Iako vlast nije pokazala smislen odgovor na rastuću društvenu krizu, delovalo je da u slučaju protesta radnika u prosveti makar ima nekakav plan. Poslaće sve na prevremeni i produženi raspust i tako ostvariti dva cilja – sprečiće najavljenu radikalizaciju štrajka i kupiti vreme u nadi da će se studentski protesti izduvati preko praznika. I ako bi u vidu imali samo epilog pregovora sa četiri reprezentativna sindikata koji su, zadovoljni ponudom Vlade, proglasili „moratorijum na štrajkačke aktivnosti“, plan je mogao izgledati uspešan – sve do masovne obustave rada u školama 20. januara. Pored Užica i Zrenjanina u kojima polugodište nije počelo ni u jednoj školi, i više gradova u kojima to važi za gotovo sve ustanove, nije jasno kako bi tvrdnja Vlade da je uglavnom sve bilo „potpuno regularno“ bila tačna. A ni zašto bi potezali za prosvetnom inspekcijom, slanjem batinaša… Moguće odgovore čitajte u novom broju Radara.
U temi broja, naši novinari su se pozabavili ekonomskim, geopolitičkim i političkim aspektom sad već evidentnog udaljavanja režima u Srbiji od Rusije i Vladimira Putina. Pored opsežne analize stanja i mogućnosti srpske energetike, koja se sve više okreće ka Zapadu, čitaoci će moći da nađu i kako je praksi teklo konkretno distanciranje od zvanične Moskve – kupovinom rafala, prodajom naoružanja Ukrajini… tu je i komentar o tome kako ruska propaganda pozicionira proteste u Gruziji, a kako u Srbiji.
U broju su i dva zanimljiva intervjua – s teologom Blagojem Pantelićem, koji je pokušao da mapira stav sveštenstva i vrhuške Srpske pravoslavne crkve prema protestima koji potresaju Srbiju, kao i s profesorom Univerziteta u Sidneju Džonom Kinom, koji kao politički teoretičar prati situaciju na Balkanu unazad trideset godina…
„Vučić kaže: Srbija ne sme da stane, postoji prostor za rast, za napredak, brže, jače, bolje, dok su demonstranti ti koji poručuju da Srbija mora da stane. Zabrinuti su zbog naprednjačkog shvatanja napretka. Odati poštu poginulima u padu nadstrešnice moguće je samo u stanju mira, isto važi i za utvrđivanje odgovornosti i zloupotrebe moći, i tako dalje. Megaprojekte je moguće nadgledati samo u tišini. Empirija širom sveta pokazuje da će megaprojekti, koji god bili, bez mehanizama nadzorne demokratije skoro uvek nekoga koštati života“, predočio je Kin za Radar.
S druge strane, Pantelić se osvrnuo na raskole unutar same crkve.
„Postoje, kako se meni čini, dve skupine arhijereja koje pak imaju po dve grupe pristalica. Na jednoj strani su oni koji podržavaju Vučića, ali ga jedni podržavaju otvoreno, posebno aktuelni patrijarh i episkop bački Irinej, dok ga drugi podržavaju netransparentno. Na drugoj strani su oni koji se kritički odnose prema ovom režimu. Posebno, naravno, treba pomenuti vladiku Grigorija, koji nikada nije krio svoj izrazito negativan stav prema naprednjacima. Vladika Maksim je takođe na toj liniji, kao i još mnogi drugi episkopi, koji dele njihove stavove, ali smatraju da ne treba ulaziti u otvoreni sukob s režimom, pa se suzdržavaju od javne kritike“, kaže Pantelić, ali dodaje da procenjuje da je većina arhijereja na strani studenata.
Na koncu, čitaoci će u novom izdanju političkog nedeljnika moći da pročitaju i koje je to nove poslove dobila firma Grupiks, koja možda nema nijednog zaposlenog, ali jeste vlasnički povezana s kompanijom Starting, glavnim podizvođačem u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu…
Za Radar još govore i pišu Slavoj Žižek, Nevena Varnica, Nenad Jevtić, Lara Poson, Danica Popović, Sajsi MC…
