Gomile nekakvog sveta i “litijaši” poslednjih dana kruži po kragujevačkim prigradskim naseljima – nastanjenim mahom ljudima koji su se ovde doselili sa Kosova i Raške oblasti krajem 90-tih – u potrazi za kućama u kojima su smešteni strani radnici, pre svega oni tamnoputi iz Nepala i drugih azijskih i afričkih zemalja, ne bi li ih najurili ili naterali da odu iz njihovih komšiluka. Reč je o radnicima koji su angažovani u Javno-komunalnom preduzeću Šumadija, koji čisti grad od smeća, u autoprevozničkim firmama Janjušević i Vulović transport, dok najveći najveći broj njih „juri“ montažne trake ili radi na manuelnim i poslovima zavarivanja u automobilskoj multinacionalnoj kompaniji Stelantis, proizvođaču građevinskih mašina, nemačko-austrijskom koncernu Vaker Nojzon, kineskoj firmi za izradu auto- delova Jang Feng, slovenačkoj kompaniji Unior alati…
Demonstranti opremljeni srpskim trobojkama, nesrećnim i zbunjenim Nepalcima su kidisanjem na dvorišne ograde i povicima “majmuni” nedvosmisleno poručivali da im ovde nije mesto
Poslednji, prema oceni dela javnosti, neofašistički performans te vrste organizovan je u nedelju, 7. decembra, kad se, kako se vidi na snimku sa društvenih mreža, poveća grupa meštana naselja Stanovo i Višnjak, u pratnji policije, okupljala oko onih kuća u delovima Kragujevca u kojima su smešteni radnici iz Nepala. Demonstranti, opremljeni srpskim trobojkama, nesrećnim i zbunjenim Nepalcima su kidisanjem na dvorišne ograde i povicima “majmuni” nedvosmiselno poručivali da im ovde nije mesto, što će reći da moraju da kupe prnje. Prvi takav protest organizovan je početkom decembra u naselju Vinogradi, gde su “demonstranti” lokalnim medijima tvrdili da “nisu fašisti”, ali da Nepalci “moraju da odu”. Isticali su,pritom, da su u blizini njihovih domova “useljeni brojni nepoznati muškarci mlađe životne dobi koji su bez ikakvog nadzora i kontrole(?!)”, “što izaziva strepnju za ličnu i imovinsku bezbednost stanovnika Vinograda”. Prethodno je, kao svojevrsna logistička priprema, naseljem proneta laž da je neko od Nepalaca silovao devojčicu u Vinogradima.
Sramno ćutanje
Žitelji tog naselja organizovali su i potpisivanje peticije koja nema za cilj “diskriminaciju nijedne nacionalnosti”, već predstavlja “zahtev da se poštuju zakoni, osnovna pravila bezbednog života i urbanistički planovi”. Ovo poslednje: poštovanje urbanističkih planova zahteva se, jer se sumnja “da kuća u kojoj su smešteni strani radnici nema građevinsku i upotrebnu dozvolu”. U Kragujevcu, inače, prema poslednjim zvaničnim informacijama, ukupno ima čak 79.000 nelegalnih objekata bez građevinske i upotrebne dozvole. Sticajem okolnosti, najviše ih je upravo u naseljima čiji žitelji poslednjih dana traže proterivanje Nepalaca i drugih tamnoputih radnika iz njihovog neposrednog okruženja. Sledeći primer žitelja Vinograda, onomad se na društvenim mrežama oglasio i jedan stanovnik prigradskog naselja Korićani koji je pozvao svoje komšije da i oni organizuju protest, jer se Nepalci voze gradskim prevozom, kojim se voze i njihova deca!
Indikativno je da o ovome u Kragujevcu ćute opozicione partije, ćute studenti, nevladine organizacije i većina lokalnih medija. Ne oglašavaju se ni sindikati i organizacije registrovane za zaštitu prava i interesa radnika (Nova svetlost prim.aut), što se u delu javnosti tumači i kao latentna podrška akcijama žitelja prigradskih naselja da se iz Kragujevca proteraju radnici nesrpske nacionalnosti i nepravoslavne veroispovesti, posebno oni crne puti. Mudro ćute i sindikati u firmama u kojima je angažovan najveći broj inostranih radnika. U Sindikatu Stelantisa kažu da bi u toj fabrici koja ima oko 3.000 zaposlenih, prema Zakonu o radu koji propisuje da posredstvom agencija može da bude dodatno angažovano još oko deset odsto radnika od ukupnog broja trudbenika, trebalo da ima oko 300 Nepalaca, Marokanaca, Bangladešana, Francuza, Španaca, Italijana i drugih stranaca, ali da ih možda ima i više.
Čak i u vreme dok su rane od fašističkih zločina ovde bile sveže nemački stručnjaci dolazili su u kragujevačku vojnu industriju neposredno nakon Drugog svetskog rata, a domaći, istovremeno, odlazili u Nemačku
Italijani, Španci i Francuzi, pojašnjavaju sindikalci Stelantisa, rade složenije poslove, dok ovi drugi, Nepalci pre svih, “jure montažnu traku i rade one poslove koje naši radnici neće da rade”. Time se u potpunosti anulira stav radničkih organizacija da stranci uzimaju posao našim ljudima, ili da se dovode kako bi smanjili cenu rada i time dodatno ugrozili materijalni i socijalni položaja šumadijskih i srpskih trudbenika. Na pitanja u čemu je, onda, problem sa angažovanjem radnika iz Nepala i drugih azijskih i afričkih zemalja, pojedini predstavnici zaposlenih u Stelanticu kažu da je “Sindikat generalno protiv agencijskog zapošljavanja”, a (ne)svesno potom otkrivaju da bi “Nepalci i ostali ako odluče da ostanu mogli da naprave džamiju u Kragujevcu”. Na tvrdnju da Nepalci nisu muslimanske veroispovesti već hinduisti i budisti, uzvraćaju sa “ali tu su Marokanci,pa oni iz Bangladeša i drugi”.
Nedostatak radnika
Ne umiruje ih ni činjenica da su Marokanci ovde privremeno, to jest na obuci, posle koje će da se vrate u Stelantisovu fabrike u svojoj zemlji. Više od stotinu radnika iz Kragujevca je, podsetimo, blizu dve godine (od leta 2022. do lane) provelo u Stelantisovim fabrikama u Slovačkoj i Poljskoj. Mnogi od njih tvrde da su u Poljskoj dočekani i tretirani i bolje nego što su očekivali, da u Slovačkoj nije bilo baš tako, ali da nikakvih problema zbog toga što su srpske nacionalnosti i pravoslavne ispovesti nisu imali. U kragujevačkom Stelantisu već godinu dana ne mogu da organizuju serijsku proizvodnju tri verzije Fijata „grande pande“ i električne varijante Sitroena C3, upravo zbog nedostatka radnika.
Dogodine će problem sa nedostatkom radne snage da bude daleko veći, pošto Stalantis planira da u Kragujevcu, pored nekih 150.000 „pandi“, proizvede i 40.000 „sitroiena“. Radnici iz inostranstva će tek će da dolaze, pošto domaćih ima sve manje ili ih nema uopšte. A nema ih i zato što je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, prema oficijelnim podacima, od početka godine do kraja oktobra, oko 9.600 stanovnika manje no u istom period lane, i to samo po osnovu prirodnog priraštaja. Koliko ih je, u tom periodu, otišlo trbuhom za kruhom u Nemačku, Austriju, Francusku, Švajcarsku i drugde, ne zna se, ali se pretpostavlja ne manje od 10.000 ljudi. Ova dva regiona su od 2011. do ove godine, po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, izgubila oko 230.000 stanovnika. Verovatno da ih je isto toliko, mahom mladih, otišlo iz zemlje.
O progonu ćute opozicione partije, studenti, nevladine organizacije i većina lokalnih medija. Ne oglašavaju se ni sindikati i organizacije registrovane za zaštitu prava i interesa radnika što se u delu javnosti tumači i kao latentna podrška akcijama žitelja prigradskih naselja da se iz Kragujevca proteraju radnici nesrpske nacionalnosti
U Gradskom veću Saveza samostalnih sindikata Kragujevca procenjuju da je u u ovdašnjem komunalnom sektoru, prevozničkim firmama i industrijskom kompleksu angažovano između 800 i 1.000 stranih radnika, najviše iz Nepala. Mnogi na osnovu golog uvida na ulici, gradskom prevozu smatraju da ih je barem još toliko. Deo javnosti zatečen je i ogorčen odnosom žitelja pojedinih prigradskih naselja prema radnicima koji su “trbuhom za kruhom” prešli više hiljada kilometara i iz Nepala, primerice, sa obronaka Himalaja, došli u Kragujevac da čiste smeće Kragujevčana, da rade na montažnim trakama i drugim poslovima od kojih Šumadinci beže. Upućeniji podsećaju da je prve topove u prvom industrijskom preduzeću na Balkanu, kragujevačkoj Topolovnici, u oktobru 1853. izlio Francuz Šarl Lubri. U Kragujevcu je, daleke 1883, osnovana prva katolička crkva u Srbiji (Svetog Josipa), zato što je u ondašnjem Vojno-tehničkom zavodu radilo više stotina radnika katolika iz srednje i zapadne Evrope. Potomci mnogih od njih i danas žive u Kragujevcu.
Grad stradalnik
Kragujevac je, s druge strane, grad stradalnik, grad u kojem su nemački nacisti, uz pomoć domaćih fašista, pripadnika partijske vojske pokreta Zbor Dimitrija Ljotića, od 19. do 21.oktobra 1941. streljali blizu 3.000 nedužnih Kragujevčana i žitelja okolnih sela. Svaka manifestacija neofašističke netrpeljivosti i mržnje prema drugima i drugačijima u Kragujevcu je, otuda, bila apsolutno nezamisliva. Čak i u vreme dok su rane od fašističkih zločina ovde bile sveže nemački stručnjaci dolazili su u kragujevačku vojnu industriju neposredno nakon Drugog svetskog rata, a domaći, istovremeno, odlazili u Nemačku. Prva fabrike automobila u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu, u Kragujevcu je, krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošloga veka, napravljena kreditom italijanskog Fijata, prema nacrtima te kompanije i uz pomoć njenih stručnjaka.
Deo javnosti zatečen je i ogorčen odnosom žitelja pojedinih prigradskih naselja prema radnicima koji su “trbuhom za kruhom” prešli više hiljada kilometara i iz Nepala, primerice, sa obronaka Himalaja, došli u Kragujevac da čiste smeće Kragujevčana
Kragujevačka sociolškinja Lela Vujošević za Radar kaže da u Kragujevcu, kao i širom Srbije rastuća diskriminacija i pritisci prema migrantima pokazuju koliko smo daleko od društva koje je zaista humano i pravedno. Ljudi koji dolaze u Kragujevac za poslom, prema njenim rečima, nisu pretnja, već ranjivi pojedinci koji beže od rata i siromaštva, baš kao što su i naši građani nekada tražili bolji život širom sveta. Srbiji su, pritom, dodaje naša sagovornica,potrebni manuelni radnici. „U industriji bez velike dodatne vrednosti,migrant i naši radnici dele isti teret: niske plate, nesiguran status i obespravljenost, te protesti koji pozivaju na proterivanje inostranih radnika ne rešavaju nijedan problem.“ Oni samo, tvrdi Vujošević, produbljuju podele i stvaraju atmosferu u kojoj je stigmatizacija prihvatljiva, a nasilje lakše prihvatiti.
„Ako zaista želimo sigurnost, onda moramo da tražimo odgovornost tamo gde se odluke donose – u samom državnom vrhu. Upravo je vlast ta koja je odobrila dolazak migranata, potpisala međudržavne sporazume, kreirala politiku njihovog boravka u Srbiji. Zato se odgovornost ne sme prebacivati na ljude koji su posledica te politike, već na institucije koje su je oblikovale“, smatra Lela Vujošević.
Stranci bez incidenata
Deo aktuelne vlasti, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić smatra da se „u ovom trenutku širi stravična mržnja prema stranim radnicima koji dolaze u zemlju“. „Da li znate zbog čega strani radnici dolaze u naš grad?”, pita Dašić Kragujevčane koji protestuju zbog toga. Zato što je, odgovara, “u Kragujevcu više nemoguće naći onoga ko hoće da radi na težim poslovima i niko se živi ne odaziva na poziv da radi u gradskoj čistoći“. ”Hajde, recimo, da proteramo strane radnike i onda sami da nosimo svoje smeće na deponiju, a fabrike koje smo s mukom otvarali da zatvaramo”, poručuje gradonačelnik sugrađanima i naglašava da je najveće razočaranje gnusna konstrukcija koja se plasira na mrežama da je strani državljanin u Vinogradima silovao devojčicu, što se nije desilo i što je potpuna i bestidna laž. Do ovog trenutka, nijedan strani državljanin na privremenom boravku u Kragujevcu, tvrdi Dašić, nije napravio nikakav incident, dok policija detaljno proverava svakog stranog državljanina koji aplicira za radnu dozvolu u Srbiji.
Mi dolazimo iz inostranstva i normalno je da se neki plaše, jer nas ne poznaju. Postoji strah kad se naiđe na grupu neznanaca, isto je i u Nepalu i bilo gde u svetu
Dživan Lama
Nepalac Dživan Lama, koji se novinarki nedeljnika Kragujevačke Gordani Mirović, u naselju Vinogradi gde je smešten, predstavio kao “vođa grupe radnika iz Nepala, koji su angažovani u Stelantisu”, kaže da je prvi put u Evropi i Srbiji, gde je došao da zaradi više novca za svoju porodicu. Tvrdi da mu se sviđa okruženje, a da mu kultura, životni stil i hrana Evropljana nisu toliko strani, jer se sa različitostima sreću i u Nepalu. Ističe da je ovde kao kod kuće. Na pitanje da li zna da lokalno stanovništvo u Vinogradima zazire od njih, odgovara „da je to normalna reakcija”.
„Mi dolazimo iz inostranstva i normalno je da se neki plaše, jer nas ne poznaju. Postoji strah kad se naiđe na grupu neznanaca, isto je i u Nepalu i bilo gde u svetu, diplomatski je za Kragujevačke rekao Dživan Lama.
