Iako je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu još 18. novembra doneo presudu u korist jedne od oštećenih firmi tokom rušenja u Savamali – preduzeća Iskra d. o. o. iz Beograda, i naložio da Srbija u naredna tri meseca isplati Iskri 6.000 evra, sa eventualnim pripadajućim porezima, ova vest je tek 5. decembra objavljena u Službenom glasniku. Očito je da Službeni glasnik nije smatrao da prva međunarodna presuda kojom se potvrđuje odgovornost države za rušenje u Savamali iziskuje hitnost, a naročito ne onoliku koju su primenili kada je SNS u parlamentu izglasao da se ovog puta „zakonito“ sruši Generalštab i kada su tri sekunde nakon što je Vučić stavio potpis na leks specijalis odštampali izdanje.
Samo na primeru Iskre d.o.o, imamo bez rešenja o rušenju sravnjenih 1.057 kvadrata poslovnog prostora, vezanog čuvara koji je naknadno pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo i policiju koja se nije odazvala na Iskrin poziv
A zašto bi Službeni glasnik bio bolji ili brži od domaćih pravosudnih organa koji već devet godina nisu otkrili ni izvršioce ni nalogodavce ne samo rušenja u Savamali, već i rušenja ustavnog i pravog poretka koje je te noći legalizovano i koje nas je danas dovelo do apsolutnog bezvlašća u kom živimo? Samo na primeru Iskre (te noći su srušeni i objekti preduzeća Transport Peroni i restoran Savski ekspres), imamo bez rešenja o rušenju sravnjenih 1.057 kvadrata poslovnog prostora, vezanog čuvara koji je naknadno pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo i policiju koja se nije odazvala na Iskrin poziv.
Evropski sud za ljudska prava se u ovoj presudi nije bavio događajima iz te noći (to je posebna tužba) već samo prvom predstavkom koju je Iskra podnela, a koja se odnosi na uvodne radnje rušenja. Konkretno, na rušenje ograde ovog preduzeća od strane Milenijum tima i Beograda na vodi koje je izvršeno 8. maja 2015, a koje je po mišljenju Strazbura Iskru lišilo prava „na mirno uživanje imovine“. Iako je novčana nadoknada od 3.000 evra za nematerijalnu štetu i 3.000 evra za sudske troškove gotovo simbolična, ova presuda će imati i druge pravne posledice. Pre svega Iskra d. o. o. ima prava da pred domaćim sudovima ponovi postupak i da potražuje nadoknadu materijalne štete, ali je i jasan signal domaćim sudovima na koji način EU očekuje da se odnose prema predmetima u kojima je država (sud je procenio da država stoji iza postupaka Milenijum tima) ušla na tuđi posed.
