropska zemlja koja izvozi oružje i municiju Izraelu, čije je rukovodstvo pred Međunarodnim krivičnim sudom optuženo za genocid u Gazi, ali je jedina čija se vrhuška, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, time javno hvalila.

Samo dan nakon zabrane izvoza poleteo prvi avion za Izrael

Nakon što je Rusija dugo ćutala na isporuke srpske municije ukrajinskim odbrambenim snagama, sa dva saopštenja Spoljne obaveštajne službe u razmaku od samo 25 dana, 29. maja i 23. juna, Moskva je javno disciplinovala vlast u Beogradu, optužujući je u oštrom, nimalo diplomatskom tonu da njen „vojnoindustrijski kompleks pokušava da puca u leđa Rusiji“ i da ih je „želja da profitiraju na krvi bratskih slovenskih naroda navela da zaborave ko su njihovi pravi prijatelji“.

Od 9. februara 2024. do 5. marta ove godine organizovana su 53 teretna leta, s tim što je krajnje odredište za samo četiri leta bio Tel Aviv, a za sve ostale Nevatim, jedna od glavnih logističkih baza izraelskog ratnog vazduhoplovstva

Ovi ukori i pritisci iz Moskve ozbiljno su uplašili ovdašnju vlast, pa je Ministarstvo odbrane istog dana, 23. juna, po Vučićevoj instrukciji, donelo odluku kojom obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedene u Srbiji. Za eventualne buduće izvozne poslove, pored standardne saglasnosti nadležnih ministarstava i agencija, postala je obavezna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost. Istog dana oglasio se i predsednik: „Sad ne izvozimo ništa. Sad smo zaustavili sve i šaljemo našoj vojsci.“

Zabrana izvoza bila je snažan udarac za, tokom poslednje tri godine, zahuktale srpske fabrike, posebno Krušik, Slobodu, Prvi partizan i „Milan Blagojević“, za čijim je proizvodima tražnja značajno povećana, dominantno na tržištima Ukrajine i Izraela.

Prilikom poseta Užicu i Lučanima 23. januara ove godine ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je skori početak ponovnog izdavanja izvoznih dozvola, a 13. februara zabrana je ukinuta i ponovo je dozvoljen izvoz naoružanja i vojne opreme, o čemu je Radar već pisao.

Tokom 235 dana, koliko je trajala blokada izvoza vlast je, iznenađujuće, izdržala pritiske sindikata fabrika, povlašćenih privatnih trgovaca, rukovodstava preduzeća i drugih aktera. Za sve to vreme postojao je samo jedan privilegovani kupac – država Izrael, dok se ostali izvozni poslovi tokom te blokade mogu nabrojati na prste obe ruke.

Dva teretna aviona nosivosti od oko 120 tona obavila su 37 letova do Izraela, a jedan manji, koji može da preveze oko 55 tona, leteo je 16 puta i njima je do sada prevezeno više od 3.000 tona municije i naoružanja proizvedenog u Srbiji

Samo 24 sata nakon izjave Vučića da Srbija „ne izvozi ništa“, 24. juna 2025, sa Aerodroma „Nikola Tesla“ poleteo je teretni avion boing 747F, natovaren municijom iz srpskih fabrika. Širokotrupni avion registracije 4X-ICK, sa brojem leta X7954, poleteo je u 11,32 ka vojnoj bazi Nevatim kod grada Berševa, na jugu Izraela. Bio je to prvi u nizu letova koji su usledili nakon što je vlast objavila potpunu obustavu izvoza.

Operacija velikih razmera

Tokom trajanja te zabrane sa beogradskog aerodroma obavljeno je čak 29 letova do Nevatima. Transport je obavljan sa tri širokotrupna teretna aviona koji čine flotu izraelskog kargo operatera Čelendžer lajns IL (ChallengeAirlines IL), dva boinga 747F, nosivosti oko 120 tona (registracije 4X-ICK i 4X-ICA) i jednim boingom 767F, nosivosti oko 55 tona (registracija 4X-IAJ). Ta tri aviona od 2024. koriste se za transport municije iz srpskih fabrika, za potrebe izraelskog Ministarstva odbrane i preuzeli su značajan deo logističkih transportnih zadataka od Izraelskih oružanih snaga.

Od 9. februara 2024, kada je avion te kompanije obavio prvi let sa Aerodroma „Nikola Tesla“, do 5. marta ove godine, ovaj operater realizovao je ukupno 53 teretna leta, od čega je tokom 2024. bilo sedam, prošle godine 32 i ove godine još 14 letova. Krajnje odredište za 49 letova bio je Nevatim, jedna od glavnih logističkih baza izraelskog ratnog vazduhoplovstva i važan centar za prijem strateških transportnih letova i distribuciju naoružanja i vojne opreme, a za četiri je kao krajnja destinacija naveden Tel Aviv.

Transportni avion registracije 4X-ICK poleteo je sa beogradskog aerodroma 28 puta, avion registracije 4X-IAJ obavio je 16, a avion registracije 4X-ICA devet letova.Ako se uzme u obzir da je nosivost dva korišćena aviona oko 120 tona, a trećeg oko 55 tona, transportni kapacitet 53 do sada evidentirana leta meri se u hiljadama tona tereta. Čak i uz delimično popunjene kapacitete aviona, sam broj i logistika ovih letova ukazuju na operaciju velikih razmera.

4.142,7 odsto

bio je veći izvoz domaćeg naoružanja Izraelu u 2025. nego u 2023, iako je u drugoj polovini prošle godine formalno bila na snazi zabrana izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije

Prema zajedničkom istraživanju BIRN-a i izraelskog lista Harec identifikovano je najmanje 15 transportnih letova, koje su između decembra 2023. i septembra 2024. iz Srbije ka Izraelu obavili transportni avioni Izraelskih oružanih snaga.Ako se saberu svi do sada identifikovani transportni letovi na toj relaciji od početka rata u Gazi, nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023, dolazi se do najmanje 68 dokumentovanih transportnih letova.

Ovaj obim transporta ukazuje da je između Beograda i Izraela uspostavljen stabilan vazdušni logistički koridor za snabdevanje naoružanjem, operativan i tokom perioda zvanične zabrane izvoza iz Srbije, ali i tokom najnovije eskalacije sukoba između Izraela i Irana.

Uloga Beograda u novom sukobu sa Iranom

Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli su 28. februara koordinisane vazdušne udare na više vojnih ciljeva u Iranu, čime je otvorena nova faza direktne eskalacije sukoba u regionu. Nakon napada usledili su iranski raketni i bespilotni udari na izraelske i američke ciljeve na Bliskom istoku, što je dodatno povećalo rizik od šireg regionalnog konflikta.

Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je 2. marta da je, u okviru operacije „Ričući lav“ (Roaring Lion), pokrenulo vazdušni i pomorski logistički most za dopremanje vojne opreme i municije izraelskim odbrambenim snagama. Operacija se realizuje kroz mrežu transportnih letova i brodskih pošiljki i koordinisana je između Ministarstva, izraelske vojske i partnerskih logističkih centara u inostranstvu.

Broj teretnih letova na relaciji Srbija – Izrael u poslednjih 15 dana ukazuje da bi Beograd mogao imati značajnu ulogu jednog od logističkih čvorišta u tom lancu snabdevanja.U takvim okolnostima, ovakve logističke aktivnosti otvaraju i pitanje potencijalnih bezbednosnih implikacija za zemlje koje učestvuju u lancu snabdevanja. Iranski zvaničnici su još tokom 2025. upozoravali da bi države koje pružaju vojnu ili logističku podršku Izraelu mogle biti posmatrane kao deo njegove ratne infrastrukture. Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Madžid Taht-Ravanči tada je izjavio da bi „svaka zemlja koja se pridruži američko-izraelskoj agresiji neminovno postala legitimna meta za odmazdu“, dok su komandanti Revolucionarne garde Irana upozoravali da bi države koje aktivno učestvuju u snabdevanju izraelske vojske mogle biti smatrane legitimnim ciljevima.

54,5 odsto

je lane bio udeo naoružanja u ukupnom izvozu u Izrael, dok je 2021. taj udeo bio simboličnih 1,2 odsto, a uz to je vrednost ukupnog izvoza Srbije povećana sa 59,6 na 249,7 miliona dolara

Vojna saradnja Srbije i Izraela decenijama je bila sporadična i relativno male vrednosti, pre svega zbog razlike u tehnološkom nivou. Odbrambena industrija Izraela ima strateški značaj za državu i predstavlja jedan od najorganizovanijih nacionalnih sektora. Istovremeno, Izrael spada među najuticajnije izvoznike naoružanja u svetu.

Zato se od početka 2000-ih saradnja uglavnom svodila na pojedinačne poslove. Najčešći akteri tih aranžmana bili su Elbi tsistems, najveća izraelska privatna kompanija iz tog sektora i Jugoimport SDPR, najveći srpski državni trgovac naoružanjem. Uz njih, nekoliko manjih izraelskih kompanija sarađivalo je sa srpskim državnim i privatnim fabrikama, najčešće kupujući gotove sklopove, komponente i ambalažu. U određenim izvoznim poslovima učestvovali su i pojedini moćni i kontroverzni izraelski trgovci naoružanjem, uglavnom kroz netransparentne aranžmane sa svojim srpskim partnerima.

Od marginalne stavke do glavnog izvoznog aduta

Napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023. predstavljao je prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela. Od tog trenutka oni su ušli u novu fazu, obeleženu naglim jačanjem političke, privredne, a posebno vojnotehničke saradnje. Najjasniji pokazatelj te promene su podaci o rastu vrednosti izvoza naoružanja iz Srbije u Izrael.

I predsednik Vučić je 5. juna prošle godine u intervjuu za Džeruzalem post javno priznao kako je ceo aranžman sa izvozom naoružanja započeo, a iskoristio je priliku i da se pohvali: „Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom sa Izraelom. I zato me kolege često kritikuju.“

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 7. oktobra 2023. do 31.decembra 2025. vrednost izvezenog srpskog naoružanja u Izrael iznosi više od 182 miliona dolara, a ukupna količina transportovanog naoružanja veća je od 3.000 tona.

Iako je u drugoj polovini prošle godine formalno bila na snazi zabrana izvoza, lane je Izraelu isporučeno naoružanje vredno 131,1 milion dolara. U odnosu na do tada rekordni devizni priliv od prodaje oružja iz 2024. od 50,1 milion dolara, izvoz je povećan čak 161,6 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 4.142,7 procenata. Tome je doprinelo i to što je, uprkos zabrani izvoza, od 23. juna do kraja 2025. Srbija prodala Izraelu naoružanja za 65,2 miliona dolara. Taj rastući trend nastavljen je i u ovoj godini, zbog čega je značajno promenjena struktura robne razmene između dve zemlje. Do oktobra 2023. izvoz srpskog naoružanja u Izrael bio je marginalna, a od tada je postao dominantna stavka u međusobnoj trgovini.

Nakon napada na Iran, otvara se i pitanje potencijalnih bezbednosnih implikacija za zemlje koje učestvuju u lancu snabdevanja Izraela, jer su iranski zvaničnici još 2025. upozoravali da bi i one mogle biti posmatrane kao deo ratne infrastrukture

U 2021. Srbija je Izraelu isporučila oružja za manje od 0,7 miliona dolara i ono je u strukturi ukupnog izvoza, vrednog 59,6 miliona dolara, učestvovalo sa samo 1,2 odsto. Godinu kasnije udeo naoružanja se skoro udvostručio, na 2,28 odsto, da bi se 2023. povećao na 3,1 odsto. U 2024. je nastavio da raste i dostigao je 34,29 odsto ukupnog izvoza, da bi prošle godine „eksplodirao“, uz rekordan udeo od čak 54,5 odsto ukupnog izvoza, koji je povećan na 249,7 miliona dolara.

Većina poslova realizuje se preko Jugoimporta SDPR

Državni Jugoimport SDPR ključni je nosilac izvoza naoružanja, prvi je otkrio Radar, dok udeo svih ostalih domaćih kompanija, koje uglavnom izvoze pojedine sklopove i komponente za municiju, u ukupnom izvozu ne prelazi 10 odsto. Na osnovu ugovora sa Ministarstvom odbrane Izraela, Jugoimport SDPR snabdeva izraelske odbrambene snage municijom različitih vrsta, kalibara i namene. Najveći udeo u tom izvoznom aranžmanu imaju Krušik, Sloboda i Prvi partizan. Artiljerijska municija, pre svega kalibra 155 i 122 milimetara, minobacačka municija kalibra 120 i 81 milimetara, kao i streljačka municija po NATO standardu, najčešći su teret transportnih aviona koji iz Beograda lete ka Izraelu.

Prema javno dostupnim bazama podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni, Jugoimport je 2023. u Izrael izvezao oružja za svega 0,6 miliona dolara, a već naredne godine je uvećan više od 80 puta, na 49,9 miliona. Trend rasta nastavljen je i 2025, pa je samo u prvih šest meseci realizovan izvoz od 59,7 miliona, zbog čega je Izrael postao dominantno izvozno tržište Jugoimporta, sa učešćem od čak 54,27 odsto u ukupnom izvozu kompanije u prvoj polovini 2025. Posle juna, kada je i zabranjen izvoz, nadležni nisu objavljivali detaljne podatke o spoljnoj trgovini, već su dostupni isključivo kumulativni podaci o ukupnoj robnoj razmeni, a na osnovu njih nije moguće analizirati spoljnotrgovinske aktivnosti pojedinačnih kompanija u drugoj polovini prošle godine.

Napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023. predstavljao je prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela i od tada su oni ušli u novu fazu, obeleženu naglim jačanjem političke, privredne, a naročito vojnotehničke saradnje, o čemu svedoči i rast izvoza naoružanja iz Srbije u Izrael

Vojnotehnička saradnja Srbije i Izraela svodi se na to da domaće fabrike dominantno izvoze municiju, a od izraelskih nabavljamo višecevne raketne sisteme PULS, bespilotne letelice tipa hermes 900 UAV i sajbersoftvere. Iz Izraela su uvezeni i špijunski softveri, koje je srpski režim koristio protiv aktivista, studenata i novinara, kao i zvučno oružje.

U trenutku kada se Bliski istok ponovo nalazi na ivici krvavog regionalnog sukoba, podaci o transportnim letovima, logističkim rutama i naglom rastu izvoza pokazuju da je između Srbije i Izraela u poslednje tri godine uspostavljen stabilan kanal za snabdevanje municijom. Taj vazdušni koridor funkcionisao je i tokom perioda kada je vlast u Beogradu proglasila potpunu obustavu izvoza naoružanja. U takvim okolnostima uloga Srbije u tom lancu snabdevanja više nije samo ekonomsko ili političko, već i bezbednosno pitanje.